Početna Sadržaj Komentari Državni udar

Državni udar

1235
0
SHARE

DRŽAVNI UDAR – Izvr š en je dr ž avni udar. Sve pred kamerama Tajnog Servisa tajkunske Srbije. Državni udar su izvršili Miloševićevi tajkuni koji su, posle petooktobarske kontrarevolucije, voljom političke oligarhije, višestruko uvećali svoje bogatstvo i moć, dok su građani i država banditski opljačkani i osiromašeni ispod granice civilizacijske pristojnosti. Premijer je došao na audijenciju kod Tajkuna tranzicije i dobrovoljno je predao vlast, sve uz dekorativno prisustvo funkcionera Sindikata, kako bi se formirala Krizna grupa za, kako se hvale, spas bankrotirane privrede. Koju su oni, sve po zakonu, uz provizije partijama na vlasti, temeljno očerupali.

Krizna grupa se formira skoro tri godine od izbijanja krize. Ovoliko zakašnjenje objašnjavam samo činjenicom da su se Tajkuni tranzicije preigrali i nisu verovali da je kriza izbila. Pohlepno proždiranje svega i svačega, parama podmićenih bankara, dovelo ih je danas do propasti. Ne mogu da vrate uzete kredite, bankari su u strahu od gubitka novca, papirne imperije, podignute na monopolskom položaju i kartelskom udruživanju, mogu da izgore u  jednoj blokadi računa, pa im nije preostalo ništa drugo – MMF je definitivno uskratio poslovnim bankama vezanu trgovinu kroz novu rundu Bečke nagodbe – nego da se, poput vampira, okrenu tamo gde ima još malo neke krvi.

Iznenadna i brza rasprodaja Telekoma, novih 800 miliona evra u najavi, bez provizije plutokratije, jedini je konkretan novac koji se može, veštom manipulacijom, preoteti. Taj novac produžava život Tajkunima tranzicije i zato oni traže da im se odobri raspolaganje tim novcem. To je jedini svež novac, nezaštićen i slobodan, koji se može preliti u posed Tajkuna tranzicije. Drugog likvidnog novca na tržištu više nema. I zato je smišljena priča o razvojnoj banci i finansiranju projekata u privredi. I zato Mister Tri Evra tra ž i da u đ e u upravne odbore. Umesto da javnosti objasni, recimo, kako radi šećerana u Baču. Ali, nije problem u Tajkunima tranzicije, oni se jednim potezom nepotkupljive i stručne, nove vlasti mogu privesti zakonu, zajedno sa svom svojom imovinom: problem je u režimu koji ide na poklonjenje njima. Tako je ozvaničen državni udar. Politička vlast je otvoreno pokazala ko upravlja Srbijom. Demokratija i Republika su suspendovane. Gra đ ani Srbije moraju da ustanu u odbranu Demokratije i Republike. Milion skupljenih potpisa nemaju moć. Bezidejnost takozvane opozicije je kompromitujuća. Moć ima jedino ulica.

TELEKOM – Režim prodaje Telekom jer država ne zna da upravlja svojom kompanijom, kažu tržišni talibani. Telekom kupuje nemačka državna kompanija. Ako je privatizacija toliko dobra, zašto Merkelova ne privatizuje svoju državnu kompaniju? Ako država Nemačka dobro upravlja svojom kompanijom, zašto to ne može država Srbija? Izjava veselog premijera da država ne zna da upravlja Telekomom dokaz je da su njegova vlada i on nesposobni. I da ih treba smeniti. Prodaju kompaniju čiji kapital nisu ni procenili. Prodaju i fiksnu mrežu koja je nacionalno blago. I još nešto, zašto prodavati uspešnu kompaniju i novac prebaciti Tajkunima tranzicije da pokrivaju svoje dubioze? Neka propadnu Tajkuni. Izgubiće kapital jer su neuspešni. Preuzeće ih neko drugi na tržištu. Neko ko je mnogo uspešniji. Radnicima je potpuno svejedno za koga rade. Nove gazde mogu doneti i veće i bolje zarade.

KORIDOR 10 – Prodajete uspešnu kompaniju i uzimate dodatne kredite da biste napravili Koridor 10 na kome neće biti vozila. Da li ste se u skorije vreme vozili na š im autoputem? Ako niste, pro đ ite makar jednom i uverite se kako je, posle zime, jo š vi š e propao i kako je on avetinjski prazan. Ko je u vreme sankcija putovao, pomisli ć e da se ni š ta nije promenilo. Samo Njega nema. Zašto ulagati pozajmljeni novac ili novac iz rasprodaje u nešto što ne može oploditi taj novac? Visina putarine utiče dodatno na smanjenje prometa. Privrednici i građani nemaju više para da se voze skupim autoputem. I da uvedu vinjete, umesto skupih naplatnih rampi, ništa se suštinski neće promeniti. Ne treba rasprodavati Telekom, ne treba se vi š e zadu ž ivati. Pokrenimo privredu. Privreda gradi nove autoputeve.

ALBANIJA – Prvi put sam bio u Albaniji. Na primorju – Fier i Valona. Domaćin mi je bio Perparin Gropa iz kompanije PALMIR. Albanija nije ono što još uvek, nažalost, piše u našim udžbenicima – močvarna zemlja sa malarijom?! Primorje Albanije je najveće industrijsko gradilište u Evropi. Podsetilo me je kad sam 1992. prvi put bio u Pekingu i Šangaju. Primorska obala u du ž ini 540 km, č ista i divlja, privukla je svetske investitore. Umire jedan totalitarni svet i rađa se moderna Albanija. Privrednici i preduzetnici, sad je pravo vreme da se organizujemo i krenemo zajedno. To je gostoljubiv narod, koji je mnogo propatio. Ludak na vlasti je sagradio 750.000 bunkera. Čitav jedan grad od 60.000 stanovnika se mogao podići. Ono što je zapanjujuće jesu mesta gde su podignuti bunkeri. Ta mesta su dokaz ljudske gluposti i bahatosti. To su spomenici totalitarne vlasti. Naši političari treba da ih vide.

BANJALUKA – Na Ekonomskom fakultetu govorim o krizi pred studentima. Profesora nema. Nije ih bilo ni u Tuzli. Ovde, ipak, jedan ima hrabrosti da prisustvuje. I da pita. Studenti su dugo aplaudirali. Organizatori su budu ć i uspe š ni poslovni ljudi. Ose ć am njihovu energiju i potencijal. Treba neko samo da ih usmeri. Ali, takvi Dodiku nisu interesantni. On pravi svoje bunkere u zgradi Vlade. Sve je izgrađeno raskošno, bahato i pretenciozno. Podseća na poslovnu zgradu Tajkuna tranzicije. Oni su sli č an mentalni sklop. Zato se dru ž e i grade nove spomenike totalitarizmu.To su pajta š i Manekena tranzicije. Njihovo upravljanje državom unosi strah i donosi siromaštvo.

PRIJEDOR – Lepota banjalučkih devojaka prenela se na čitav region. Neverovatna iskonska lepota slovenske rase. Toga nema u razvijenim i bogatim metropolama. Uprkos otetom bogatstvu iz kolonija, nisu uspeli da preotmu lepotu našeg podneblja. U Prijedoru Ratko Macanović pravi drvene kuće svetskog izgleda i dizajna. Slučajan susret se pretvorio u poslovni dogovor. Jednostavan, temeljan, pametan i odlučan čovek koji zna šta hoće i kuda ide. Nije tačno da nema ljudi. Ima ljudi, ali su pravi ljudi sklonjeni sa vodećih mesta u državi. Mediokriteti su organizovaniji.

DVOR NA UNI – Došao  sam sa Vasom Đurićem do njegovih roditelja Miloša i Mire Đurić u selo Donji Javoranj na prenoćište. Osećao sam se kao kod mog đeda Vase Đurića iz Strmice kod Knina. Isti Smederevac, ista mušema na stolu, isti mirisi pečene pogače, koja se seče velikim nožem okrenutim ka sebi, toplina i ukus varene hrane. Palačinke baka Mira pravi na masti. Jorgani mirišu na perje i veliki jastuk koga nemate u ponudi u svetskim hotelima. Kuvana jaja od kokošaka koje kljucaju po dvorištu. Priroda blagorodno zatalasana. Srnda ć i i zec koji be ž i od snopa svetlosti iz farova. Dolinom hrvatskog dela Une zemlja nije obrađena. Prizori na HRT-u i virtuelni svet holivudskog glamura bankrotiranog državnog proračuna nema nikave veze sa ovim ljudima od krvi i duše. To su dve vasione. Dva svetska poretka. Dva veka nerazumevanja. Pobediće ljudi koji se greju na drva i sade krompir.

NOVI GRAD – Na ušću Sane u Unu. Lepota, bistrina i mirnoća obe reke prelila se u ljudske duše. Neku posebnu bliskost uvek osećam u ovim krajevima prema ljudima. Kao da se znamo godinama, kao da sam tu rođen i kao da nikada nismo prekidali razgovore. Ovde je vreme stalo i bol od pro š lih tragedija se utapa u u šć e reka. Č edo Plav š i ć je prisutan i tu, gde su mu koreni, i tamo, gde je u Vojvodini istrgnut. Oti š ao je da bi se vratio i vra ć a se da bi opstao.

KOZARSKA DUBICA – Kada bi velikosrpske kafanske intelektualce u opojnoj brizi za svoju Državu i Naciju upitali gde se nalazi Kozarska Dubica, oni bi vam rekli na Donu. Ni većina građana matice, koja uredno gleda debilizam Farme i Velikog brata, ne bi znala da tu živi njihov narod. A Kozarska Dubica je moderna varošica koja više podseća na, recimo, italijanski Pordenone, nego na ukletu raskrsnicu na kojoj su se sukobljavali interesi Zapada i Istoka. Goran Vrban i Jovo Biga pripadaju novom Pokretu za Kozarsku Dubicu koji treba da donese Novo doba u varošicu. Predsednik opštine, načelnik i svi privrednici koje smo posetili, kao i legendarni Mali Ćita, imaju izvornu snagu da promene tokove istorije i donesu trajni mir i ekonomsko blagostanje u regiju.

KERUŠA MILA – To što su zlikovci odsekli četri šapice Mili i što nas je ta vest više uplašila nego vulkanska lava sa Islanda, samo je dokaz onoga što sam nagoveštavao godinama unazad, da je socijalni kriminal opasan, da se ne može kontrolisati i da može da dovede do velike nevolje u društvu. I klanje rotvajlera pripada tom korpusu zločina.Tako, gospodo drugovi, nastaju fašizam i nacizam. Ološ koja kolje životinje u svom beznađu počeće da se obračunava i sa ljudima. Samo se čeka prava prilika.

SILOVANJE – Vest iz Minhena da je žena koja je već tri godine u komi silovana i da su morali da izvrše abortus, spada u one vesti koje nagoveštavaju nove zločine u raspadu komercijalne civilizacije bez smisla i morala.

KLOVN – Prema spinovanim izveštajima Savetnika Predsednika Republike odbegli narko kriminalac je planirao ubistvo predsednika i to je šifrovano objavljivao u Pljevljanskim novinama, koje uredno čitaju Savetnici i koji prate i kontrolišu sve novine koje izlaze u blizini Predsednika, jer postoji velika opasnost da se kriminalci, opozicija, nepoštena inteligencija i svi oni koji vređaju ugled i brend Predsednika udruže u obaranju Predsednika i uzimanju vlasti. Predsednik to ne sme da dozvoli u ovom važnom trenutku kada se odlučuje o kandidaturi ulaska Srbije u EU i zbog toga Predsednik mora stajati na straži naših propalih reformi i mora nas svojom mudrom turističkom politikom, posećuj sve i svakoga, slikaj se, slikaj i slikaj, da svi vide kako si politički aktivan, atraktivan i superioran, da uvede u sigurne i mirnije vode naše propasti. Predsednik je zbog toga, zbog interesa Srbije i naših građana, zbog EU, Zapadnog Balkana i svih naših suseda i susedica, odlučio da siromašni poreski obveznici, koji godinama ne primaju plate, kupe blindirani mercedes od 640.000 evra, koji može dva minuta ostati pod vodom, što je sasvim dovoljno da Rambo Tranzicije, koji zavrće rukave na utakmicama Partizana i pokazuje svoje mišiće i svoju borbenost nadrogiranog navijača, da On, dakle, pred kamerama izroni iz tranzicionog mulja i pokaže pred kamerama sve privatne račune svojih Savetnika, Gradonačelnika i čelnika stranke, jer su oni ugroženi od odbeglog Mafijaša koji im preti šifrovanim porukama u najčitanijim pljevljanskim novinama i zbog toga On, Predsednik, Rambo mora da zatvara autoput na 40 minuta da prođe, da ga neki zaštićeni svedok ne bi ugrozio u vođenju države u bankrot. Kada se poku š ava inscenirati isto, onda je to cirkus istorija. Klovn Tranzicije se zabavlja.

VULKAN – Planeta sedi na vulkanu. Nevidljive čestice su blokirale sve ljudske gluposti u nastajanju i uzletanju.

Tabloid broj 205, 29. april 2010.

SHARE