Početna Sadržaj Osvetljenja DRŽAVNI HARAČ

DRŽAVNI HARAČ

877
0

Ujedinjeni Pljačkaši Srbije: Porez na imovinu, napad na građane
Surovi državni harač
Pripremile: e-Novine  
 Zaslugom gradskih vlasti i odurne koalicije u gradskoj skupštini, a zahvaljujući duboko usađenom humanizmu u velikom marketinškom srcu Dragana Đilasa, pravo tucanje zakržljalog građanskog mozga uslediće posle Uskrsa. Već prvog radnog dana u maju, na adrese već sjebanih građana Beograda, počeće da stižu rešenja o porezu na imovinu, ovaj put u vidu uličarske pljačke, kroz kolosalno povećanje državnog nameta na stanove, za održavanje vlasti koja državu i društvo vodi u egzistencijalnu provaliju, besprizorno se bogateći na račun gladnog puka

 

Samo dan nakon što je spičkao 73.000 evra na jedno stupidno pismo u kome je nadugačko i preskromno opisao svoju patološko-buldožersku ljubav prema Romima, Dragan Đilas je pokazao da ni izbliza tako emotivno ne pristupa problemima Beograđana koji, između dva radovanja pred gradskom terasom, ipak nešto moraju i da pojedu. Najpopularniji član Demokratske stranke iskoristio je zakonsku mogućnost da razreže porez svojim građanima, po progresivnim poreskim stopama, od 0,4 za “golje” do 2% za nekretnine “elite” sa Dedinja.

Zahvaljujući razumevanju, ljubavi, idiličnoj saradnji predstavnika DS, LDP, SPS i PUPS, ubuduće će građani, recimo na opštini Savski venac, za stan od 70 kvadrata morati da izdvoje 860 evra, dok će oni koji žive u 200 kvadrata morati da spreme čak 4.000 evra na godišnjem nivou. I ništa bolje ne prikazuje namere ove izopačene vlasti od nameta koji će, bez ikakve dileme, ugroziti elementarni biološki opstanak građana Srbije. Za potrebe korumpirane, nekompetentne i glomazne političke klike moraćemo, dakle, da izdvojimo bezmalo tri prosečne plate u Srbiji da bi se Đilas “širio” po teniskim i basket terenima darujući našu crkavicu. Ili četiri i po minimalca za potrebe LDP “borbe” protiv “kanibala” i “kepeca”. Ili četiri prosečne penzije da bi PUPS i dalje “brinuo” o penzionerima.

 
Imovina za oporezivanje: Zgrada u Beogradu, trošna ali puni gradsku kasu
Photo: Boris BajčetićZa razliku od gradskih, opštinskih i republičkih plaćenika, stručnjaci koji se razumeju u poresku politiku, odmah su uočili veoma korisni detalj koji obesmišljava zakon Diane Dragutinović, dodatno uneređen amandmanima Demokratske stranke. Taj, po obične građane-golje, lihvarski zakonski dokument, naime, oporezuje pravna lica (firme) po najnižoj poreskoj stopi od 0,4%. Drugim rečima, to znači da će silesija tajkuna privatnu imovinu prevesti na firme, dok će teret novog harača pasti na grbaču ćutljivih građana.

“Jednostavno rešenje” za ovo drakonsko povećanje poreza na imovinu, dakako preko stranica Politike, ponudio je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić. On nas uverava da “država socijalnim merama ne može da izađe u susret poreskim obveznicima koji imaju vrednu imovinu, a mala primanja, jer ni po jednom kriterijumu nisu siromašni”, iako, eto, imaju mala primanja, ili spadaju u onih 30% nezaposlenih. Umesto otpočinjanja bilo kakve proizvodnje osim lisnatog peciva, umesto kritike odnosa u kome jedan radnik iz proizvodnog procesa podmiruje čak četiri budžetska korisnika, umesto smanjenja mastodonske i beskorisne državne administracije, stručnjak Milojko predlaže: “Kome je velik porez, nek proda stan”.

 
Arsić ima rešenje: Buduće nekretnine poreskih obveznika
Photo: StockAli, sve i da, ovako kolosalno pljačkani i opljačkani, pristanemo na ovaj budalasti predlog, postavlja se pitanje ko će kupovati nekretnine? Zar Beko, Đunić, Dulić, Kostić, Šaper, Đilas, Mihajlov i ostali miškovići nisu kupili dovoljno stanova, kuća, vila i zemljišta? Kome će, uostalom, prodavati novostečenu imovinu. Istim tim građanima, ali pod “veoma povoljnim uslovima”?

Umesto štrajka glađu i žeđu za koji niko ne daje ni pet para, Tomislav Nikolić je trebalo da pozove na građansku neposlušnost sve one koji ne uspevaju da sastave kraj s krajem. Kad već kao narod nismo u stanju da artikulišemo dugoročne političke ciljeve koji će našu decu poštedeti naše sudbine, da makar preko zova stomaka započnemo socijalnu revoluciju, pre nego što onemoćamo od gladi, noseći jaram nezajažljivog režima.