Početna Sadržaj Komentari Državna vizija

Državna vizija

904
0
SHARE

U Srbiji više od sto godina nema državotvorne vizije. Pošto nema vizije, nemamo nikakve ni strategije. Nemamo ni elite koja bi trebala da stvara viziju i strategiju. Posledice toga su velika stradanja, gubitak teritorije i padanje u neokolonijalno ropstvo. Godine 1847. isti broj stanovnika imali su Engleska, Japan i Srbija. Samo u XX veku izgubili smo nepotrebno 2.640.000 Srba. Na kraju toga katastrofalnog veka po Srbe izgubili smo i teritorije gde je vekovima živeo naš narod, izgubili smo i velike delove toga naroda, što pogibijama, što iseljavanjima, samo zbog toga što smo nesposobni bili da upravljamo sopstvenom državom.

Sadašnji režim gubi državni suverenitet koga su vekovima stvarali, uz ogromne žrtve, najveći umovi i najbolji ljudi u našoj naciji. Kada te velikane poredite sa lažnim legalistom, nacionalistom i tradicionalistom Koštunicom, koji očajničkim naporima pokušava da produži svoju pogubnu vladavinu, onda ozbiljno moramo biti zabrinuti za sudbinu države i nacije. Po čemu će se pamtiti vladavina eksperata, legalista i makijavelista? Samo po rasprodajama države i njenih vitalnih resursa i po krađama i ličnom bogaćenju provincijalnih, iskompleksiranih i bolesnih politikanata. Srbija već više od sto godina nema državnika. Srbiju je danas iznutra okupirala sopstvena pseudoelita. Moram priznati da su uspeli da obesmisle svaku uzvišenu ideju i da su moral bacili u sopstvenu kaljugu kako bi pokazali da su svi uprljani i da nema boljih od njih.

Došao je trenutak da svi Srbi i svi građani Srbije, koji vole svoju državu i svoj narod, preduzmu nešto lično da se zaustavi ova nacionalna nesreća. Možemo danima da predlažemo najbolja rešenja, ali ta rešenja u okviru pogrešne vizije i pogrešno primenjene strategije ne mogu da daju dobre rezultate. Naprotiv, rezultati će biti sve gori i gori, dok se jednoga dana, kada sve bude obesmišljeno i uništeno, prirodno ne nastane Veliki prasak kao odgovor poniženog, prevarenog, izmanipulisanog i opljačkanog građanina. To je sigurno da će se desiti. Pitanje je samo vremena. Tačnije, pitanje je koliko građani Srbije mogu da trpe ovo nesnosno ponižavanje, vređanje i eksploatisanje.

Već tri decenije, koliko politički promišljam i iznosim svoje stavove u javnosti, mada nisam član nijedne političke sekte, predvideo sam tačno šta će se desiti i to se, nažalost, sve i obistinilo. Pokušavao sam Đinđiću, koji je imao posle svrgnutog Despota najveću istorijsku priliku da postane državnik koji će, poput Putina, preporoditi državu i naciju, Koštunici sam pre deceniju otvoreno rekao da je odavno politički umro, ali da mu to još niko nije saopštio, pokušao sam, dakle, Đinđiću da objasnim istorijske procese, verujući da bi upravo on mogao da predstavi Srbima novu državotvornu viziju i nacionalnu strategiju, ali, nažalost, on to uopšte nije razumeo. Jednostavno, nije bio igrač za velike istorijske uloge koje su nam preko bile potrebne. Postao je žrtva sopstvene pohlepe i sujete. Prodali su ga skotovi koji su ga okružili. Otvoreno sam mu rekao na kraju februara 2001 godine, kada smo se konačno rastali, šta će se desiti i ko će ga izdati i prodati. Nisam ni u snu pomislio da će ga izvesti na streljanje.

Tako se tragično završio naš pokušaj da se izbavimo propasti. Petnaest godina smo učestvovali u prosvećivanju Srba, ubeđujući ih da ne glasaju za Despota koji nema nikakvu državotvornu viziju i nacionalnu strategiju, da bi, na istorijskom talasu nezadovoljstva, dobili novu vlast koja je samo prefarbala despotove fasade. Kada mi je Đinđić, nekoliko nedelja nakon petooktobarske kontrarevolucuje, rekao da ne treba da se plašim jer će oni, reformatori, tržišni fundamentalisti i eksperti bez radnog iskustva, vladati narednih dvadeset godina, tačno je taj broj godina izgovorio, znao sam da je vrag odneo revoluciju i da su građani, koji su još grejali nadu na uličnim oktobarskim vatrama, po ko zna koji put prevareni i da će biti vrlo teško ponovo vratiti poverenje građana u političko organizovanje. To se zaista i desilo.

Danas nema političke opozicije. Sve stranke su na vlasti. Građani su jedina opozicija kriminalizovanoj politici. Mnogo je teže danas stvarati opoziciju nego, recimo, 1989. godine. Razloge treba tražiti u opštoj komercijalizaciji politike. Političke oligarhije i tajkuni stvaraju atmosferu programiranog haosa. Svako pojedinačno delovanje je besmisleno. Morala nema više ni u Crkvi.

Pojedinac je razapet između robotizovanog konzumenta civilizacije u rastrojstvu i potrebe da odbrani čoveka u sebi. Ko će pobediti? Duboko verujem da će pobediti čovek. Njegova potreba da stvara, a ne da rasprodaje, preprodaje i ruši. Duboko verujem da se, uprkos korumpiranosti i potkupljivosti svakodnevnice, može otpočeti formiranje prave i ozbiljne opozicije u Srbiji. Neće to biti ona opozicija iz devedesetih godina, nego jedna nadpolitička, državotvorna, građanska, nacionalna i kosmopolitska opozicija koja će razumeti istorijsko vreme u kome se danas nalazimo. Opozicija koja će izneti viziju razvoja države do kraja XXI veka. Opozicija koja će skupiti sve nezadovoljne građane, bez obzira na nacionalnu, versku i partijsku pripadnost, i koja će nametnuti nova pravila ponašanja i poslovanja, Umesto monopola političke oligarhije i tajkuna uspostaviće se večita konkurencija. Konkurencija ideja i ljudi.

U tom tržišnom nadmetanju izrodiće se nova elita koja će ponuditi državotvornu viziju i nacionalnu strategiju. Elita koja će spasiti Srbiju od gubitka nezavisnosti i Srbe od nestajanja. Elita koja neće podilaziti širokim narodnim masama tragičnom pričom o nebeskom narodu koji umire, nego istinom o našem stvarnom položaju i našim mogućnostima da se spasimo. Elita koja će svojim primerom pokazati da se lični interesi mogu ostvariti kroz inerese zajednice. Koja će pokazati da nacionalno i građansko nisu u suprotnosti, nego da mogu uporedo da žive i razvijaju se. Koja će pokazati da nacionalno i kosmopolitsko mogu da se objedine. Koja će pokazati da pojedinačno i opšte imaju zajedničke interese. Koja će pokazati da se moderno i tradicionalno dopunjuju. Da se versko i svetovno ne isključuju. Elita koja ima istorijsku odgovornost i koja je spremna da upravlja državom u interesu svih njenih građana.

Uspeh je zagarantovan ako izgradimo državotvornu viziju i ako primenimo operativnu strategiju razvoja. Smatram da naša državotvorna vizija treba da se bazira na saznanju da su Srbi mali, istorijski narod koji je doživeo veliku tragediju samo zbog toga što nismo razumeli istorijske procese i što smo donosili pogrešne istorijske odluke. Te odluke su donošene u nacionalnoj euforiji, iz srca i, često, povređene duše, umesto da presudne odluke donosimo iz interesa. Ako državnom vizijom odredimo naše nacionalne interese, onda možemo da branimo te interese, bez obzira koja je partija na vlasti. Ako hoćemo dobro da branimo naše interese, onda moramo da imamo elitu koja odlično poznaje dvojno knjigovodstvo. Elitu koja zna matematički da izračuna koliki će biti istoriski prihodi a koliki istorijski rashodi. U razlici, ostvarenoj istorijskoj dobiti, pokazaće se uspešnost elite.

Građani će tako moći da kontrolišu svoju elitu. Samo uspešna elita je prava elita. Svi ostali su malograđanski foliranti i džepseteri. Kada se napravi istorijski biznis plan i utvrdi profitabilnost nekog projekta, uz obaveznu swop analizu, mogu se mirno donositi istorijske odluke. Mišljenje ili ponašanje ekstravagantnog pojedinca ništa ne znači kod ovakvog pristupa, Stručnim pristupom izbegavamo površnost i diletantizam poltičara na vlasti.

I to ništa nije novo. Tako rade sve ozbiljne i uređene države. Razvijene države planiraju do kraja XXI veka. Naša kvazielita ne ume da osmisli ni sutrašnji dan. Zbog toga i dalje donosimo pogrešne istorijske odluke. I zato i dalje propadamo.

Navešću dva aktuelna primera. Naime, reč je o Kosovu i EU. Da li ste negde pročitali ozbiljnu i temeljnu istorijsku, dvojnoknjigovodstvenu analizu, dakle, analizu istorijskih prihoda i istorijskih rashoda i ostvarenog istorijskog profita u istorijskoj odluci o Kosovu i EU? Niste! Zašto niste? Zato što nemamo političku elitu koja je obučena da napravi takvu računovodstvenu analizu. Diletanti na vlasti ne znaju istorijski da razmišljaju. Ne znaju ni da istorijski računaju. Zato se današnji režim ponaša potpuno isto kao omraženi Despot. I oni zatvaraju oči pred istorijskom računicom i zabijaju noseve u privatne račune tajkuna.

Nemamo državnike koji imaju mudrost Perikla i praktičnost menadžera. Nemamo ni vizionare, niti stratege. Posledice će biti strašne. To ćete uskoro videti. Jedno jutro kada se probudite shvatićete da smo doživeli nove istorijske poraze.

Gde je kraj? Ima li kraja? Kraj će brzo doći. Kada sve rasprodaju, stiže istorijsko otrežnjenje. I katarza. Ona prava. Budite strpljivi i verujte u državotvornu viziju. Ruše se istoriske zablude i predrasude. Nema više ideologije. Samo državotvorni i nacionalni interesi Srbiju spašavaju.Kada to shvatite, sve će posle toga biti mnogo lakše.

SHARE