TRANZICIONE PROPORCIJE
Pomoćniki ministra privrede Slavoljub Vuletić izneo je nedavno podatak da je do sada u Srbiji privatizovano 2.214 društvenih preduzeća, a da je preostalo još 850 preduzeća, da je završeno ili je pri kraju restruktuiranje velikih sistema, te da se priprema i privatizacija javnog sektora. A privatizacija javnog sektora sprema se po ovom receptu: najpre će biti podeljeno 15 odsto kapitala zaposlenima i penzionerima tih preduzeća, drugih 15 odsto će otići u privatizacioni registar iz koga će se akcije deliti građanima, dok državi ostaje 70 odsto kapitala koji bi mogao da se proda.
To nije impresioniralo sindikalce koji su, ako ni u čemu drugom, bar složni u oceni da privatizaciju ne prati briga o ljudima koji ostaju bez posla.
– Privatizaciju ćemo završiti i napuniti kasu, a to što ćemo kao posledicu imati veliko siromaštvo i nezaposlenost, izgleda nikoga u ovoj zemlji ne brine. Država ne preduzima prave poteze na planu ponovnog zapošljavanja otpuštenih radnika, što se vidi i u podatku da za tu namenu izdvaja 16 evra po nezaposlenom – istako je Branislav Čanak, predsednik UGS”Nezavisnost” napomenuvši da se niko do sada nije bavio siromaštvom kao posledicom privatizacije.
Predstavljajući rezultate istraživanja svog sindikata o socijalnim posledicama privatizacije Branislav Čanak je ustvrdio da će Srbija zbog loše sprovedenog privatizacionog procesa imati teške posledice narednih dvadeset godina. Pozitivnih efekata privatizacije je veoma malo dok su oni negativni u punoj meri došli do izvražaja. Tranzicija ima ekonomsku i socijalnu cenu i to sindikati ne spore, ali zameraju što je ova druga koja je do sada plaćena mnogo veća od one koja je bila nužna . Skoro u polovini anketiranih preduzeća sindikat nije učestovao u procesu privatizacije, a u četvrtini njih uopšte nije ni informisan o otpočinjanju privatizacija. Zabrinjava i podatak o neaktivnosti i nezainteresovanosti sindikata, zaplašenosti ili osećaju nemoći u sindikalnim povereništvima.
Istraživači “Nezavisnosti” ističu da je teško doneti neke uopštene zaključke o stvarnim efektima privatizacije na zaposlenost u ovom momentu. Garancije o zadržavanju svih radnika u određenom vremenskom periodu, od jedne do pet godina odlažu otpuštanja, tako da su svi statistički podaci o smanjenju broja radnika pre isteka tog roka nepouzdani.
Podaci iz pomenutog istraživanja govore da se ukupan broj zaposlenih u 50 privatizovanih preduzeća smanjio za 39 odsto a da je većina viškova odlazila sa otpremninom koja se kretala od 35 do 500 evra po godini staža.
No, kako preduzetnički duh u Srbiji i dalje nije dovoljno razvijen vidi se i po tome da je tek svaki sedmi otpušteni radnik započeo sopstveni biznis, te da se svaki drugi i danas nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, oko 8,5 odsto je penzionisano, a 15 odsto radi na crno. Zabrinjava i zaključak do kojeg se u istraživanju došlo a to je da je osim pada broja zaposlenih privatizacija dovela i do smanjenja radničkih prava kao i socijalne nesigurnosti, tako da zaposleni ne vide da u svemu tome imaju neku korist. Naprotiv, osećaju da samo gube. Zbog svega toga, kako je istakao Čanak, neko bi morao da objasni paradoks : kako to da je naša privatizacija toliko uspešna da nam se svet divi, dok mnogi primeri iz prakse to demantuju.
LJ. Malešević
Dnevnik 19.11.2006