Početna Sadržaj Osvetljenja Država troši milijarde bez pokrića

Država troši milijarde bez pokrića

778
0
SHARE

Poražavajući rezultati revizije budžeta

Prva revizija završnog računa budžeta u istoriji Srbije, koju je juče predstavila Državna revizorska institucija, iznela je na videlo neverovatnu neodgovornost u trošenju novca građana, koju su pokazale sve kontrolisane institucije – 14 ministarstava, Uprava za trezor, Uprava za javne nabavke, Uprava za zajedničke poslove i Direkcija za imovinu. Samo je u sistemu javnih nabavki utvrđeno da je više od dve milijarde dinara u sivoj zoni.

Državni revizori su konstatovali i da nema kompletne i ažurirane evidencije državne imovine, kao i da budžetski korisnici, u prvom redu javna preduzeća poput NIS i EPS, nisu vratili pozajmice iz budžeta, iako je o tome postojala odluka Vlade. Narednih godina su im čak odobrene i nove pozajmice, a nema dokaza da je Vlada potraživala plaćanje starih dugova.

<a href=’http://blic-baneri.bvcom.net/www/delivery/ck.php?n=ad0c55a9′ target=’_blank’><img src=’http://blic-baneri.bvcom.net/www/delivery/avw.php?zoneid=25&n=ad0c55a9′ border=’0′ alt=“ /></a>

Ministarstva su plaćala prekovremeni rad svojim zaposlenima bez dokaza da je on stvarno obavljan, pa i naknadu za kompjuterske usluge, a ostala je nepoznanica da li su one stvarno izvršene.
Ovo su samo neke od velikog broja neregularnosti koje je utvrdila Državna revizorska institucija, a koje su objavljene u prvom izveštaju o finansijskoj reviziji završnog računa budžeta za 2008, na 165 strana.
– U skladu sa zakonom i ovlašćenima, pokrenućemo postupke protiv onih koji su učinili najteže povrede u korišćenju budžetskih sredstava. S obzirom na ograničene resurse, Državna revizorska institucija obavila je ograničenu reviziju kojom je obuhvaćeno 14 ministarstava, tri uprave i jedna direkcija – naglasio je Radoslav Sretenović, predsednik DRI.
Predstavljajući izveštaj na kojem su radili četiri meseca, Sretenović je naglasio da se najveći broj neregularnosti odnosi na nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama, navodeći da je za sva ministarstva u izveštaju navedeno u kojim slučajevima su prekršili zakon. Kao primer naveo je da Uprava za zajedničke poslove nije sprovela postupak javne nabavke za bonove za gorivo u vrednosti od 110 miliona dinara.
Bez tačnih podataka o donacijama
U izveštaju DRI se, između ostalog, navodi da su potraživanja od državnih organa od 13,5 milijardi dinara nepravilno klasifikovana kao kratkoročna potraživanja iako su starija od godinu dana. Većina njih je starija od pet, a neka i deset i više godina.
– Revizija je, takođe, utvrdila da niti jedna pozajmica isplaćena iz budžeta i budžetske rezerve nije vraćena u roku predviđenom zaključcima Vlade, niti je vraćena do kraja prošle godine. Nijedna pozajmica iz sredstava privatizacije iz 2005. i 2006. godine u ukupnom iznosu od 14,9 milijardi dinara nije vraćena u ugovorenom roku do kraja budžetske godine, a nije utvrđeno ni da su preuzete bilo kakve mere za naplatu tih potraživanja – upozorio je Radoslav Sretenović.
Uprava za trezor nije obezbedila evidenciju praćenja prihoda budžeta od glavnih dužnika prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba, Evropskoj investicionoj banci i Banci Saveta Evrope, a čiju naplatu u ime i za račun Srbije vrši Agencija za osiguranje depozita.
Ko je naplatio prekovremeni rad?
Revizijom je utvrđeno da prilikom isplate rashoda za plate, dodatke i naknade za rad duži od radnog vremena nije obezbeđena evidencija iz koje se može utvrditi na šta se prekovremeni rad odnosi. Nije se mogao utvrditi ni broj prekovremenih sati i dana, a kao primer Sretenović je naveo Direkciju za imovinu. Takođe je utvrđeno da Republička direkcija za imovinu nema potpunu evidenciju o stanju državne imovine.
– Za Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, ali generalno i za sva druga ministarstva, karakteristično je da su zaključivala ugovore o delu mimo Zakona o radu za poslove za koje postoji sistematizacija u ministarstvu – naglasio je predsednik DRI.

Javna preduzeća nisu vratila 7,8 milijardi dinara
Nijedna pozajmica iz sredstava privatizacije u 2005. i 2006. godini od 14,9 milijardi dinara nije vraćena u skladu sa zaključcima Vlade, odnosno u ugovorenom roku. Nije utvrđeno ni da li su preduzete mere za njihovu naplatu. Tako su javna preduzeća dobila 7,8 milijardi dinara, direktni i indirektni korisnici budžeta 5,8 milijardi, a ostali privredni subjekti 1,2 milijarde. Revizori su i konstatovali da su NIS i ŽTP isplaćene nove pozajmice, iako ranije uzete nisu vratili. „Te pozajmice su, zapravo, bile subvencije, uglavnom javnim preduzećima, pre svega “Železnicama Srbije”, a mislim da je bilo subvencija i Elektroprivredi Srbije”, naglasila je juče Diana Dragutinović, ministarka finansija, i dodala da je to “nasleđeno stanje”. Ona je rekla juče da će pozajmice od 15 milijardi dinara, koje su 2008. date iz budžeta a nisu vraćene, biti otpisane.

Bez odgovora
Državna revizorska institucija nije ponudila odgovor na pitanje koliko potrošenog novca nije opravdano dokumentacijom.
Radoslav Sretenović kaže za „Blic” da te analize jednostavno nema i za to nudi čitav niz opravdanja.
– Mi smo kontrolisali nepravilnosti u trošenju sredstava, kontrolisali smo izveštaje i procenjivali njihovu istinitost i objektivnost. Na to smo dali svoje komentare – kaže Sretenović za „Blic”.

Šabić: Državni tužilac moraće da reaguje

Policija i državni tužilac moraće da reaguju, a mnogi da snose sankcije zbog načina trošenja budžetskih sredstava, kaže za „Blic” Rodoljub Šabić, poverenik za informacije.
– DRI je utvrdila da Direkcija za imovinu nije uspostavila potpunu evidenciju o stanju državne imovine, da nijedna pozajmica iz budžeta data po nalogu Vlade nije vraćena, kao niti jedna pozajmica za privatizaciju iz 2005. i 2006. godine, ni da Uprava za trezor nije imala evidenciju za praćenje prihoda budžeta od naplaćenih potraživanja glavnih dužnika prema poveriocima. Već sama činjenica da se glavna knjiga trezora ne vodi po zakonu, ukazuje na frapantan odnos prema javnom novcu i javnoj imovini. To nadležni državni organi, sigurno i policija i državni tužilac, nikako ne bi smeli da tolerišu. Oni moraju da reaguju u skladu sa svojim ovlašćenjima – kaže za „Blic” Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog interesa.
Nemanja Nenadić, izvršni direktor „Transparensi Srbija”, kaže za „Blic” da je vrlo važno što se izveštaj pojavio.
– Državna revizija je najvažniji kontrolor rada izvršne vlasti u svakoj državi. Ona je u Srbiji još značajnija jer je jedini organ koji ima ovlašćenja o svrsishodnosti rashoda. Državna revizorska institucija ne funkcioniše u punom kapacitetu. Prvi izveštaj se bavio kontrolom zakonitosti pojedinih aspekata trošenja i evidentiranja novca, ali ne i da li su planirani rashodi uopšte bili i potrebni – kaže Nenadić. On dodaje da će se tek videti kako će parlament iskoristiti ovo ubojito oružje za nadzor nad izvršnom vlašću.

Autor: D. Nišavić, T. N. Đaković 28.11.2009

Blic

SHARE