Početna Sadržaj Osvetljenja Država proćerdala 72 mlrd. dolara

Država proćerdala 72 mlrd. dolara

669
0
SHARE

Beograd — U Srbiju je, prema računici ekonomista, od 1. januara 2001. do sada ušlo oko 72 milijarde dolara stranih investicija, donacija, doznaka, privatizacije, kredita. Kako se ovaj novac raspoređivao, na šta se sve trošio, podatke bi trebalo da imaju nadležni. Mnogo vidljivih poteza nije povučeno.
Ako se pogledaju podaci kojima raspolaže Narodna banka Srbije, najveći priliv deviza, od direktnih investicija i doznaka, ostvaren je pre četiri godine. Samo po ova dva osnova uneto je u zemlju 6,38 milijardi evra.

U Srbiju je od stranih direktnih incvesticija, prema podacima kojima raspolaže Narodna banka Srbije, a oni datiraju od 2004. godine, ušlo 13,78 milijardi evra, za poslednjih šest godina. U istom periodu iz zemlje je izašlo malo više od dve milijarde evra.

Priliv iz inostranstva je bio najveći 2006. godine kada je u zemlju ušlo 4,23 milijarde evra. Stranci su najmanje uložili pre šest godina, samo 791,67 miliona evra. U prva tri meseca, ove godine od stranih, direktnih ulaganja dobili smo 360,40 miliona evra. To su dokapitalizacija Komercijalne banke i priliv u “Ju-Es stil”.

Ako se pogleda priliv stranih direktnih ulaganja stranaca po zemljama, takođe, od 2004. godine do danas, vidi se da je iz 27 država Evropske unije, u Srbiju ušlo 7,84 milijardi evra. Najviše je pristiglo iz Austrije i to 2,15 milijardi evra, zatim iz Nemačke 1,44 milijardi evra, a najmanje iz Portugala 78 miliona evra. Stranci iz ostalih zemalja uložili su 3,25 milijardi evra – najviše iz Norveške 1,18 milijardi i Rusije 453,56 miliona, a najmanje iz Lihtenštajna 15,77 miliona evra.

Naši građani zaposleni u inostranstvu, prema podacima NBS, uneli su u zemlju u poslednjih šest godina 12,9 milijardi evra. Najviše doznaka stiglo je prošle godine, kada su naši gastarbajteri doneli 2,66 milijardi evra, ali se pretpostavlja da se najveći deo tog novca odnosi na vraćanje štednje koja je podignuta godinu dana ranije.

Tokom 2006. godine, naši građani zaposleni u inostranstvu u Srbiju su uneli 2,15 milijardi evra. Svi ovi podaci zasnovani su na pretpostavkama, jer najveći deo novca gastarbajteri donesu u kešu, ili pošalju preko prijatelja, rođaka, a ne preko banaka. U četiri meseca ove godine pristiglo nam je 658,4 miliona evra.

Najznačajniji priliv inostranih sredstava u devizne rezerve Narodne banke Srbije od početka 2004. do 31. maja 2010. godine ostvaren je po osnovu korišćenja kredita međunarodnih finansijskih organizacija (MMF, Svetske banke, Evropske investicione banke…) i donacija u ukupnom iznosu od tri milijarde evra.

Pored toga, značajan izvor inostranih sredstava su i prilivi u devizne rezerve po osnovu privatizacije u iznosu od oko tri milijarde evra, od kojih je najveći iznos, od 1,5 milijardi evra, ostvaren u 2006. godini prodajom mobilnog operatera “Mobtel 063” norveškom “Telenoru”.

Spoljni dug 23,3 mlrd. evra

Spoljni dug Srbije dostigao je 23,3 milijarde evra, odnosno toliko su se država, firme i banke zadužile u inostranstvu. Od toga, banke i privatna preduzeća duguju 15,7 milijardi evra. Javni sektor je zadužen sa 7,6 milijardi evra, od toga država duguje sedam milijardi. Krajem 2000. godine spoljni dug je iznosio 11,65 milijardi evra. Sve ostale obaveze nastale su u poslednjih devet godina.

Interesantan slučaj Kipra

Tokom 2006. godine, ulaganje Kiprana beleži minus, za 447 miliona evra. Od 2004. do kraja prvog kvartala ove godine, taj minus je ssmanjen za oko 230 miliona evra. Ovaj minus može da znači dve stvari ili da su za toliko investitori iz ove zemlje povukli novca ili smo mi “investirali” kod njih, odnosno izneli toliko deviza. Inače, tokom 2004. godine sa Kipra je u Srbiju uloženo 3,26 miliona evra, a godinu dana kasnije 51,52 miliona evra

15. jun 2010. | 10:19 | Izvor: Novosti

SHARE