Početna Sadržaj Privatizacija Država i tajkuni seljacima ostavljaju mrvice

Država i tajkuni seljacima ostavljaju mrvice

652
0
SHARE

„Tajkunizacija“ vojvoðanske poljoprivrede poslednjih dana postaje politièka i medijska top tema, ali po starom dobrom obièaju opet se prièa svodi na puka prepucavanja onih koji su za i onih protiv, dok kljuèno pitanje polako ali sigurno i državi i raznim struènjacima polako migolji ispod ruku. Problem nije to što æe i „Delta“, “ MK komerc“,“Matijeviæ“ ili neki njima slièni pokupovati vojvoðanske kombinate, veæ što æe, ako se zakoni brzo ne promene, biti stvoreni monopoli koji æe seljake potpuno istisnuti iz svih iole rentabilnih proizvodnji u poljoprivredi. Nije opasna i štetna kupovina oranica i kombinata, veæ èinjenica da to rade vlasnici preraðivaèke industrije, to jest uljara, šeæerana , mlinova, ili uvoznici i proizvoðaèi semena. Umesto da su seljaci vlasnici fabrika, bogataši æe na kraju kupiti paore pretvorivši ih u seosku sirotinju, zato što proizvode neæe imati kome da prodaju.

Najveæu štetu seljacima i poljoprivredi poslednjih dana nanose upravo oni koji ih navodno brane, i to tako što uvek potežu iste prièe i argumente koji nikako ne stoje. Oni koji prièaju o zakonima i o zemljištu treba posle èetiri godine konaènio da utuve i shvate da propisi ove zemlje i sada dozvoljavaju da stranci kupuju oranice, to jest onaj ko kupi poljoprivredni kombinat kupuje s njim i društvene njive. Stranci su veæ ušli u nekoliko kombinata. Sledeæe što treba rašèistiti je da bogataši neæe pokupovati najveæi deo vojvoðanskih njiva, jer to sve i da hoæe ne mogu. U Vojvodini ima nešto više od 1,6 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta a nove gazde kada bi pokupovale sve kombinate i u njima društvene njive i kada bi svu državnu i zadružnu zemlju, u bilo kojoj varijanti, uzeli u arendu, ne bi pod svojom kontrolom mogli imati više od 570.000 hektara. Znaèi, vojvoðanskim paorima ostaje više od milion hektara.

Kada smo ovo razjasnili, da se vratimo na pravi problem, to jest kako æe to seljaci biti oterani iz poljoprivrede. Matematika je vrlo jasna. Poljoprivredna preduzeæa i zemljoradnièke zadruge u Vojvodini, koja je i centar ozbiljne i tržišne poljoprivrede, a bogami i privatizacije, sada raspolažu s 575.115 hektara. Iako na prvi pogled to ne izgleda mnogo, jer u Vojvodini, da opet podsetimo, ima 1,6 milion hektara, to je sasvim dovoljno da se zatvori krug proizvodnje najrentabilnijih useva. Naime, prema svim predviðanjima, i dok ne uðemo u Evropsku uniju i kada u njoj budemo, na ovim prostorima suncokret se neæe sejati na više od 200.000 hektara, soja 150.000 hektara i šeæerna repa 100.000 hektara. Kada se površine pod sve tri saberu, ispada da je za njihovu proizvodnju potrebno najviše 450.000 hektara, mada je realnije da je za Vojvodinu za ovo industrijsko bilje sasvim dovoljno 400.000 hektara. Sad se vraæamo na onih 570.000 hektara te je jasno da karteli veleposednika lako mogu da se dogovore i sve što im treba od industrijskog bilja zaseju na svojim njivama menjajuæi samo strukturu setve iz sezone u sezonu poštujuæi plodored. Problem za njih jedino može da nastane zbog plodoreda, jer im je neophodno još oko 200.000 hektara pšenice, ali i to æe se veæ lako rešiti, jer ove mrvice mogu biti prepuštene paorima, pošto se, recimo, za žito niko ne otima. Ako æemo malo da banalizujemo situaciju onda bi to moglo ovako izgledati: jedne godine Kole Miškoviæu na svojim njivama seje suncokret za „Deltinu“ somborsku uljaru; Miškoviæ opet Baboviæu poseje soju za sojaru, a Baboviæ u Kikindi gde je „Sojaprotein“ kupio kombinat „Kinða“, poseje Koletu repu. Tu mogu da pripomognu „Matijeviæ“, „Krmivoprodukt“… i krug se lako zatvori.

Šta æe da seju i od èega æe da žive seljaci, vlasnici preostalih 900.000 hektara? Kukuruz, pšenicu? Pa veæ im se godinama savetuje da tu leba nema.Obièno se kaže – tu je povrtarstvo.Možda i jeste tu, ali su male šanse da se povræem godišnje zaseja više od 200.000 hektara jer se sada gaji na oko 150.000 hektara. Ukoliko bi se sada svi seljaci preorijentisali na paradajz, papriku ili luk, ne da to ne bi imali kome da prodaju, nego im se ne bi isplatilo ni da ga vade ili beru. Organska poljoprivreda, puževi, cveæe i sliène kulture takoðe mogu da popune rupu, ali one mogu biti samo dodatak, a ne suština. Na sve ovo treba dodati i vraæanje otete imovine, to jest denacionalizaciju, pa razgranièenje imovinsko – pravnih odnosa u samim kombinatima, pa … Gde je rešenje? Sad se nažalost ne nazire, jer ne bavimo se demagogijom. Može se zaustaviti privatizacija po sadašnjem modelu, ali æe se onda stvoriti još veæa tarapana jer i od najgoreg uèitelja možeš nešto da nauèiš samo pod uslovom da je dosledan.

Ovo je primer gde krivac za posledice nije ni jedna partija ni funkcioner veæ država kao takva. Da je pre privatizacije sva zemlja u kombinatima podržavljena i stvoren Zemljišni fond Vojvodine, stvar bi bila jasna, ali se za tako nešto, osim medija, niko nije založio niti to javno zatražio – ni jedan – jedini politièar, ni vojvoðanska, ni bilo koja druga , niti stranka, niti poljoprivredni struènjak. Svi su se „štetnih posledica“ setili kada je privatizacija krenula, a sada svi galame kako se rasprodaje, kako se kombinati cepaju, uništava semenarstvo… Sve se mora sagledati hladne glave i konstatovati da je kao dan jasno da æe paralelno morati da postoje dve poljoprivrede: ona s latifundijama gde æe deset ljudi gazdovati i obraðivati pola miliona hektara i ona sirotinjska gde æe milion seljaka živeti od milion hektara. Kako æe seljak koji ore tri ili 30 hektara biti konkurentan onome koji ima 5.000? Odgovor je nikako. Država najavljuje da æe veæ ovog leta povesti postupak da se sve državne njive koje su u privatizovanim kombinatima vrate državi na upravljanje.To je za poèetak u redu ako ove njive kroz fer aukciju budu date u arendu po tržišnim cenama. Ali æe opet ljudi iz preraðivaèke industrije imati najviše interesa da ih plate i problem monopola ne može biti rešen. Možda i ne treba da bude rešen jer je nekom u interesu da industrijsko bilje i seme seju samo kompanije.

U Engleskoj, na primer, živinarstvom i svinjarstvom bave se kompanije a ne farmeri, pa bi se slièan pelcer mogao i kod nas primiti. Rešenje je možda da država kroz mere agrarne politike stimuliša male i njima daje veæe premije ili subvencije, ali je i to malo verovatno zbog Evrope i njenih standarda.Tamo nema niti sme biti izuzetaka pa iste premije dobijaju i engleski lordovi koji gazduju sa 20.000 hektara i engleski farmer koji u preoseku gazduje s nešto manje od 70 hektara…

Evropska komesarka za poljoprivredu je nedavno rekla da su farmeri poslednja odbrana evropskog sela i da æe EU stimulisati ruralni razvoj. Možda je tu rešenje.

„Delta” u opštoj ofanzivi

Kompanija „Delta“ je na putu da postane najveæi gazda srpske i vojvoðanske poljoprivrede, jer ima sve – od njive do supermarketa. Nakon što je Miroslav Miškoviæ razradio posao s maloprodajom i veleprodajom, uleteo je u agrar . Kupio je somborsku uljaru „Sunce“ pa zatim semensku kuæu „Seme Sombor“, nedavno je od „Big bula“ preuzeo i akcije PP „Sombor“ kupivši tako i nešto manje od 2.000 hektara takozvanog društvenog zemljišta, a gazduje i s nekoliko stotina hektara državnih oranica. Osim toga „Delta“ je vlasnik i poljoprivrednog dobra „Kozara” iz Banatskog Velikog Sela s oko 1.900 hektara njiva, od èega je 880 hektara u društvenoj svojini.Tu nije kraj jer je „Delta“ dala najbolju ponudu za kombinat „Podunavlje“ iz Èelareva koje u svom sastavu ima nešto manje od 4.000 hektara. Ova kompanija je zastupnik multinacionalne kompanije „Pionir“ koja se bavi proizvodnjom i prometom semena…

Posle „Delte“ najviše njiva pod svojom kontrolom ima Petar Matijeviæ koji je kupio ”Zlaticu” iz Lazareva kod Zrenjanina, “Ravnicu” iz Bajmoka i “Bezdan” iz istoimenog mesta,a na putu je da preuzme i kikindski „Galad“. S ova èertiri poljoprivredna dobra kupio je ili na korišæenje dobio oko 12.500 hektara. Miodrag Kostiæ zaostaje, ali ne mnogo. Do sada je kupio vršaèko poljoprivredno preduzeæa “Panonija”, a ova firma raspolaže s 4.500 hektara oranica, od toga 2.300 hektara u takozvanoj društvenoj svojini. Dragoljub Markoviæ, vlasnik „Krmivoprodukta“, u okviru konzorcijuma kupaca postao je jedan od vlasnika “Moravice” iz Stare Moravice koja ima 2.120 hektara njiva.“Sojaprotein“, to jest Milija Baboviæ, Zoran Mitroviæ i Stanko Popoviæ, postavši veæinski vlasnici kikindskog poljoprivrednog dobra „Kinða“, sada gazduju i s 1.896 hektara poljoprivrednog zemljišta. Nadaleko poznato kisaèko poljoprivredno dobro “Irmovo” prodato je Slobodanu Radunu, vlasniku baèkopalanaèkog „Nektara“. „Irmovo“, inaèe, raspolaže sa 707 hektara poljoprivrednog zemljišta… Tu su i stranci .“Slogu” iz Perleza i 4.888 hektara preuzela je maðarska kompanija iz Debrecina „Haju-avis“, „Midlend“ s „Karneksom“ ore i njive, „Agrokor“ uz „Frikom“, takoðe…

Dejan Uroševiæ
Dnevnik 10. jul 2005.

SHARE