EU bi pružanjem pomoći jednoj od najvećih ekonomija Evrope Španiji oborila vredost evra i kako analitičari navode, time bi sama kreirala propast evra
Finansijski problemi su zahvatili zemlje Evropske unije, pa jedna za drugom, izložene finansijskim dugovima, padaju poput domina. Ako smo pomislili da je Evropa pretrpela najjači ekonomski udarac u skorijoj prošlosti, prevarili smo se. Pogođene najvećom krizom posle velike depresije su uglavnom zemlje zapadne Evrope. Proces spasavanja ekonomija zemalja članica EU počeo je u Grčkoj, koja je bila suočena sa najvećom krizom u svojoj istoriji. Početkom novembra EU je odobrila pomoć još jednoj članici – Irskoj pa je prihvatanje 85 milijadi dolara ove pomoći uticalo na pad vredosti evra od 10 odsto od početka novembra 2010. godine. Kako se izlazak iz krize ne vidi u skorijoj budućnosti, EU otkirva svoje najslabije karike i podstiče njihovo jačanje u cilju finansijske stabilnosti čitave Unije.
POMOĆ ŠPANIJI Analitičari sugerišu da na krizu veliki uticaj ima evro, te da ni jedna od perifernih zemalja evrozone ne može povratiti konkurentost uz fiksni devizni kurs, tako da je samo pitanje vremena pre nego što će sledeća država da padne. Pored pomenute Grčke i Irske, Portugal se hvata za slamku spasa tražeći rešenje u strukturalnim ekonomskim reformama, prodavanjem državne imovine kao i smanjenjem otpremnina i plata u javnim sektorima.
Najveća glavobolja EU, ujedno i četvrta najveća ekonomija u Evropi – Španija se suočava sa dramatičnim padom nekretnina, što se prenelo na ekonomski i bankarski sektor. Utoliko je ozbiljniji problem ako se ima u vidu da je obim španske privrede veći od Grčke, Irske i Portugala zajedno. Sudeći po trenutnoj situaciji, stopa nezaposlenosti u Španiji raste. U 2007. godini stopa nezaposlenosti u Španiji je bila 8.3 odsto, dok krajem novembra ona iznosi rekordnih 19.4 odsto u poređenju sa evropskim prosekom od 10 odsto. Te brojke naglašavaju da je Španija na ivici „socijalne revolucije“. EU bi pružanjem pomoći jednoj od najvećih ekonomija Evrope – Španiji oborila vredost evra i kako analitičari navode, EU bi sama kreirala propast evra. Ako bi Španija zahtevala pomoć od EU, direktan pritisak bi bio na Francusku, čija reakcija je očekivana ako se ima u vidu da je naredni domaćin samita G-20 članica.
STREST TEST U septembru je centralna banka Španije zahtevala od banaka da povećaju rezervne fondove, štiteći se od mogućih gubitaka u budućnosti i ukazivala na veću opreznost u potpisivanju hipoteka na nepokretnosti. Srećom, španska vlada, poučena grčkom krizom, koja je doživela vrhunac u maju 2010, krenula je u veoma konstruktivne reforme birajući sve naredne poduhvate primenom „stres testa“ umesto izbora „najbolje opcije“ na poljima bankarskog sektora. Stres testiranje ukazuje na mogući scenario prilikom nepredviđenih događaja, faktore rizika i spoljni šok faktor poput naglog rasta cene goriva. Imajući u vidu da nijedna druga članica EU nije uvela ovaj test i da je Španija definitivno predvidela koncept budućih događaja, možemo se nadati da su reforme počele na vreme i da će voditi povoljnom ishodu.
U protivnom, u slučaju kraha španske ekonomije, može se nastaviti domino efekat ili lančana reakcija kada manje ekonomske promene izazivaju slične pojave u blizini i tako izazivaju nove promene u linearnom nizu, što može naneti veliku štetu evru, Evropskoj uniji i njenim članicama kao i svetskoj ekonomiji – ukoliko se ne zaustave na vreme.
ponedeljak, 06 decembar 2010 21:53 Stojan REGODIĆ
Balkanmagazin
