Početna Sadržaj Izdvajamo DŽOZEF STIGLIC

DŽOZEF STIGLIC

870
0
SHARE

Идеолошка криза западног капитализма       
Пише: Џозеф Е. Стиглиц    
09 јул 2011  ЊУЈОРК. Пре свега неколико недеља, моћна идеологија, базирана на вери у слободно, ничим ограничено тржиште, довела је свет на ивицу пропасти. Чак и у време свог просперитета од почетка 1980.-их до 2007 године, капитализам америчког типа са лабавом контролом од стране државе, довео је до значајног повећања благостања само у богатим и најбогатијим земљама света, док је већина Американаца гледала како су се њихови приходи из године у годину смањивали, или су стајали у месту.Осим тога, раст производње у САД није био економски рационалан. Због тога што је велики део националног дохотка САД ишао у руке ограничене групе, економски раст је могао да се настави само уз услов да се потрошња финансира на рачун вртоглаво растућег задуживања.

 

 
Ја сам био један од оних који су се надали да ће финансијска криза, на неки начин, научити Американце (и друге) да је неопходно да се обезбеди већа равноправност, чвршћа регулатива и боља уравнотеженост између тржишта и Владе. Нажалост, до тога није дошло. Сасвим супротно, оживљавање економије деснога типа, којом управља идеологија и групе са посебним интересима, поново прети глобалној економији или, у крајњој линији, економијама Европе и САД, где такве идеје имају плодно тло..

 
Оживљавање идеја десног типа у САД, чије присталице теже да примене основне законе математике и економије, прети дефолтом државног дуга. Ако Конгрес и одобри расходе, који превазилазе приходе, онда ће настати дефицит, који ће морати да се финансира. Уместо да се тежи уравнотежењу прихода сваког владиног програма и издатака на име повећањних пореза за финансирање тих прихода, десница тежи да примени „ковачки чекић“,- забрана увећања државног дуга приморава да се трошкови ограниче до нивоа пореза.

 
У овом случају остаје отворено питање, какви расходи ће се сматрати приоритетним и, ако то не буду расходи везани за исплату камате за државни дуг, онда ће дефолт бити неминован. Осим тога, смањење расхода данас, средином кризе која траје, а изазвана је идеологијом слободног тржишта, неминовно ће довести до наставка економског пада.

 
Пре десет година, усред економског бума САД су се суочиле са таквим суфицитом, да је он претио да у целости ликвидира државни дуг. Недопустиво смањење пореза и ратови, знатна рецесија и нагло порасли расходи у здравству, делимично су условљени обавезом администрације Џорџа Буша млађега да фармацеутским компанијама омогући да слободно утврђују цене, чак и кад се ради о државном финансирању – брзо је довело до тога да се значајни суфицит претвори у рекордни дефицит у мирнодопским условима.

 
„Одмах после постављања дијагнозе дошла су средства за лечење дефицита САД: натерати Америку да поново почне да стимулише економију, да прекине бесмислене ратове, да смањује војне расходе и расходе на лекове, као и да повећа порезе, у крајњој линији за најбогатије. Па ипак, десничари нису урадили ништа од овога што је набројано, уместо тога, почели су да упорно подржавају још веће смањење пореза за корпорације и богате, уз истовремеено смањење улагања у систем социјалне заштите, што носи ризик по будућност америчке економије и уништава оно што је преостало од „социјалног уговора“. Притом финансијски сектор САД упорно лобира за укидање ограничења за себе, како би могао да се врати својим претходним лакомисленим катастрофичним акцијама.

 
Није много боља ни ситуација у Европи. За време док Грчка и друге земље преживљавају кризу, дежурни „лек“ је нађен у старим пакетима мера строге економије и приватизације, што ће земље, које их примене, довести до тога да ће оне постати још сиромашније незаштићеније. То „лековито средство“ није успело у Источној Азији, Латинској Америци и у неким другим регионима и на исти начин ће и сада доживети неуспех“ и у Европи. Оно је фактички претрпело неуспех у Ирској, Летонији и Грчкој.

 
Постоји алтернатива: стратегија економског раста, подржавана од ЕУ и ММФ. Економски раст ће обновити увереност да ће Грчка моћи да плати своје дугове, што ће довести до пада каматних стопа и ослободиће место за даље инвестиције, које стимулативно делују на економски раст. Економски раст, сам по себи, повећава приходе од пореза и смањује расходе за социјалне потребе, такве, као што су примања за време незапослености. А увереност да ће се то десити, довешће до још већег раста убудуће.
Нажалост, финансијска тржишта и економисти деснице потпуно наопако су разумели проблем: они су убеђени да режим строге економије доводи до пораста уверености, а увереност, са своје стране, довешће до економског раста. Међутим, строга економија негативно утиче на економски раст, погоршавајући финансијско-кредитну ситуацију владе или, у крајњој линији, обезбеђујући маље приходе у поређењу са оним које су обећали браниоци строге економије. И у том и у другом смислу, увереност се погоршава и започиње спирала економског пада.

 
Да ли нам је потребан још један експеримент са идејама, који ће нас скупо коштати, које су осуђене да поново пропадну? Ми то не смемо допустити, али све се више чини да ћемо, без обзира на све, бити принуђени да преживимо још једну кризу. Неуспех Европе, или САД, да се врате вртоглавом расту, негативно ће утицати на светску економију. Неуспех у оба региона ће бити катастрофа, чак и у случају, да главне земље са тржишном економијом у развоју и остваре економски раст, без додатне подршке. Нажалост, све дотле док не почну да ослушкују „умне главе“ свет ће наставити да се креће у том правцу.

 
Џозеф Е. Стиглиц – универзитетски професор на Колумбијском универзитету, лауреат Нобелове награде за економију, такође и аутор књиге „Слободан пад: слободна тржишта и потонуће глобалне економије“.

 
Copyright: Project Syndicate, 2011.
www.project-syndicate.org
 
За Видовдан са руског превео Милош Матовић

 

SHARE