Početna Tekstovi ДОСИЈЕ К

ДОСИЈЕ К

359
0

ИМРЕ КЕРТЕС

                                            „ ДОСИЈЕ К“

 

Имре Кертес ( 1929 -2016) је мађарски нобеловац јеврејског порекла.

Депортован је 1944.г. у Аушвиц, касније у логор Бухенвалд.

Преживео је логоре смрти и комунистички терор у Мађарској.

Нобелову награду за књижевност је добио 2002.г.

Најпознатије његово дело је БЕСУДБИНСТВО, где описује преживљавање петнаестогодишњег дечака у концентрационом логору смрти.

 

Књига „ Досије К“ је разговор између писца и његовог пријатеља Золтана Хафнера, који су водили током 2003/ 2004. године.

 

Како је књига писана у облику интервјуа, онда ћу, у приказу књиге, задржати ту форму.

Наравно, питања ћу ја да постављам.

 

Почећу од краја књиге, где сте критиковали режисера Стивена Спилберга и његов филм „ Шиндлерова листа“. Рекли сте да је то – оличење кич. Зашто?

 

Сматрам кичем свако представљање холокауста које није у стању или н ежели да разуме органску везу између нашег сопственог деформисаног начина живота и могућности да се холокауст уопште разуме“ ( стр.194 )

 

Можете ли то ближе да нам објасните?

 

У првом реду су мене занимале етичке последице живота и преживљавања. Зато сам за наслов одабрао БЕСУДБИСТВО. Наиме, доживљај логора смрти се претвара у људско искуство тамо где наиђем на универзални доживљај. А то је бесудбиство, она специфична црта диктатуре, одузимање сопствене судбине, њено подржављење, претварање у судбину масе, лишавање човека његове најљудскије суштине.“ ( стр.66 )

 

Кажете да не волите ту реч – холокауст?

 

Сматрам је оним што она јесте – еуфемизмом, кукавичким олакшањем које је без фантазије“ ( стр.67 )

 

Она се не односи на преживеле?

 

Тачно. Преживели је изузетак, његово постојање одиста је фабричка грешка која се догодила у машини логора.“ ( стр. 67 )

 

Ви сте Јеврејин?

 

„ Мене је холокауст начинио Јеврејином.“ ( стр. 108 )

 

Шта је за Вас онда значио јеврејски идентитет?

 

Укратко, ништа! Нисам имао идентитет, он ми није недостајао.“

( стр.109 )

 

 Како се осећате после написаног  романа о масовном злочину?

 

Написао сам један роман, али нисам ништа разрешио.“ ( стр.68 )

 

Рецимо?

 

После Аушвица, сувишно је просуђивати људску природу.“ ( стр.73 )

 

Каква су Ваша искуства?

 

„ Према мојим искуствима стеченим у логорима, диктатурама, неисцрпна је гипкост човекове природе.“ ( стр. 129 )

 

Конкретније?

 

„ Ако је Аушвиц узалудан, Бог је доспео у пропаст; а ако смо Бога довели у пропаст никада нећемо да разумемо Аушвиц.“ ( стр. 101 )

 

Па, јесмо ли Бога довели у пропаст?

 

„ Да, јер се после Аушвица није променио поредак света.“ ( стр.101)

 

Шта је поредак света?

 

Свакодневна чар зла“ ( стр.102 )

 

Извините, када сте већ рекли о чари зла, интересује ме – да ли су мађарски Јевреји били заиста толико необавештени и нису знали шта се догађа у конц логорима?

 

Нико никад није ништа слутио, за Аушвиц никада нисам чуо.“ ( стр.21 )

 

Зар зликовац Ајхман није дошао у Будимпешту?

 

„ Јесте. Јеврејски савет га је дочекао с већом сумом новца.“ ( стр.22 )

 

Зар Рудолф Врба, логораш Словак, који је побегао из конц логора, није оставио спис шта се дешава у Аушвицу и зар није написао шта се спрема Јеврејима из Мађарске?

 

Јесте. Јеврејски савет Мађарске расправља о спису и одлучује да о његовом садржају не обавести више хиљада јеврејских становника, које је жандармерија већ почела да сабија у гета, оформљена на брзину.“

( стр.22 )

 

Страшно! Зашто нису обавестили?

 

Кажу, да међу Јеврејима не би избила– паника!“ ( стр.22 )

 

Глупост! Каква непромишљеност. Како то објашњавате?

 

Ако темељније размислимо о Аушвицу, о настанку и одржавању логора смрти,онда примећујемо неминовност ових институција…“

 

Неминовност?!?

 

„ Ако погледате ланац европске историје……онда машинерија смрти  за истребљење Јевреја и није тако велико изненађење.“ ( стр.64 )

 

( Шта ми, Срби, да кажемо о овој неминовности европске историје, коју никада нисмо разумели и прихватили, због чега и даље страдамо.)

 

Да ли су култура и образовање били човеку од помоћи у Аушвицу?

 

Нису, чак је образованом било теже у логору, него обичном, необразованом човеку.“ ( стр.63 )

 

А Вама?

 

Ја се нисам бојао. Утолико је Аушвиц одиста био велика школа“ ( стр.108)

 

Како сте успели да опстанете?

 

„ Живео сам у својој машти. Научио сам да се ту налазим, а да ипак не будем присутан. То се може учинити у свакој диктатури.“ ( стр.95 )

 

И комунистичкој?

 

То за мене и није била сасвим нова ствар, јер у концентрационом логору сам научио : да бих могао да постојим , некако је требало да се повучем из свог постојања.“ ( стр.95 )

 

Како сте преживели комунистичку диктатуру?

 

„ Живео сам у свету неконтролисаних фантазмагорија, у савршеном апсурду, био сам прогнаник неозбиљности.“ ( стр.110 )

 

Објасните?

 

Коначно сам открио да тоталне диктатуре – тако и стаљинизам – заправо говоре језиком религије. А то и не може другачије, јер њихов свет није био свет логике него асурда.“ ( стр.115 )

 

Пример?

 

Није адекватно ако брескве желимо да ољуштимо крцкалицом за орахе.“ ( стр.116 )

 

Ваше мишљење о диктатурама?

 

Диктатуре човека чине дететом уколико не допуштају егзистенцијални избор и тиме те лишавају дивног терета одговорности према самом себи.“ ( стр. 109 )

 

( Ми данас живимо у диктатури једног психопате Узурпатора. Ово размишљање Кертеса ћу разрадити у посебном чланку о нашој трагедији.)

 

 

Како сте се осећали после Аушвица?

 

После Аушвца, осећао сам се пристојним да своје везе не заснујем на личним симпатијама, него на принципима друштвеног напретка.“

( стр. 86 )

 

Адорно је написао : „ После Аушвица, варварство је писати песме.“

 

Ако смем да се директно изразим, ја ту мисао сматрам моралном димном бомбом која загађује већ ионако лош ваздух.“

 

Зашто загађује?

 

„ Што даље вртиш ову несрећну реченицу, све је јаснији њен бесмисао… у њој се одражава наопако схваћени елитизам који иначе буја у другим формама.“ ( стр. 99)

 

Ваше књиге су аутобиографске?

 

Свет фикције је суверени свет који се рађа у глави аутора и следи законе, уметности, књижевности… Свој живот сматрам сировом грађом за своје романе“ ( стр.17 )

 

Како то?

 

У роману ја треба да измислим и остварим Аушвиц.“ ( стр.16 )

 

Како сумирате Ваш живот?

 

„ Осећање које је понајвећма владало мојим животом : тескоба.“ ( стр.91)

 

Зашто нема побуне против диктатуре?

 

Потпуно комфорно и сигурно седимо на крајњој тачки наше повести и задовољно прежвакавамо сјајну тријумфалну поворку. Лишавамо се сваког ризика. ( стр. 123 )

 

Сматрате да је проблем у том личном комфору?

 

Да, тај јефтини комформизам  подрива сваки морални и духовни став.“

( стр.157 )

 

Како је то било после слома револуције 1956.г. и за време владавине комунисте Јаноша Кадра??

 

Прави узор малограђанске полицијске државе, која је себе називала  социјалистичком, био је ауторатитвни, милитаристички, стасити диктатор Хорти који је управљао из свог џепића на прслуку, сматрајући друштво послушним и кварним.“ ( стр.157)

 

Да ли се такво управљање могло зауставити?

 

Вредносни поредак Кадаровог света шири се, попут епидемије, на све и свакога, нико овде није могао да остане недужан или незаражен. ( стр.165)

 

Па, шта је онда живот?

 

Живот је или демонстрација или колаборација!“ ( стр. 165 )

 

Порука читаоцу, размислите добро о речима Имре Кертеса.

Да ли сте за демонтрације или за колаборацију?

Вашим животом бирате.

Нема трећег решења.

 

На крају, наводим да је ову књигу прево почивши проф. Сава Бабић.

Мој пријатељ, који ми је открио Белу Хамваша.

Тако сам постао Хамвашевац.

И Саве Бабића следбеник.

 

Београд, 7533.г. жетвар