Početna Sadržaj Osvetljenja DŽOSEF ŠTIGLIC

DŽOSEF ŠTIGLIC

1017
0
SHARE

Rat od tri biliona dolara 

      
DŽozef Štiglic    
subota, 10. septembar 2011. 
Cilj terorističkih napada koje je izvela Al Kaida 11. septembra 2001. bio je nanošenje štete Sjedinjenim Državama, što je i postignuto, ali onako kako Osama bin Laden verovatno nije mogao ni da zamisli. Reagovanjem DŽordža Buša na napade iskompromitovani su osnovni američki principi, potkopana je ekonomija i oslabljena bezbednost.

Invazija na Avganistan koja je usledila nakon napada 11. septembra bila je razumljiva, ali potonji napad na Irak nije imao nikakve veze sa Al Kaidom – bar ne u meri u kojoj je Buš pokušavao da uspostavi vezu između ta dva događaja. Rat koji nije bio neophodan ubrzo je postao veoma skup – u proseku više od 60 milijardi dolara na početku – što je bila posledica vrhunske nesposobnosti udružene sa lažnim prikazivanjem stvari.

Zapravo, kada smo Linda Bilms i ja pre tri godine izračunali ratne troškove Amerike, iznos je bio najmanje tri do pet biliona dolara. Troškovi su od tada rasli. Budući da polovina vojnika koja se vratila kući ima pravo na izvesnu svotu invalidske penzije, dok je više od 60.000 njih do sada zbrinuto u zdravstvenim ustanovama veterana, sada procenjujemo da će buduće invalidske penzije i troškovi zdravstvene nege iznositi ukupno 600-900 milijardi dolara. Međutim, socijalni troškovi, koji se odražavaju u broju samoubistava među veteranima (18 dnevno u proteklih nekoliko godina) i broj uništenih porodica ne mogu da se procene.

Čak i kada bi Bušu moglo da se oprosti to što je poveo Ameriku i veliki deo ostatka sveta u rat pod lažnim izgovorima i zato što je lažno predstavio troškove poduhvata, nema izgovora za način koji je izabrao da ga finansira. Bušov rat prvi je u istoriji koji je otplaćivan isključivo na kredit. Pošto je Amerika ušla u rat, dok su njeni deficiti već skočili zbog smanjenja poreza 2001, Buš je odlučio da uvede još jedan paket „oproštaja“ poreza za bogate.

Amerika je danas usredsređena na nezaposlenosti i deficit. Koreni obe ove pretnje po američku budućnost, i to ne u maloj meri, mogu da se nađu u ratovima u Avganistanu i Iraku. Povećani troškovi odbrane, zajedno sa Bušovim smanjenjima poreza, ključni su razlog za to što je Amerika od fiskalnog suficita od dva odsto BNP kada je Buš pobedio na izborima došla do današnjeg opasnog deficita i pozicije dužnika. Direktni budžetski troškovi na ove ratove do sada su dostigli oko dva biliona dolara – 17.000 dolara po svakom američkom domaćinstvu – a ta cifra će da poraste za više od 50 odsto zbog računa koji tek treba da stignu.

Štaviše, kako smo Bilmsova i ja izneli u knjizi „Rat od tri biliona dolara“, ratovi su doprineli američkim makroekonomskim slabostima, koje su uvećale njen deficit i dugove. I tada, kao i sada, neredi na Bliskom istoku doveli su do viših cena nafte, što je Amerikance prinudilo da troše novac na uvoznu naftu, a koji su inače mogli da potroše na kupovinu robe proizvedene u SAD.

Međutim, Federalne rezerve SAD su tada sakrile te slabosti tako što su stvorile kreditni mehur koji je doveo do povećanja potrošnje. Biće potrebne godine da se prevaziđe prezaduženost i nemogućnost prodaje nekretnina koja je usledila.

Ratovi su, kakve li ironije, potkopali američku (i svetsku) bezbednost, opet na načine koje Bin Laden nije mogao ni da zamisli. Jedan nepopularan rat bi u bilo kojim okolnostima otežao regrutaciju. Međutim, kako je Buš pokušao da prevari Ameriku kada je reč o ratnim troškovima, nedovoljno je plaćao vojnike, odbacujući čak osnovne troškove – recimo za oklopna vozila i vozila otporna na mine, ili za adekvatnu zdravstvenu negu za veterane koji su se vratili kući. Američki sud je nedavno doneo odluku da su prava veterana prekršena. Neobično je to što Obamina administracija tvrdi da treba ograničiti prava veterana na žalbu!

Kao što se moglo predvideti, precenjivanje vojske je izazvalo uznemirenost u vezi sa upotrebom sile, a pošto su za to i drugi znali, postojala je opasnost da se oslabi i američka bezbednost. Prava snaga Amerike, veća od njene vojne i ekonomske moći, njena „meka sila“, njen moralni autoritet, takođe je oslabljen – pošto su SAD prekršile osnovna ljudska prava kao što je habeas corpus i zabrana torture.

SAD i njihovi saveznici su znali da je za dugoročnu pobedu u Avganistanu i Iraku neophodno osvojiti srca i umove. Međutim, zbog grešaka načinjenih tokom prvih godina ovih ratova zakomplikovana je ionako teška bitka. Kolateralna šteta ratova je ogromna – prema nekim procenama, više od milion Iračana je umrlo, direktno ili indirektno, zbog rata. Prema nekim studijama, najmanje 137.000 civila je umrlo nasilnoim smrću u Avganistanu i Iraku u proteklih deset godina; a samo među Iračanima ima 1,8 miliona izbeglica i 1,7 miliona interno raseljenih lica.

Nisu sve posledice bile katastrofalne. Zbog deficita kojima su toliko mnogo doprineli ratovi, SAD su sada prisiljene da se suoče sa realnošću ograničenja budžeta. Vojni troškovi Amerike još su gotovo ekvivalentni vojnim troškovima ostatka sveta zajedno, dve decenije nakon okončanja hladnog rata. Deo troškova odnosio se na skupe ratove u Iraku i Avganistanu i šire gledano globalni rat protiv terorizma, ali velikim delom i na oružje koje ne pomaže protiv neprijatelja koji ne postoje. Sada konačno postoji velika verovatnoća da će ovi resursi biti preraspodeljeni, a SAD će najverovatnije manje platiti, a biti bezbednije.

Al Kaida, iako nije savladana, više ne predstavlja opasnost koja je toliko pretila nakon napada 11. septembra. Međutim, cena plaćena da bi se to postiglo u SAD i svugde je ogromna i gotovo neizbežna. Ta zaostavština će nas dugo pratiti. Isplati se razmisliti pa onda delovati
 

SHARE