DOPRINOSI
Evo još jednog u nizu bisera režima.
Radi se o Zakon o izmenama i dopunama zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Menja se član 45 i glasi :
Послодавац,¬ правно лице, ¬односно предузетник који запосли ново лице¬
има право на повраћај дела плаћених доприноса за обавезно социјално¬
осигурање на терет запосленог и на терет послодавца¬ по основу зараде за¬ новозапослено лице исплаћене закључно са 30. Junom 2016.
Kasnije se navodi koliko poslodavac ima pravo na povraćaj. Ako je osnovao radni odnos za 1-9 radnika povraćaj je 65%, ako je zasnovao radni odnos sa 10-99 radnika povraćaj je 70% i ako je zasnovao radni odnos sa 100 i više radnika povraćaj je 75%.
Šta da kažem?
Lepo.
Podsticaj za zapošljavanje.
Ako to uopšte zaživi.
Gde je problem?
Poslodavci izdvajaju novac za novozaposlene radnike za njihove doprinose za socijalno. Uplate taj novac državi. Koja je garancija da će država njima vratiti podsticaje? Nema nikakve garancije.
Svi znamo da država nema para. Budžetski deficit će se ove godine približiti 3 milijarde evra i to će biti najveći budžetski deficit u istoriji Srbije. Nikakav rebalans budžeta neće smanjiti toliki deficit. Rebalans je samo nova obmana.
Uprkos velikim obećanjima režima, realnost je surova.
Naime, država teško vraća uzeti novac privredi. Mada se podaci kriju, moje procene su da država nije izvršila povraćaj novca iz budžeta u iznosu preko 250 milijardi dinara. To je zastrašujuće velika cifra.
Kada će država vratiti novac koji duguje privredi?
Niko o tome ne sme da pita.
Privrednici koji pitaju brzo dobijaju inspekciju u kontroli.
Tako se zastrašiva javnost i ubija preduzetništvo.
Odabranih uvek ima. Oni su privezani na režim i sve im je dozvoljeno.
Ako ne može država da vrati dosadašnje nastale obaveze, kako će da vrati nova obaveze koje preuzima?
Kako?
Ni o tome niko ne govori.
Preduzetnici ćute. Uplašeni su od državne represije.
Preduzetnici neće da zapošljavaju nove radnike. Neće, jer je poslovni ambijent postavljen da uguši svako preduzetništvo. Zašto bi zapošljavali nove radnike, plaćali doprinose i rizikovali da ne dobiju utvrđene zakonske prilive?
Kada nema para u državnoj kasi, kada svi traže svoj novac i kada je izvesno da će situacija biti iz meseca u mesec sve gora, onda ovaj zakon ostaje još jedan demagoški trik vlade i njenog nesposobnog i prepotentnog superheroja na mestu premijera.
Privrednicima ne treba prazna demagogija političara. Ona ne može da se sipa u prazne stomake radnika za mašinom.
Privrednicima trebaju sva rasterećenja od preskupe i neefikasne države. Treba razvojna ekonomska politika, smanjivanje svih poreza i doprinosa i vizija ekonomskog preporoda države.
Sve ostalo će preduzetnici sami da urade.
Sloboda preduzetništva, konkurencija i slobodno tržište su ključne poluge za brzi razvoj države. Begstvo iz sveta siromaštva u bogati svet je moguć samo oslobađanjem velike energije preduzetnika.
Država je dužna da napravi pravi poslovni ambijent da se sposobni preduzetnici razmašu. Sve ostalo su političke igre, koje su nas dovele do siromaštva i raspada.
Branko Dragaš
Beograd, 05.06.2014
