Gornji naslov nije moje delo. Uzeo sam ga iz jednog eseja Ežena Joneska. Zabrinut za sudbinu èoveèanstva Jonesko se pita: zašto je svet dat na upravljanje politièarima? Zašto se upravljanje svetom ne može poveriti nauènicima i moralistima? Tri èetvrtine sveta je pod vovoðstvom ludaka, zakljuèuje Jonesko, uveren da su politièari žilavi primitivci i šarlatani uskih vidika koji su zarobili misao i probili èovekov život, ugrožavajuæi njegov opstanak i identitet. Tako je govorio Jonesko.
Teško je ne složiti se sa njim. Današnji politièari, nažalost, ništa nisu uradili da bi to kolektivno ludilo zaustavili. Naprotiv, zahvaljujuæi ostrašæenim medijima politièari su glavni prenosioci zaraze. Pošto nisu uspeli da se dokažu u struci, mnogi od njih i ne znaju koje škole su završili, uprkos izdatim i otkupljenim diplomama i titulama, najomiljenije su im titule stranih akademika, politièari napadno promovišu sopstveno ludilo, prostakluk, bezobrazluk, pokvarenost i prevrtljivost, verujuæi da æe tako isterati iz javnog života èestitost i poštenje. Mora se priznati da su potpuno uspeli u tome i teško je danas u politièkoj kaljugi naæi nekoga ko nije zaprljan. Ništa ne sme da ostane èisto i neukaljano. Niko ne sme da se uzdigne u moralnu vertikalu. Ako hoæete da ostanete èisti, pošteni i neukaljani morate da bežite od politike.
Eto objašnjenja zašto naši najbolji struènjaci i ljudi neæe politièki da se angažuju. Svako ko drži do sebe neæe dozvoliti da se samoponižava uèestvujuæi u nametnutom lopovluku i prevari. Opet, to je prava namera onih loših i zlih. Onih koji politièku delatnost doživljavaju kao terapiju za leèenje sopstvenog ludila, jer upravo tada dobijaju priliku da pokažu kako se razara zajednica. Iracionalni karakter vlasti, kako bi rekao From, na èelo zajednice dovodi ološ. Krivci za to su upravo oni najbolji ljudi koji dozvoljavaju šarlatanima uskih vidika da ih vode u propast.
Na kraju, nije èudo da smo mi toliku tragediju doživeli. Ako hoæemo iskreno da govorimo, pravo je èudo da mi još uvek imamo državu. Kakve sve budale, probisveti, hohštapleri i šibicari su vladali ovim narodom, šta su sve te politièke bitange i skotovi radili, pravo je zaista èudo da dubina naše tragedije nije veæa. Ako imate živaca i strpljena da makar malo odgledate neku od naših najgledanijih politièkih talk show programa biæe vam jasno šta je Jonesko podrazumevao pod žilavim primitivcima i šarlatanima na vlasti. Sve je postalo tako neukusno, perverzno i glupavo. Taènije, bolesno. Politièari su postali turbo folk estradne zvezde koje, radi gledanosti programa, pristaju na sve gadosti samo da bi bili prisutni u javnosti. Oni smatraju da je sve dozvoljeno da bi se nametnuli potencijalnim biraèima.
Ponašaju se slièno biznismenima špekulantima koji uporno tvrde da su spremni sve da urade radi sticanja profita. Baš sve! Zakidaju se dok govore novobogataši i nastavljaju da potkupljuju svoje politièare. Tržišni talibani su ovaj životni stav pretvorili u ideologiju vulgarnog pragmatizma. Makijavelisti su postali komesari tranzicije. Zato su reforme i propale. Politièka prostitucija se odvija svake veèeri pred nacionalnim kamerama. Ružièasti fenjeri vise pred otvorenim javnim frekvencijama, dobijenim u znak podrške za služenje Familije i njihovim reformskim naslednicima, svlaèenje politièkih protivnika uzbuðuje voajere željnih senzacija a perverzne gadosti gostiju samo razbuktavaju pomamu izgubljenih u vremenu i prostoru. Ko hoæe moral neka ide u Crkvu, poruèio je Pragmatièar politièarima i srušio poslednju branu koja je zajednicu delila od ludnice.
Samo napred! Sve je dozvoljeno! U politièkoj utakmici nema pravila igre. Udaraj, vreðaj, pljuj, laži, maži, ogovaraj i kradi. Kradi glasove, kradi novac, kradi buduænost sopstvenom narodu. Bitno je da se uzme profit. Važno je teško povrediti protivnika da više ne može da uèestvuje u politièkoj utakmici. Afere su klizeæi startovi kojim se protivnik sigurno izbacuje iz igre. Ako hoæeš da uèestvuje moraš biti spreman za prljavu kampanju. Ako hoæeš da pobediš onda moraš biti dogmatski beskrupulozan. Obeæaj, preti, potkupljuj i preprodaj! Nastavi da vodiš državu u propast. Nije važno što nas je svake godine 30.000 manje, što skoro 30.000 ljudi oboli od teških bolesti godišnje, povlaèenje NATO tužbe nije dobra terapija za te obolele, što 200.000 dece gladuje, što Vojvodina ima samo 2/dve/ magnetne rezonance na 2/dva/ miliona graðana, jedna magnetna rezonanca je u kvaru, nije važno što je u Dimitrovgradu proseèna plata 1.710 dinara i što radnici tekstilne industrije, njih – 73.000, u proseku zaraðuju 3.840 dinara, što se 1,5 miliona penzionera gura u smrt da bi se rasteretio budžet, nije važno što privreda nije pokrenuta i što smo prezaduženi; mnogo je važnije za medije da prenose iz veèeri u veèe kako je neki silikonski reformator, Maneken, Ðilkoš, Šibicar ili Primitivac uèestvovao u spremanju školjki na buzaru, pucao trojke na basket turniru, pevao uživo posle nedeljnog ruèka, posetio modnu reviju ili je zaskoèio neku silikonsku pevaljku bez gaæica na splavu meduza baš u trenutku dok se meðu brodolomcima sa Šumanoviæevih paleta raspravljalo da li je pomenuta ukrasila svoje meðunožje nekim novim transparentnim i reformisanim, obeležjem.
To je naša jadna i èemerna stvarnost. Apsurd ravan Jonesku. Kao da je on pisao ove naše »Nosoroge« i »Æelave pevaèice«. Zar je posle toliko hiljada godina od uspostavljanja atinske demokratije, kada je Grèka zakonima i institucijama hir nekog diktatora ili samovolju jedne ogranièene klase ili stranke pretvorila u promišljeni sporazum slobodnih graðana, republikanska ideja poražena i pod noge baèena šarlatanima uskih vidika? Zar smo zaboravili šta nam je ostavljeno u nasleðe? Od Soluna do rimskog osvajanja traje ogorèeni sukob oligarha i pravih demokrata, koji ne brabonjaju o evropskim integracijama kraduæi glasove u parlamentu i ljubeæi se sa svojim mafijašima, sukob koji se odvija preko besedništva, glasanja, ostrakizma, ubistava i obièno završava graðanskim ratom. Zar moramo opet sve isto da proðemo?
Zašto? Možemo li nešto da nauèimo i primenimo od onih koji su pametniji i organizovaniji od nas? Perikle je vrlo vešto uspeo da kontroliše demokratiju i oligarhiju. U Perlikovoj Atini bilo je raznih vrsta politièkih klubova, èak onih posveæenih jedenju i pijenju, ali najjaèi i najopasniji su bili oligarhijski klubovi èiji su se èlanovi, nemajuæi izbora, zakleli na uzajamno pomaganje u politici i koji su povezani zajednièkim stratsvenim neprijateljstvom i mržnjom prema nižim slojevima. Opet, nasuprot njima su bili mali preduzetnici kojima ne odgovara monopol oligarhije, zameraju im zbog luksuza i privilegija, pa je politièki sukob pretio da se pretvori u graðanski rat. Perikle je uspeo da uèvrsti zakone i institucije kako bi državu uzdigao. On nije dozvoljavao da se misao zarobi. Nije na malinare izvodio žandarmeriju. Nije policijskim kordonima branio graðanske proteste nezadovoljnih ljudi, istih onih koji su njega u graðanskom, uliènom protestu doveli na vlast.
Ali mi nemamo našeg Perikla. Nemamo državnika koji æe utemeljiti zakone i institucije. Koštunica je ideolog verbalnog legalizma koji zamajava narod. Gubimo dragoceno vreme za obnovu i razvoj države slušajuæi njegove kilave retorièke fraze. Ako hoæemo da opstanemo, moramo se osloboditi politièkih diletanata i mešetara. Nema napretka sa šarlatanima i žilavim primitivcima koji su pokrali narod. Politiku moramo osloboditi od politikanata, zamlata, baraba i ludaka. Politika ne sme da bude profitabilno zanimanje za secikese i šibacare. Politiku treba tako depolitizovati da najviši položaji u državi budu dostupni svakom graðaninu.
U staroj Atini žrebom i redom je odluèivano koji graðani æe upravljati Savetom. Savet je bio Gornji i Donji dom atinske skupštine. Njegovi èlanovi se biraju žrebom i rutinski od izbornog spiska graðana. Pošto je svaki èlan bez prava na ponovni izbor sve dok svi ostali izborni graðani ne dobiju priliku da služe, to je davalo priliku svakom graðaninu da bude u Savetu makar jedan mandat u životu. Savet ima deset pritanija ili odbora. Svakog jutra pritanija bira jednog od svojih èlanova za predsedavajuæeg u Savetu za taj dan. Svakog jutra se menja politièar na vlasti Žrebom i redom se odluèuje ko æe sutradan vladati. Stari Atinjani su hteli da korumpiranje pravde svedu na najniži nivo dostižan èovekovom karakteru. Brzim smenama politièari nisu imali prilike da postanu korumpirani.
Smatram da je to jedan od naèina da demokratizujemo državu, razvijemo republikansku ideju i spreèimo korupciju na vlasti. Ujedno, eto prilike za najbolje da doðu na vlast i sprovedu svoje znanje i ideje. Ovako æe se ludaci proterati iz politike. Misao æe biti osloboðena i neæe biti politikantske cenzure. Žilavi primitivci i šarlatini uskih vidika biæe zarobljeni svakodnevnim izborima žrebom. Za jedan dan ne mogu napraviti velike štete. Sledeæeg jutra nisu niko i ništa. Zajednica opstaje izborom ljudi od mere i istine. Samo tako se nešto ozbiljno može promeniti i preokreniti postojeæe propadanje. Dok se to zbilja ne desi, poslušajmo Joneska i zajedno iz sve glasa kriknimo: Dole politièari!
