Mudri Šarl de Gol, koga nažalost, Srbija još uvek nema, tokom šezdesetih obrušio se na SAD da koriste prekomerno privilegiju statusa dolara kao glavne rezervne valute Breton Vuds režima fiksnog kursa. Optužba generala odnosila se na meðunarodni monetarni poredak koji služi SAD-u da bi pokrila rastuæe deficite i finansijske gubitke zbog vijetnamskog rata. Niksonova administracija je nametnula oštru monetarnu ekspanziju primoravajuæi ostale zemlje da prilagoðavaju svoje kurseve vodeæem dolaru. Zlatni standard više nije važio.
Vladari iz senke su likovali. Uspeli su u onome što mnogim vladarima pre njih nije pošlo za rukom. Nisu više morali da potkradaju podanike stavljajuæi manje zlata u kovani novac, veæ su dobili jedinstvenu priliku da štampaju papir. Troškovi štampanja su bili mnogo manji, a moguænost manipulacije neogranièena. Odstupanje od zlatnog standarda, dakle, bila je velika podvala Vladara sveta.
A ko su, pitate vi, Vladari sveta? Jesu li to najbogatijih sto ljudi sa Forbsove liste koju predvodi kompjuterski magnat Bil Gejts sa kapitalom veæim od 47 milijardi dolara? Nisu. Jesu li to deset najveæih kompanija u SAD poèevši od gigantskog lanca supermarketa WOL – MART-a teškog 259 milijardi dolara do General Elektrik-a teškog 134 milijarde dolara? Ne, nisu ni oni.
Da li je to možda predsednik Amerike Džordž V. Buš? Svašta! Režiser Majkl Mur smatra da su bele gluperde iz kabineta predsednika SAD, svi vezani poslovima za naftne kompanije, “opasni za našu nacionalnu bezbednost“. Vrcavi Mur smelo postavlja predsedniku Bušu tri pitanja:“1. Jesi li sposoban da èitaš i pišeš kao normalna odrasla osoba? 2. Jesi li alkoholièar, i ako jesi, kako to utièe na tvoju uspešnost u poslovima vrhovnog zapovednika? i 3. Jesi li kriminalac?“. Takav èovek, bez obzira na položaj, ne može biti Vladar sveta.
Pa, ko su pravi Vladari sveta? Ako pogledate dolarsku novèanicu uoèiæete svevideæe oko koje nas posmatra. E, to svevideæe oko pripada Vladarima sveta. Oni, poput Orvelovog Velikog Brata, kontrolišu èitav svet. Ko su – oni? Još jedno pitanje pre konaènog razrešenja. Da li ste znali da centralna banka SAD, poznata kao – FED, nije nacionalna banka, veæ privatna? Nešto slièno kao što su naši novokomponovani bogataši privatizovali Nacionalnu štedionicu za koju su mnogi graðani mislili da je državna banka i nosili su svoju ušteðevinu u nju. E, to je bila prevara. Slièno je i sa FED-om. Vlasnici FED-a su 13 porodica koje upravljaju svetom.
Koje su to porodice? Zašto njih nema na Forbsovoj listi najbogatijih? Pokušajte sami da otkrijete. Uglavnom, trinaest porodica upravlja svetom proizvodeæi i kontrolišuæi najtraženiju robu – dolar. Pošto su uspeli da obmanu svet ukidajuæi zlatni standard u meðunarodnim plaæanjima, došli su u poziciju da preko parèeta odštampanog papira upravljaju tim istim svetom. Vrlo mudro. FED je dobio moguænost da štampa papir u kolièinama koje sam odreðuje, pošto prave vlasnike, kao što vidite, niko ne kontroliše. Mora se priznati da je ideja bila zaista originalna i da su sve države pristale da uèestvuju u ovoj belosvetskoj prevari.
SAD su koristile svoj monopolski položaj na svetskom tržištu i nemilosrdno su uzimale i nagomilavale bogatstva. Taènije, otimali su. A onda, uvereni da je takav svet moguæ, lansirali su 1988 god. novu ideologiju – neoliberalizam. Sama suština te ideologije je da oni koji su veæ bogati budu još bogatiji, dok oni koji su siromašni postanu još siromašniji. Uništena je srednja klasa i svet se podelio na mali broj razbojnika koji na finansijskim tržištima sve pljaèkaju i najveæi deo ekstremno siromašnog èoveèanstva koje živi na 1 – 2 dolara dnevno. Nažalost, najveæi broj naših graðana pripada tom sloju siromašnih. Pohlepa je proglašena za vrlinu. Pljaèka za dobar biznis. Špekulacija za unosan posao.
Sve je to bilo praæeno gebelsovskom propagandom o slobodnom tržištu, preduzetništvu i svetskoj trgovini bez granica. Svetska tržišna utakmica je bila nameštena za najbogatije i oni su unapred slavljeni kao pobednici. Svi koji nisu prihvatili tu lažiranu igru proglašeni su: nacionalistima, antireformistima, antiglobalistima i potencijalnim teroristima. Mnogi misleæi ljudi su nevino optuženi, uhapšeni ili su otpoèinjani ratovi zbog ugrožavanja svetske bezbednosti. Bilo koji razlog da se pronašao, rezultat je uvek bio isti – bogati su nagomilavali sve više novca. Vladari sveta su nekontrolisano štampali novac i uveæavali zlatne rezerve. Zlato su držali u trezoru jer u papirnati dolar nisu verovali. Danas SAD imaju rezerve zlata u Fort Noksu od 8135 tona, sledi Nemaèka sa 3439 tona, ali ima veliki pritisak lobista Vladara sveta da se, radi pokretanja umrtvljene nemaèke privrede, proda to zlato. MMF ima 3217 tona, što je opet pod kontrolom SAD. Francuska ima 3024 tona, Italija 2451 tonu, Švajcarska – 1722 tone, Holandija – 842 tone, ECB – 766 tona, Japan – 765 tona i Kina 600 tona. Naveo sam najveæe èuvare zlata da bi shvatili gde æe se voditi glavni rat oko zlata.
Rat je, nažalost, neminovan pošto SAD groznièavo nastavlja da špekuliše na svetskim berzama. Finansijski balon se geometrijskom progresijom naduvava i sledi Veliki prasak, kada æe doæi do rušenja svetskog monetarnog sistema. Razlog je što 291 milion Amerikanaca troše preko svojih moguænosti i što su državu zadužili za neverovatnih 40.000 milijardi dolara. Unutrašnji dugovi preduzeæa u SAD iznose 7.620 milijardi dolara, dug graðana – 7.200 milijardi dolara, stranci imaju 8.000 milijardi dolara imovine u SAD, spoljnotrgovinski deficit 525 milijardi dolara i budžetski deficit 550 milijardi dolara.
Vladari sveta su svojim graðanima nametnuli novo ropstvo jer svi moraju mnogo da rade kako bi otplaæivali uzete kredite. Da bi spreèili bankrot sistema FED štampa dolar i amerièke gubitke finansira èitav svet. SAD mora da pozajmljuje izmeðu 1,5 – 2 milijarde dolara dnevno od stranaca kako bi finansirala svoje potrošaèke navike, pokrila gubitak i spreèila propast dolara.
Meðutim to se ne može braniti na duži rok. Poèetkom devedesetih godina došlo bi do kraha kaubojskog kapitalizma da nisu nastale nove tehnologije koje su, bar privremeno, zaustavile te negativne tendencije. Èitavu deceniju je obeležila nova ekonomija, dok nije došlo do zasiæenja tržišta. Glavni igraèi nisu mogli da obuzdaju vlastitu gramzivost i tako dolazi do velikih spektakularnih skandala tipa: Enron, WorldCom ili nedavno Parmalat. Amerièki graðani su u 2002/03 pokradeni za 4.500 milijardi dolara. Berzanski nitkovi su upropašæavali milijarde dolara svojih klijenata i stotine miliona dolara prebacivali na sopstvene raèune. Pomagale su im èuvene revizorske kuæe da izvrše legalnu pljaèku investitora. Revizorske kuæe su štampale lažne bilanse. Ako može 13 porodica da štampa lažni dolar i da ga prodaju èitavom svetu, mislili su tržišni talibani i mešetari, možemo i mi da štampamo lažne bilanse. Tako je došlo do inflacije laži i kraða. Epilog, javnost je više osuðivala siromaha koji je zbog gladi ukrao hleb, nego nekog tajkunskog skota koji je ukrao stotine miliona dolara.
Ali to nije pomoglo SAD-u da izaðe iz recesije. Onda na scenu stupa guru FED-a Alan Grinspen i 13 puta smanjuje kamatne stope dok one ne padnu na rekordnih 1 odsto. Njegov cilj je bio da pokrene privrednu aktivnost malim kamatama jer je iskorišæenost kapaciteta amerièke privrede svega 60 odsto. Kada im to nije pošlo za rukom, poèinje da se smanjuje vrednost dolara kako bi amerièka privreda postala konkurentnija. Njegova namera je bila da jeftinim dolarom poveæa izvoz, poskupi uvoznu robu, višim cenama na domaæem tržištu poveæa profite kompanija koje æe poveæati proizvodnju i tako æe doæi do rasta BDP. To je bio scenario koji se odvijao 2002 i 2003, da bi u èetvrtom kvartalu 2003 došlo do rekordnog rasta od 8,2 odsto.
Ipak to nije rešilo suštinu problema. Vladari sveta samo kupuju vreme. Oni se nadaju da æe nastati neka nova tehnološka revolucija koja æe produžiti agoniju. Proba se sa kloniranjem, genetskim inženjeringom, robotima u domaæinstvu i letom na Mars. Ali još nema opšte robe koja æe brzo osvojiti svetsko tržište.
Berzansko vreme istièe. Gubici stalno rastu. Samo azijske ekonomije rade u korist dolara. Rusi sve više prelaze na evro. Azijske ekonomije energièno rastu i njihov izvoz je najveæi na amerièkom tržištu. Postoji pakt izmeðu azijske ekspanzije i amerièkih gubitaka. Ukidanje tog pakta bilo bi suprotno interesima oba uèesnika. Azijske centralne banke pozajmljuju SAD jeftin novac da bi oni kupovali azijske proizvode. Devizne rezerve u ovom regionu iznose 1.800 milijardi dolara. Nastavlja se igra živaca. Dolar je izgubio gotovo 40 odsto u odnosu na evro. Koliko još treba da padne da bi pokrio sve amerièke gubitke?
Šta æe uraditi Vladari sveta? Koji je njihov sledeæi potez? Da li je evro njihova rezervna valuta? Može li svevideæe oko baš sve da kontroliše? Da li su se prekombinovali veliki igraèi? Verujem da neæe proæi mnogo vremena i biæemo svedoci finansijskog raspleta.
Šta za to vreme da rade mali igraèi? Veæina æe se boriti sa siromaštvom. Oni koji imaju deviznu ušteðevinu neka izbegavaju dolar. Bolje je da kupuju zlato i srebro. Ne mislim na nakit, veæ na zlatnike i srebrnjake. Na taj naèin æete se zaštititi od svih finansijskih rizika. Radite ono što rade najbogatiji i nikada neæete pogrešiti. Primenite njihovu investicionu logiku u svom poslovnom životu. Nažalost, naši vlastodršci rade suprotno. Odnosno, rade u korist najbogatijih. Nedavno su prodali velike kolièine srebra, a devizne rezerve drže u stranim bankama. Te devizne rezerve skoro ništa ne zaraðuju i nose opasnost gubitaka u valuti. Bolje je da ulažu sopstveni novac u domaæu privredu. Ali, oni to neæe. Nemamo Šarla de Gola. Ni Putina. Ovaj naš samo loše glumi.
