Početna Sadržaj Osvetljenja DOLAR ĆE PROPASTI ISTO KAO I JUGOSLOVENSKI DINAR 90-IH GODINA

DOLAR ĆE PROPASTI ISTO KAO I JUGOSLOVENSKI DINAR 90-IH GODINA

947
0
SHARE

Piše: PORTER STANSBERI

Prognoze stručnjaka o monetarnoj krizi u SAD: posle godina besomučnog štampanja novca, naznake dramatične situacije već se primećuju

Porter Stansberi, vlasnik firme Stansberry & Associates Investment Research, izneo je prilično sumorne prognoze kada je u pitanju ekonomska situacija u Sjedinjenim Državama. Ne samo da će Ameriku pogoditi još žešća kriza od one 2008, tvrdi on, već pominje i inflaciju nezapamćenih razmera. Dolar će, prema njegovim kalkulacijama, doživeti sunovrat kakav poslednjih decenija pamti jedino – jugoslovenski dinar.

DUGOVI „DO GUŠE“ Stansberi ističe da je poslednjih godina pomagao investitorima da izbegnu propast na Vol Stritu, kao i da je upozoravao da treba izbegavati firme koje su tokom poslednje svetske ekonomske krize potpuno propale. „Koliko znam, nijedno drugo istraživanje u svetu ne može da se meri sa našom tačnom prognozom katastrofe do koje je došlo 2008. godine“, tvrdi on, navodeći da iza ćoška vreba još ozbiljnija situacija koja će udariti u same temelje Amerike. Stansberi kaže da će nova kriza izazvati ulične proteste, da će nestati novac sa računa miliona građana kojima će se život promeniti iz osnova. Skeptičnima poručuje da treba samo da se prisete da niko nije verovao ni da je moguće da najveće hipotekarne banke Fannie Mae i Freddie Mac bankrotiraju, a to se upravo dogodilo.

Kolaps se zapravo tiče monetarne politike. Američka vlada se tokom poslednjih godina enormno zadužila, najčešće preko kratkoročnih kredita. „Čak i kad bi se svi američki građani oporezovali sa 100 odsto njihovih primanja, to i dalje ne bi bilo dovoljno da se uravnoteži federalni budžet. I dalje bismo morali da pozajmljujemo novac, i to samo da bi održali status quo“, objašnjava Stansberi. Kada se urušio bankovni sistem 2008, dugove su preuzele svetske vlade. Tako je, navodi on, vlada SAD na kolaps Fannie Mae i Freddie Mac odgovorila jednostavno, garantujući za sve njihove ogromne dugove. Problem je pride što je Amerika i pre leta 2008. bila u dugovima do guše, a svaka sledeća obaveza je vuče još dublje. 

ŠTAMPANJE DOLARA Postoji jedna stvar, objašnjava Stansberi, koja je do sada spasavala SAD. Radi se o jedinstvenoj mogućnosti zemlje „da jednostavno štampa još novca“. 

„Vidite, američka vlada ima jedno vrlo značajno oružje: to je jedini dužnik u svetu koji legalno može da štampa dolar. A američki dolar je poznat kao valuta državnih rezervi u svetu“, ističe on. Dolar, tako, formira osnovu za svetski finansijski sistem, i to je ono što banke širom planete čuvaju kao garant za svoje kredite. „Kako sada stvari stoje, američka vlada ne može da bankrotira u uobičajenom smislu jer prosto može da štampa dolare kojima će plaćati svoje dugove. To se dešava od marta 2009″, kaže Stansberi.

Amerika je jedina zemlja u svetu koja ne mora da plaća uvoz strane valute. Nemačka, recimo, ukoliko želi da kupi naftu od Saudijske Arabije, ne može da je plati evrom jer se nafta procenjuje u dolarima. Tako Nemačka prvo mora da kupi dolare, a država mora da proizvede makar onoliko koliko potroši kako bi predupredila eventualni pad svoje valute, što bi sledstveno dovelo i do povećanja cena i opadanja standarda života. 

„A u Americi? Mi možemo da trošimo koliko hoćemo i da ne brinemo o nabavci novca da za to platimo jer naše dolare prihvataju svuda. Ukratko, mi već decenijama ne moramo bilo šta da proizvodimo ili izvozimo kako bismo došli do svih onih dolara kojima plaćamo naftu. Sve što je trebalo da uradimo je da pozajmljujemo pare“, objašnjava Stansberi. Amerika je bila najveći kreditor i tokom sedamdesetih, da bi polovinom osamdesetih ušla u dugove prema ostatku sveta. Od kasnih devedesetih, dodaje on, država je postala najveći dužnik u čitavom svetu, „a sve to je bilo pre krize“. Kako bi se dugovi vraćali, država je morala da štampa milijarde i milijarde novih dolara. Stansberi prognozira da je za očekivati da će u ovakvoj situaciji, davaoci kredita ili potpuno da prestanu da primaju dolare za isplatu duga ili da će u velikoj meri umanjiti vrednost ovih novih novčanica.

DOLAR KAO FUNTA Kao posledica trenutne situacije, gorivo je jeftinije u Americi nego bilo gde u svetu. U proseku galon košta 2,72 dolara, dok je Norveškoj 172 odsto skuplji (7,41 dolara), u Nemačkoj košta 151 odsto više, u Japanu je 98 odsto, a u Kanadi je 40 odsto viša cena. „I evo o čemu se radi: ako se nafta više ne bude plaćala dolarima, cena goriva u Americi će probiti sve granice. To će preko noći promeniti naše živote“, ilustruje Stansberi. Nešto slično se dogodilo Britancima sedamdesetih godina. Sterling je bila valuta rezervi širom sveta punih 200 godina (18. i 19. vek) i imala je značajnu ulogu sve do perioda posle Drugog svetskog rata. Tada je Amerika uskočila novcem za pomoć evropskim zemljama u obnovi. Britanska vlada je uskoro potpuno bankrotirala. Poslednji udarac došao 1967. kada su stvari postale toliko loše da je Laburistička partija odlučila da oslabi valutu za 14 odsto. Verovali su da će na ovaj način građani lakše plaćati svoje troškove. Idućih godina sve je znatno poskupelo. Ovakva posledična poskupljenja već se događaju u Americi, tvrdi Stansberi: zlato je za 85 odsto skuplje od poslednje finansijske krize, cena nafte se udvostručila, a bakar košta čak 170 odsto više nego 2009. 

NIKO KAO DINAR „Samo pogledajte šta se dogodilo jednoj evropskoj državi koja se našla u sličnoj krizi devedesetih godina. Evo kako izgleda velika hiperinflacija u stvarnom svetu“, piše Stansberi o bivšoj Jugoslaviji. Početkom devedesetih lokalna vlada je potrošila gotovo sav svoj novac. „Kako bi to nadomestila, počela je da uzima pare sa privatnih računa građana, ograničavajući im pristup svom novcu u bankama koje je kontrolisala vlast. Da bi se pokrili troškovi održavanja osnovne infrastrukture, vlada je počela naveliko da štampa pare. I pored toga, infrastruktura je počela da se raspada (…) a svi građevinski projekti su jednostavno zatvoreni“, navodi Stansberi. Država je sledstveno uvela novu valutu „koja je samo uklonila šest nula sa starih novčanica“. Od oktobra 1993. do januara 1995. cene su skočile za 5.000.000.000.000.000 odsto. „Drugim rečima, zamislite da je vekna hleba 1993. koštala jedan dolar, a onda odjednom 50.000.000.000.0001 dolar. Zvuči smešno, ali garantujem da se ljudi ove nekada ponosne evropske nacije nisu smejali, posebno oni koji su živeli od fiksne plate“, piše ovaj Amerikanac. On dodaje da možda građanima SAD ne izgleda kao da bi tako nešto moglo da se desi u njihovoj zemlji, ali podseća da se ista stvar dogodila Islandu i Grčkoj, mada u manje dramatičnom obliku. Ova vrsta krize u poslednjih 100 godina pogodila je i Nemačku, Rusiju, Austriju, Poljsku, Argentinu, Brazil, Ukrajinu, Japan i Kinu.

TAJNI DOGOVOR ZA IZBEGAVANJE DOLARA Stansberi kaže da se naznake dramatične situacije već primećuju u Sjedinjenim Državama i da samo treba pogledati koliko su pojedinačne članice u panici da nekako izbegnu bankrot. Države su toliko očajne da gotovo svaka od njih razmatra neki oblik legalizacije kockanja ili eventualno povećanje poreza. Nijedna od tih besmislenih mera neće rešiti problem na duže staze. Još je upečatljivije to što je federalna vlada SAD u gorem stanju od lokalnih. Jedini razlog zašto to do sada Amerikanci nisu osetili, ističe Stansberi, jeste taj što SAD i dalje nagomilava dug za dugom. „Države članice ne mogu da štampaju novac, ali federalna vlast može (bar zasad). To je trenutno jedina stavka koja sprečava valutu da doživi kolaps razmera bez presedana“, ističe on.

U prilog svojoj prognozi, Stansberi navodi i da je prošle jeseni održan tajni sastanak Kine, Japana, Rusije i Francuske, a da SAD nisu bile ni obaveštene niti pozvane. Britanski Independent je tada pisao da je na pomolu ozbiljna finansijska promena, te da zalivski Arapi i pomenute zemlje razmatraju mogućnost da prekinu sa procenom nafte u dolarima. Umesto američke valute, uveli bi se zbirno japanski jen, kineski juan, evro, zlato i nova, jedinstvena valuta Veća Zaliva u kojem su Saudijska Arabija, Abu Dabi, Kuvajt i Katar.

Balkanmagazin

SHARE