ДОГОВОР
Наш мудри народ каже – договор кућу гради.
Србија је наша кућа.
Резервне куће немамо.
Зашто онда руше нашу кућу?
Зашто нема договора?
Мој јавни рад је усмерен на договор око изградње куће.
Сматрам да је то основ нашег даљег опстанка.
Покушавам деценијама да направимо тај национални договор.
Личне амбиције и интереси појединаца су неважни у изграњи куће.
Важно је само да изградимо чврсте темеље куће.
Моји конкретни и оперативни предлози и рад су били усмерени да се изгради наша кућа.
Много пута сам био на моби да помогнем у изградњи неке куће.
Дошао сам да помогнем домаћину.
Пристајао сам да радим било који посао који ми повери домаћин.
Није важно шта радим, важно је да се кућа гради по постигнутом договору.
Било је случајева код неорганизованих домаћина да дођемо рано ујутру.
Скупимо се и чекамо.
Уместо да нас домаћин распореди и да почнемо са радом, присуствовали смо расправи шта треба и како да се ради.
Тако смо губили драгоцено време.
Тога дана ништа није било урађено.
Када дођете на мобу да некоме помогнете, онда немојте да мудрујете и извољевате.
Нисте дошли на политичку расправу.
Нисте дошли да се опијете.
Нисте дошли да се наједете.
Дошли сте домаћину да помогнете.
И тако се понашајте.
Не бирајте посао.
Радите све што вам се каже.
Сви знају када се налива плоча да мора да се ради брзо и без прекида.
Не сме се прекидати и онда поново настављати.
Мора се истим темпом посао завршити.
Тешко вам је?
Знам, стисните зубе.
Дошли сте да помогнете.
Немојте да пребацујете.
Немојте да се хвалите.
Не жалите се на временске непогоде.
Радите од срца, јер градите нечију кућу.
Поштујте неписане договоре.
То су најбољи уговори.
Уверен сам да сами можемо да направимо нашу државу.
Која је наша кућа.
Убеђен сам да људи који стварно желе да саграде своју кућу, то могу да остваре.
Можемо да је саградимо ако се договоримо.
Ако сви заиста желимо да Србија буде наше кућа.
Зато је важно да постоји друштвени договор.
Свих оних који желе добро Србији.
Зашто деценијама нема тог договора?
Одговор на ово питање налазим у неискреној жељи оних који желе да мењају наше болесно друштво.
Њихове намере нису добре.
Они не желе добро заједници, него настоје да остваре само своје себичне, личне интересе.
Мој сукоб са тим политичким преварантима је фундаменталан.
Моја намера је да се сруши тоталитаризам, њихова намера је да остане тоталитарни систем и да они буду калифи уместо калифа.
Наш сукоб је неминован.
Они мене мрзе и забрањују моје наступе.
Ја њих истински презирем.
Сада су сви у Скупштини.
И то је добро.
Отворен је простор за нови политички договор.
Нових људи.
Који разумеју историју и ново доба.
Који хоће да градимо заједницу.
Људи који хоће да срушимо тоталитарни систем однарођене власти.
Људи који желе да градимо нашу кућу на новим политичким принципима.
Понављам, који хоће да граде, уместо да отимају и распродају.
Морамо да пођемо од договора.
Напишемо и потпишемо.
Договоримо се и поштујемо договор.
Све је онда много лакше.
Ако нема историјског договора о нашем спасу, онда спаса нема.
Настављамо да пропадамо и да се делимо.
Могу да се договоре озбиљни људи који имају знање и искуство.
Који су доказани у својим струкама.
Који имају решења изласка из ове наше пропасти.
Који имају визију и стратегију.
Који ништа не траже за себе.
Који воле Србију и хоће да помогну Србији.
Који знају да се договарју и који поштују договоре.
Ја сам спреман за договор.
Нудим политички и економски програм на расправу.
Нудим начин како да се организујемо.
Нудим конкретна и оперативна решења.
И спреман сам да се договарам.
А ви?
Београд, 13.06.2016
