Početna Sadržaj Osvetljenja DOGODINE BANKARSKA KRIZA

DOGODINE BANKARSKA KRIZA

809
0
SHARE

WELCOME TO SRBIJA: REKORDNA ZARADA BANAKA, DOGODINE BANKARSKA KRIZA
Lanac nelikvidnosti dovešće do toga da banke ovde budu gubitnici i tako zadovoljiti božju i ljudsku pravdu

Banke u Srbiji su za prvih devet meseci ostvarile profit od oko 200 miliona evra, za 22 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Doduše, u trećem kvartalu je rast profita malo usporio jer je u prvom polugodištu dobit banaka bila čak 76 odsto veća nego u istom periodu prošle godine. Ni građanima, ali ni ekonomistima nije jasno kako su uspeli da zarade tolike pare kada je 38.000 preduzeća u blokadi, a i ona koja nisu, imaju velikih problema da plaćaju svoje obaveze. S druge strane, teško da ima para i od građana jer u Srbiji broj zaposlenih koji mogu da se zaduže stalno pada, kao i plate onih koji još uvek imaju posao. Odgovor se verovatno nalazi na trećoj strani, a to je da je omiljeni klijent banaka postala država. Banke, razumljivo, traže najveći mogući profit uz što manji rizik i našle su ga kod Narodne banke i Ministarstva finansija, a ne treba preskočiti ni Ministarstvo ekonomije sa njihovim subvencionisanim kreditima. U svakom slučaju, u sistemu koji zavisi od toga koliko će banke para plasirati državnim institucijama, dobitnik je poznat, a to su upravo banke.

BILIONI DINARA POD KAMATOM KOD NBS Tako stabilnost kursa dinara, a pre svega cena, zavisi od toga koliko će novca Narodna banka sterilisati repo operacijama, a jedini način da natera banke da daju pare baš njima jeste povećanje kamatne stope. Tako je pre nekoliko nedelja NBS povećala referentnu kamatnu stopu na 10,5 odsto, a najave su da će kamata i dalje da raste. Uprkos tome, repo stok se nalazi na najnižem nivou ove godine sa 36,6 milijardi dinara. Početkom godine na računu NBS nalazilo se 170,6 milijardi dinara po osnovu prodaje dvonedeljnih blagajničkih zapisa. Po prosečnoj kamatnoj stopi od 8,87 odsto ove godine banke su uložile u blagajničke zapise 2,4 biliona dinara i na tome, po osnovu kamate, zaradile skoro osam milijardi dinara ili oko 75 miliona evra. U prošloj godini je za sterilisanje 3,12 biliona dinara plaćeno oko 164 miliona evra kamate bankama, koje uzgred budi rečeno, jedine imaju pravo da kupuju ove hartije Narodne banke.

U trku za parama banaka od prošle godine uključila se i država, odnosno Ministarstvo finansija, emitujući trezorske zapise kojima se finansira budžetski deficit. U septembru ove godine, prema podacima iz Biltena javnih finansija Ministarstva finansija, stanje duga po osnovu trezorskih zapisa dostiglo je skoro 160 milijardi dinara. To je za oko 50 milijardi dinara više nego na početku godine, pa delom objašnjava gde su otišle pare iz repo transakcija sa Narodnom bankom, budući da su upravo banke najveći kupci državnih obveznica. Otišle su tamo gde će više zaraditi, jer država je mnogo izdašnija i trenutno plaća kamatu od 13,5 do 14,5 odsto godišnje. Podatak koliko je iz budžeta plaćeno na kamate po osnovu trezorskih zapisa ostaje tajna, jer ni posle nedelju dana nismo dobili odgovor iz Ministarstva finansija. Ali u budžetu postoji stavka otplata kamata, na koju je potrošeno 24,5 milijarde dinara ili oko 24 miliona evra, dok je za otplatu glavnice domaćim kreditorima plaćeno 158,6 milijardi dinara u prvih devet meseci ove godine. 
Na kraju, svoj doprinos rastu profitabilnosti banaka dalo je i Ministarstvo ekonomije svojim čuvenim subvencionisanim kreditima i za stanovništvo i za privredu. Osim što je pomoglo bankama da nađu klijente, a da ne spuste svoje kamate, za subvencije je iz budžeta izdvojeno 55 miliona evra prošle godine i još oko 35 miliona evra ove godine.

Kod igre između banaka i države ne treba zaboraviti ni direktne kredite kojima se država zadužuje. Tako je nedavno usvojen zakon o zajmu 250 miliona evra od domaćih banaka za popunu budžetskog deficita po kamatama od oko šest odsto. U isto vreme, firme muku muče da finansiraju poslovanje jer i ko može da uzme kredit po komercijalnim uslovima – kao da je potpisao bankrot jer, kako je nedavno izjavio Miloš Bugarin predsednik Privredne komore Srbije, koji posao može da napravi toliki profit pa da finansira i astronomske kamate.

DRŽAVA ISTISNULA PRIVREDU Ekonomista Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, ističe da je ekonomsko pravilo da, kada država nudi svoje hartije po visokim kamatama – tako smanjuje ulaganja u privatni sektor.

„Nema sumnje, kada država da kamate na trezorske zapise od 13 do 14 odsto, time demotiviše kreditiranje privrede“, kaže Nikolić.

Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i vlasnik tekstilne firme „Modus“, ocenjuje da je država garantovala profit bankama u zamenu za Bečki sporazum, kojim su se banke obavezale da ne smanjuju kreditnu izloženost u Srbiji prethodne u dve godine.

„U Srbiji je od državnog veći problem privatni dug. Naša privreda se krosborder kreditima zadužila 11 milijardi evra i oni su tim tajkunskim novcem, kroz krosborder kredite, kupovali, a sada dolazi vreme da se taj novac vraća. Prošle godine je dospevalo milijardu evra, a plaćeno je samo 400 miliona. Bečki sporazum je predstavljao dogovor da banke ne povlače pare i da prinudno ne naplaćuju kredite, a država će obezbediti deo profita kroz repo operacije i subvencionisane kredite. Ja mislim da će lanac nelikvidnosti dovesti do toga da banke ovde budu gubitnici i tako zadovoljiti božju i ljudsku pravdu“, kaže Knežević.

Finansijski konsultant u Londonu Nebojša Katić ocenio je da će sledeće godine najveći problem biti kako izbeći bankarsku krizu.

ČEKA NAS BANKARSKA KRIZA „Jedino kako se bankarska kriza sada izbegava to je intervencijama NBS na deviznom tržištu. Skandalozno je da je 1. oktobra 2008. godine u repo transakcijama bilo zarobljeno 3,2 milijarde evra, u isto vreme dok se privreda gušila bez novca. Postavljen je sistem tako da što banke više para daju više kamate dobijaju. Uz to Narodna banka im je dugo garantovala da neće biti devalvacije, tako da profit banaka ne bude smanjen prilikom iznošenja para iz zemlje“, kaže Katić.

Prema njegovim rečima, nije to jedini način kako su banke od države dobile priliku za dobru zaradu. On ističe i da banakarski sektor u poslednjih deset godina skoro da nije plaćao porez na dobit zbog silnih oslobađanja i olakšica iako Srbija ima jednu od nižih poreskih stopa na dobitak od 10 odsto.

„Banke su efektivno plaćale tri odsto porez na dobit“, ističe Katić.

Ekonomista Miodrag Zec ističe da su banke došle ovde da zarade novac sa minimalnim rizikom, a naš je problem što je država neto zajmoprimac i što je odabrala da je finansiraju banke.

„Ja za to ne bih krivio banke, jer država je sebe sama do toga dovela“, smatra Zec.

petak, 03 decembar 2010 21:31 Miloš OBRADOVIĆ
Balkanmagazin

SHARE