Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Direktne investicije

Direktne investicije

955
0
SHARE

Èinovnici Svetske banke saopštili su našim reformatorima da »analiza pokazuje da je privredni rast niži tamo gde su donacije veæe«. Godinu dana govorim i pišem da donacije ne mogu da pokrenu proizvodnju. Nažalost, sve je bilo uzaludno. Opijeni osvojenom vlašæu, reformatori nisu hteli da èuju drugaèije mišljenje. Ali sada ih i njihovi mentori kritikuju. I ne samo da ih kritikuju, nego im više ne prebacuju donatorske pare.

Otuda tolika nervoza i napetost? Vremenom æe stanje biti još gore jer æe pomoæ biti sve manja. Ministar za ekonomske odnose se žali da smo dobili »manje nego što smo oèekivali, možda zbog toga što nismo znali logiku donatora«. Zar je to bilo teško pogoditi? Zašto bi nam pomagali? Koji je njihov interes? Zar u njihovim zemljama nije recesija i nezaposlenost? A u našoj upropaštenoj privredi i dalje proizvodnja stagnira i sve veæi broj ljudi je bez posla.

Ni pristigla donatorska pomoæ od 564 milona dolara tokom 2001.god. nije mogla ništa da pokrene. Ni miš iz konferencijske sale nije dovoljno govorio o našem siromaštvu. Niko se nije sažalio. Obeæana pomoæ u prvom kvartalu 2002. god. ne stiže. To je skandalozno, srdi se iznervirani glasnogovornik reformi, uveren da je ostavljen na cedilu. Gde je greška? Greška je u pogrešnom proraèunu. Ponavljam, po ko zna koji put ono što svi ozbiljni ljudi veæ znaju, donacije ne mogu pokrenuti proizvodnju!

Pogledajmo neku drugu raèunicu. U Srbiji ima 52.000 privatnih preduzeæa koja su predala završni raèun i kojima trebaju obrtna sredstva. Ako predpostavimo da svakom preduzeæu treba 40.000$, onda neophodni obrtni kapital iznosi preko 2 milijarde $.

U Srbiji ima 182.000 samostalnih radnji i ako predpostavimo da svakoj od njih treba 6.000$, to je preko 1 milijardu $.

Još uvek imamo 7.000 društvenih preduzeæa koja treba privatizovati. Da bi se ozbiljnije pokrenula proizvodnja u njima svakom preduzeæu treba proseèno 250.000$, što je minimalno 1.75 mld $.

Dakle, obrtna sredstva potrebna da bi poèela postojeæa preduzeæa da rade 4.75 mld $ godišnje.

Gde je još prestrukturiranje privrede? Prema istraživanju nekih naših struènjaka susedna Maðarska ima 500.000 vrsta poslova više od nas. Ako predpostavimo da nam svake godine treba bar 50.000 novih kompanija da bi se zaposlilo oko 300.000 nezaposlenih, onda je to dodatnih 2 milijarde $. Znaèi, godišnje nam treba 6.75 mld $direktnih investicija.

Mogu li to da obezbede naši reformatori? E, to je kljuèno pitanje. Neka nam na to odgovore. Iskreno reèeno, poznavajuæi te ljude godinama, pre nego što su postali vlastodršci, mislim da za ovako veliku igru nisu sposobni. To naša javnost mora da zna. Uprkos silnim obeæanjima ne smemo im previše verovati. Upali smo u veliku nevolju.

Pristigle investicije u prošloj godini u iznosu samo 109 miliona $ najbolje govore o njihovoj sposobnosti. Sve zemlje u okruženju, kada su krenule u tranziciju, imale su veæi priliv investicija. Predviðanja za 2002. su da æe direktnih investicija biti 180 miliona $, a da æe 400 miliona $ doæi od prodaje preduzeæa. Lepo. Kad ne znaju da privuku investitore, onda rasprodaju državu.

Prema izveštaju Meðunarodna finansijska organizacija IFC i EBRD odobrili su prošle godine za razvoj malih i srednjih preduzeæa Hrvatskoj 202 miliona $, Bugarskoj 270 miliona $ i Albaniji 230 milona $. Naši reformatori su dobili svega – 10 miliona $. Drugi su dobili pare, a mi – pohvale! Bravo!

Piter Šrider, predsednik parlamentarne skupštine Saveta Evrope, prekorio je reformatore i rekao: »pozvao bih vas na izvesnu dozu samokrtitiènosti«. Ali, oni ne slušaju nikoga. Sve do novih izbora.

Investitori samo gledaju. Njima se ne žuri. Zbog socijalnih tenzija cene prodaje æe biti sve manje. Tada æe pokupovati što im bude trebalo. Ako ipak investitori odluèe da doðu u našu zemlju, moraju da obezbede 36 raznih papira za potrebe ulaganja i to usaglašavanje sa zakonom traje godinu dana. Za dobijanje raznih licenci i dozvola moraju da èekaju do pola godine, posao sa poreznicima i carinom mogu da završe za pola meseca, a naplata zakasnelih plaæanja tek posle 8 nedelja. O maratonskim sudskim procesima ne vredi govoriti. Ko æe da ulaže u takvu birokratizovanu državu? Usput, aerodromska viza se naplaæuje 8 evra.

You are welcome!

Beograd, 08.03.2002. god.

SHARE