ДИПЛОМАТИЈА
Срби никако да се опамете.
Срби никако да схвате да између држава нема љубави.
Само интереси.
Који се обликују кроз дипломатију.
Дипломатија је вечити рат речима и протоколима.
Писао сам пре неколико година да светски политичари гледају на Вучића као на лажова и бленту.
Спрдају се са њим и ништа му не верују.
Није проблем у светским политичарима што се тако односе према Вучићи.
Проблем је у нама, Србима, што смо дозволили да нас такав патолошки лажов представља.
Рачуни су дошли на наплату.
Када су Французи поставили заставу такозване државе Косово, на прослави сто година завршетка Првог великог клања, онда нормалан и државотворан председник Србије не би ни ишао на ту прославу.
Зашто да слави са онима који су нас убијали у том Великом клању?
Тражио би да се скине та застава.
Тражио би да на прослави не буду Албанци, Хрвати, Бугари, Мађари, Аустријанци и Немци.
Сви они који су починили масакре над Србима.
Ако они присуствују, Србија неће да присуствују.
Не можемо да славимо са онима који су злочине починили.
Тако би председник државе избегао понижавање 1.267.235 страдалих Срба.
Који су положили своје животе за нашу данашњу слободу и независност.
Сачувао би достојанство страдалих хероја.
Србија би организовала читаву ову годину прославу победе.
И позивала би само из земаља победница госте.
И јачала сарадњу са својим природним савезницима.
Градила би порушене мостове.
За неку бољу будућност.
То је држава Србија требала да уради.
Али, нажалост, председник Србије је политички дилетант.
Зашто, господо другови, оптужујете фићфирића Макрона?
Кривимо нас што смо изабрали оваквог председника Србије.
Ми смо криви.
За све што нам се дешава.
Ми смо једини кривци.
Нападате Путина да се сликао и руковао са Тачијем.
Па, ко је први почео?
Ко се у Турској сликао са Порошенеком и рекао да призна целовитост Украјине?
Ко је Порошенка угостио у Београду и поновио да се залаже за целовитост Украјине?
И?
Шта сад?
Враћамо се на почетак овог текста.
Срби никако да се опамете.
Нема љубави у светској политици.
Само интересеи.
Дипломатија је рат речима и протоколима.
Срби тај рат губе.
Зато што имају политичког замлату и згубидана за председника.
Ми смо криви.
Не кривите никога другога.
Београд, 7527.године , студен, дан дванаести
