Početna Sadržaj Komentari DŽINGIS KAN

DŽINGIS KAN

1235
0
SHARE

DŽINGIS KAN

pisac : Branko  Dragaš, 03.01.2013
 
 
DŽINGIS KAN /1162 – 1227/ – Najveći vojskovođa i vladar sveta rodio se u malom i neuglednom plemenu po imenu Mongoli, u siromašnoj porodici, otac Jesugej, član klana Boridžin, ratnik i lovac, dao mu je ime Tamudžin, što bi značilo -temul- jurnuti naglavačke ili pogled u očima konja u trku koji juri kuda hoće, bez obzira na namere jahača. Majka mu je bila Hoelun, koja je bila njegova životna vodilja. Predanje kaže da se Temudžin rodio sa stisnutom desnom pesnicom u kojoj je imao čudan predznak – ugrušak krvi. U stepskim plemenima, gde je surovost bila sastavni deo životnog opstanka, politička moć je bila neodvojiva od natprirodnih sila – Večnog plavog neba. Verovalo se da bi čovek uspeo on mora da stekne natprirodnu moć iz duhovnog sveta.
Nakon tragične očeve pogibije, mali Tamudžin je, kao najstariji morao da se brine o preživljavanju porodice. Morali su da jedu raspadnute leševe životinja da bi opstali i on je stekao neobičnu borbenost i snalažljivost. Veliki ljudi postaju istorijske ličnosti i vođe nacije samo uvođenjem revolucionarnih novina u svoj način vladavine. Prosečni ljudi na vlasti brinu samo o sebi i svojoj porodici, nemaju nikakve vizije, nemaju državne i nacionalne strategije, tako da su oni, uprkos velikoj medijskoj pažnji i licemerju njihovih podanika, zapravo, za života zaboravljeni.

 
Temudžin je započeo radikalan proces stvaranja potpuno nove strukture moći unutar sopstvenog plemena. Stepska tradicija je plemenskoj aristokratiji davala prednost u upravljanju plemenima.Tamudžin je prvi prekršio stepsku tradiciju i on je dvanaest uloga i zadataka podelio svojim sledbenicima u skladu sa sposobnostima i lojalnošću svakog pojedinca, bez obzira na stepen srodstva. Temudžin Kan je pokazao svoju ključnu veštinu da procenjuje kvalitete drugih ljudi i da im dodeljuje prve zadatke, isključivo na osnovu njihovih sposbnosti, a ne prema poreklu ili partijskoj pripadnosti.
Ovu istorijsku lekciju nisu naučili naši političari. I dalje se vrši feudalizacija svih javnih funkcija i napred idu mediokriteti i lenjivci. Svi oni koji su poslušni i ne ugrožavaju vlast partijskih oligarha. Temudžin je napravio modernu organizaciju i pokazao je da može od novonastalog mongolskog plemena, izraslog oko njegovog sopstvenog domaćinstva, savršenom organizacijom i disciplinom da se stvori najveće carstvo u istoriji sveta. I to je sve urađeno za života jednog čoveka. Dakle, ako prave ljude dovedemo na vlast u Srbiji, ako se odredi prava vizija i izabere dobra strategija, ako se napravi savršena organizacija, onda se Srbija može vrlo brzo izvući iz svih današnjih nevolja, jer ima bolje prirodne uslove za svoj ubrzani razvoj nego što je to imalo siromašno i nepoznato mongolsko domaćinstvo okupljeno oko jednog izuzetnog čoveka.
Temudžin je ujedinjavao sledbenike putem fiktivnog srodstva.Naime, pokorene narode je prihvatao kao deo sopstvenog plemena i pružao im priliku da ravnomerno ušestvuju u budućim osvajanjima. Nijedan njegov general ga nije, za šest decenija ratovanja, nikada izdao. Zauzvrat, on ih nikada nije kažnjavao i omalovažavao.
Kada to poredite sa drugim kraljevima, carevima i osvajačima u svetskoj istoriji, onda je to bila jedinstvena vernost. Kada to poredite sa političkim vlastodršcima u Srbiji, koji izdaju i menjaju koalicione dogovore i strane svakoga dana, onda je to bilo za divljenje. Sledeća inovacija je bila ratna podela plena.
Dok politički ološ deli plen samo u okviru svoje porodice i svojih partijskih sekti, Temudžin je uveo politiku raspodele na sve učesnike u pohodu.Njemu je kao Kanu pripadalo samo deset odsto, to je nekoliko puta manje od današnjeg zahvatanja administracije država. Naročito je brinuo da se deo plena podeli udovicama i siročadi svakog vojnika koji je poginuo u bici. Ta politika raspodele, koje nije postojala u stepskoj tradiciji, dovela je do ogromne i slepe podrške najsiromašnijih pripadnika plemena i učvrstila bezgraničnu odanost njegovih ratnika.To je bila revolucionarna reforma
Kada je jedan deo njegovih starešina pokušao da zadrži samo za sebe osvojen plen, oduzeo im je svu ličnu imovinu i podelio narodu. Centralizovao je pravednu raspodelu u svojim rukama i tako podigao moral svojih sledbenika. Njemu nisu trebale mnogobrojne agencije za borbu protiv monopola, korupcije i kriminala. Tajkuni nisu mogli da ga potkupe. Pravedni vođa je odmah sprovodio pravdu . Poražene Tatare je , umesto pokolja, prihvatio kao pripadnike svog plemena i nije ih pretvorio u robove. Usvojio je još jedno tatarsko dete za svoju majku i ohrabrivao je mešovite brakove.
Sproveo je korenitu reformu vojske.Vojska je sama birala svoje zapovednike. U NATO agresiji na Srbiji predlagao sam, ukoliko dođe do kopnene intervencije, jer se tim zlikovcima nije moglo verovati, da mi na ratištu biramo sami svoje starešine, pošto nisam imao poverenja u kadrove JNA. Celokupno mongolsko pleme integrisalo se putem vojske.Svi članovi plemena, bez obzira na pol ili uzrast, morali su da vrše neku vrstu javne službe. Ako nisu bili sposobni za vojsku, bili su u obavezi da jedan radni dan u nedelji posvete javnim poslovima.
Ukinuo je podelu na staleže, crne kosti i bele kosti.U novoj organizaciji svi su pripadali istoj kosti, odnosno svi njegovi sledbenici su postali jedan narod. Muslimani, hrišćani i budisti su uživali sva verska prava i slobode. Doneo je prvi u svetu zakon o verskim slobodama. Verske vođe je oslobodio plaćanja poreza i bilo kakve javne službe. Propaganda i kontrola javnog mnjenja u službi novih reformi su postali najvažnije njegovo oružje.Širenje glasina služilo mu je da učvrsti poverenje i podigne moral svojih ljudi, kao i da oslabe motivaciju neprijatelja.Nije imao plaćene nevladine organizacije od strane njegovih neprijatelja da mu vršljaju po narodu i šire laž, mržnju i apatiju.Uveo je niz novina u vojnu taktiku i smatrao je da je lukavstvo i podvala deo specijalnog rata da se porazi neprijatelj.Odanost je cenio iznad svega.
Izdajice svoga najvećeg neprijatelja je pogubio u prisustvu njihovog vođe koga su izdali. Suprotno mnogim vladarima, prezirao je palate i hramove. Proglašenje vrhovne vlasti sproveo je u prostranstvu otvorene stepe uz prisustvo hiljade ljudi.Napravio je Veliki Zakon, koji je bio stvoren od običaja i tradicija stočarskih plemena, ali i novina koje je on lično uvodio. Zabranio je otmicu žena. Zabranio je otimanje i porobljavanje bilo kog Mongola. Proglasio je svu decu zakonitom bilo ko da ih je rodio. Zabranio je prodaju žena za udaju.Njegovi zakoni su priznavali kolektivnu odgovornost i kolektivnu krivicu. Biti Mongol je značilo živeti u pravednom društvu.
Veliki Zakon je važio i za vladara i za narod. To je bila ogromna razlika u odnosu na Evropu, gde se u to vreme verovalo da moć vladara potiče od božije volje. Džingis Kan je uveo pismo. Uveo je poštansku službu, brzi jahači kuriri poznati kao – glasnici strele. Uveo je brzi internet putem : baklje, zviždeće strele, dimnih signala, vatre i signala zastavama. U sviti njegovih pouzdanih savetnika nije bilo nikog od rođaka, za razliku od Nevernog Tome koji je zaposlio sve rođake i prijatelje porodice. Uvek je bio podozriv prema članovima svoje porodice.
Pogledajmo kako je najveći vladar sveta donosio velike odluke. Dugo je odbijao da zarati sa Kinezima. Neočekivana smrt Zlatnog Kana Jurkida 1210 i stupanje na presto ratobornog mladog naslednika, koji je poslao emisare da traže da se Džingis Kan javno njemu pokloni, što je on sa prezirom odbio, dovela ga je u neposrednu ratnu opasnost sa mnogo moćnijim neprijateljem. Lomila se sudbina naroda. Džingis Kan je otvorio – javnu raspravu. Svako je u zajednici mogao da kaže svoje mišljenje. Svako u zajednici je učestvovao u odlučivanju. Svi su razumeli razloge za rat. Tražio je da svi razumeju odluke koje moraju da se donesu i da snose odgovornost tih donetih odluka. Svaki vojnik, bilo da je najviši čin ili običan konjanik, morao je da shvati svoje mesto u opštoj istorijskoj slici, kako bi se osigurala potpuna posvećenost zajedničkoj stvari. To je dovelo da čvrstog narodnog jedinstva za teške političke odluke.
   Uporedite sada genijalnost Džingisa Kana sa načinom kako Neverni Toma iz Bajčetine donosi odluku o platformi za Kosovo, pokazujući platformu prvo strancima i političkim oligarsima, dok Skupština i građani nemaju predstavu šta se sprema. Da li vam je sada jasno zašto je Džingis Kan večan, dok će se Neverni Toma otići u zaborav, poput svih ranijih postavljenih namesnika?
Mongolima je uspeh donelo čvrsto jedinstvo i disciplina, odgajani hiljadama godina u nomadskim plemenima, kao i nepokolebljiva odanost svom vođi. Džingis kan nikada nije tražio od svojih ljudi da se žrtvuju za njega. Za razliku od drugih svetskih vojskovođa, koji su bez mnogo premišljanja stotine hiljada vojnika slali u smrt, on nije svesno žrtvovao ni jednog jedinog. Mongolskim ratnicima je bilo zabranjeno da pominju smrt, ranjavanje i poraz Jednom je rekao da ništa nije vredno dok se ne završi. Koristio je nova oružja u ratovanju i sakupljao znanja da se ona stvore.Bogato je nagrađivao inženjere koji su im bili prebegli. Oživeo je trgovinu. Kako Mongoli nisu bili trgovci, angažovao je 450 najboljih muslimanskih i hindu trgovaca. Mongolske starešine su bile nepismene.
Svaka komunikacija je morala da bude usmena. Da bi osigurao da naredbe budu precizno upamćene, starešine su ih sastavljale u stihovima, pomoću ustaljenog sistema koji je svaki vojnik dobro poznavao. Nepromenljiva melodija i pesnička rima je obezbeđivala savršeno prenošenje naredbi.Genijalnost ove ideje proširio je i na primenu zakona u narodu.Nisu ga zanimali zapisi o sopstvenim dostignućima, kao ni slavopojke o njegovoj veličini. Džingis Kan je mnogo plakao u javnosti i to na najmanji povod. Plakao je u strahu, besu i tuzi. Učio je sinove da ne govore mnogo. Samo ono što mora da se kaže.Vođa se ne iskazuje rečima nego delima. Naglasio je važnost vizije, cilja i plana. Smatrao je da vođa ne može da bude srećan ako njegov narod nije srećan. Džingis Kan se skromno ponašao i jednostavno živeo. Da li naši budući državnici mogu nešto da nauče od njega? Trebaju nam državnici za spas Srbije. Političari su mračna prošlost.
 

SHARE