ДИНАР
-Шта велиш, снајка? Не чуем добро.
– Велим, ћако, да се динар љуља.
-Ко се љуља?
-Динар, динар!
-Динар? А-а! А што то?
-Ма,није му добро.
-Шта му је, јадноме?
-Шупаљ је. Пропануће.
-Шта ће?
-Пропанути,ћако, пропанути.
-Како ће пропанути?
-Пропануће ка Марканова муда кроз шупље гаће.
-Ајде к врагу, луда, жено! Ман се моие гаћа.
-А окле ти знаш, снајка?
-Рекла ми муја сестра Стана.
-Стана?!?Ма, шта Стана зна, бено?!?
-Зна, зна! Рекла јој њена Мика.
-Окле зна Мика, снајка?
-Мика, ћако, ради у Народну банку.
-Ђе ради?
-У Народну банку!
-Шта ради у банку?
-Чисти.
-Чисти?!?
-Е, чисти. И чула је да ће динар пропанути.
-Жено, не млати том језичином.Мучи! Немој неко да те чуе.
-Не млатим, Маркане! Наша Мика вели.
-Ма, шта знаде Мика о динару? Није она курвернерка банке.
-Буме знаде! Да није било ње и ти би пропа са швицарцима ка кум Перо.
-Ја?!? Зна сам ја да то са швицарцима ние добра работа.
-Њеси зна, Маркане! Њеси! Да није било наше Мике, ти би пропа.Ћако је река да не смиш узимати кредита.
-Ја сам зна! Није мени нико река.
-Ћако, рец де му ти.
-Јес, вала! Ти си, Маркане, зајуно.Пропа би ка кум Перо.
-Тако, тако, ћако! Пропа би и он и ми сњиме.
-Ја,ј а,снајка! Велиш, Мика вели да ће динар пропанути?
-Вели.
-Е, кад наша Мика вели, ондак ће тако буме бити.
-Биће,биће! Видиш, ћако, како ја јемам врешке инворманције.
-Шта јемаш?
-Инворманције врешке.
-Ушиј ти, снајка, оне гаће.Немој ћерати ћакуле по селу.
-Ћерам ја ћерам и доћерам ђе треба.
-Питај ти, снајка, нашу Мику шта ми, сиротиња, да радимо. Нека наћули уши.
-Оћу, ћако, оћу! Наша Мика све знаде шта се спрема. Одо ја на каву.
Београд, 7533.г. дерикожа
