Početna Sadržaj Komentari Diktator

Diktator

825
0
SHARE

Piše: Branko Dragaš

DIKTATOR – Predsednik Republike hoće da postane diktator. U jednom od njegovih besmislenih intervjua poslao je poruku građanima Republike: „Građani mi kažu – predsedniče, hajde malo budi diktator, a ja im odgovaram – ne mogu, jer nisu takva pravila igre“.

Uzmimo da je neki ostrašćeni partijski ljubitelj Klovna tranzicije, koji nije njegov savetnik i ne spada u prvi tim pouzdanih pajtosa koji pripadaju bandi za pljačkanje države po zakonu, izmanipulisan, razočaran i osiromašen propašću reformi, uistinu izgovorio ovakvu jednu rečenicu. Ozbiljan državnik i predsednik republike bi se nasmejao. Klovn tranzicije je odgovorio – ne mogu! Znači, ja bih to hteo, ja to hoću, ja to želim, to je sjajna ideja, to je prava stvar, to nas može izvući iz sadašnje situacije, ja sam spreman da postanem diktator, ali, nažalost, ne mogu, ne daju mi, jer nisu takva pravila igre sada. Prljava igra traje. Ali, pravila igre mogu i da se promene. Recimo, ako nastavim sa svojim gangsterima na vlasti da pljačkam građane Republike i ako građani Republike, nezadovoljni svojim životom i mojim večitim lažima, krenu u otvorenu pobunu, meni nije preostalo ništa drugo, radi odbrane našeg svetlog puta u budućnost evropskih integracija, nego da promenim pravila igre.

 

To nije nikakav problem. Imam većinu u parlamentu koja će koaliciono-partijski poslušno izglasati, da bi zadovoljili svesne i savesne građane koji žele da uđu u rajsko carstvo evroatlantskih integracija, moje imenovanje za diktatora. Time ćemo sve probleme u društvu rešiti. Nećemo se vratiti u mračne devedesete godine, nego ćemo uživati u plodovima moje diktature. Kada postanem Kada postanem Diktator sve televizije će emitovati rijaliti šou u kome ćemo odmeriti snage Miloš Bojanić i ja. Neka udari na mene! Neka mene pobedi! Neka meni preotme slavu, ako može. Neka pokušaju meni da nameste da je Miloš Bojanić popularniji, voljeniji i poštovaniji od mene. E, to neće moći! Nateraću Uplakanog Jul Pinka da proda najveću jahtu i obezbedi pravila igre u kome ću ja pobediti. Kakav, bre, Miloš Bojanić, ja sam za njega Miloš Bojanić. Ja sam za njega pobednik i bez takmičenja. Moji savetnici i moja vlada, moja vojska i moja policija, moje sudstvo i moji tajkuni, moja televizija i moj gradonačelnik su spremni da mi obezbede sigurnu pobedu i veliku gledanost. To će biti dokaz da moj narod mene obožava. Sve dok se igra ne promeni. Posle će sve ići lakše.

***

FARMA – Da li je Miloš Bojanić bolji od Borisa Tadića? Jeste. Miloš Bojanić je otvoreno pokazao ko je i šta namerava da postigne. Boris Tadić je veći manipulator i prostak od MB. Zašto? To radi prikriveno pod velom demokratije, modernizacije i evropskih integracija. To radi perfidnije i podmuklije. MB je brutalni lažov i nema evropske manire BT. Nije prošao američku školu za manipulaciju javnošću. Nijedan trening komunikacija nije imao. Poslužio je odlično savetnicima kandidata za diktatora da prikažu BT kao jedinog spasioca raspadnute države i primitivnog naroda. Koji je smisao organizovanja Farme?Zašto je bilo toliko prostakluka i primitivizma? Veliki Brat je vešto izabrao iste učesnike, koji dolaze u sukob sa likom koji je gori i od njih samih. Farmeri su pokazali sav svoj primitivizam, ostrašćenost, zlobu, glupost, ograničenost i pohlepu. Naručena velika gledanost je nosila jasnu poruku – narod je isti takav. Narod to traži.

Ništa narod nije bolji od tih šabana. Narod koji to gleda je isti kao ti izabrani negativci koji, vođeni svojom sujetom i ograničenošću, neprestalno dolaze u sukobe sa najgorim između njih. Ako su svi na Farmi isti i ako među njima nema razlike, onda je i taj narod koji ih toliko gleda i koji glasa za njih još gori. To je primitivan, zaostao, zatucani narod koji je lenj, koji laže, podmeće, ogovara, svađa se neprestano, pljuje u lice, bezočno psuje i vređa sve što nije razumeo ili je drugačije od njega.

Šta Boris Tadić i njegovi medijski savetnici da rade sa takvim narodom? Poruka je jasna – svi su takvi! Srbija je Farma. Nema alternative tom primitivizmu. Građani su učesnici velikeFarme. Šta treba da uradi Boris Tadić da takav narod privede evropskim vrednostima? Nije mu preostalo ništa drugo, nego da se samoproglasi – diktatorom. Diktatura je rešenje! To traže evropski osvešćeni građani. Oni koji glasaju za vlast. Oni koji su članovi režimske stranke. Oni koji rade u partijskim i državnim firmama. Diktatura Borisa Tadića treba da prevaspita tu raju koja traži Gazdu. Boris Tadić je sebe pretvorio u Velikog Gazdu koji odlučuje o svemu u Srbiji. Sve je pod kontrolom BT i njegovih pajtosa.

Imao sam jedan čist posao koji sam pronašao u Sloveniji i koji naša državna kompanija nije mogla dvadeset godina da reši. Pronašao sam rešenje i investitora koji može to sve da završi. Svi bi rešili problem i državno preduzeće iz Srbije bi naplatilo potraživanje koje ne može dvadeset godina da realizuje. Svi učesnici u poslu su bili zadovoljni. Posao je trebalo da se završi. A onda se umešao Boris Tadić sa svojom kamarilom savetnika. Organizovali su državnu posetu Sloveniji i pregovarali o rešavanju problema za državno preduzeće. Mangupski se ponašao i obećavao da će on sve to da reši. I ništa nije rešio. Sve je palo u vodu čim je poseta bila završena. Meseci su prolazili i ništa se nije dešavalo. Folirant je sve izvarao. Poruka je nama u Srbiji više nego jasna. Kandidat za diktatora hoće da kontroliše svaku poslovnu transakciju. On namerava da bude Gazda svima nama. To nije ni Milošević radio. To nije radio ni Miloš Bojnić. Boris Tadić je sigurni pobednik ovog serijala.

Kada će da se promene pravila igre? Ko će da ih promeni? Kako će da izgledaju ta nova pravila? Režim u kome pobeđuje Miloš Bojanić je režim koji priziva diktaturu Nejakog Borisa. Ili, obrnuta logika, režim Borisa Tadića je oličen u pobedi Miloša Bojanića. Da li je to onaj isti Boris Tadić koga je Đinđić prezirao i koga je smatrao mekušcem i folirantom? Ne, ovo je farmer Boris Tadić koji ne može da uvede diktaturu u zadrugu dok ne promeni pravila igre. Da li će uspeti? Verujem u slobodarsku tradiciju moga naroda. Verujem da moj narod nije Farma i farmeri. Verujem da moj narod neće dozvoliti Borisu Tadiću da mu nametne diktatorske lance.

***

FUDBAL – Nakon poraza od Gane, napisao sam šta mislim o afričkim orlićima. Nakon pobede nad Nemcima nisam namerno ništa hteo da pišem. Nakon sramnog poraza od Australije, mogu samo da preporučim svima koji nisu čitali da pročitaju tekst o našim fudbalerima na mom sajtu. Neshvatljivo je kako su bedno igrali naši fudbaleri. Boris Tadić nije igrao. Povredio se na treningu za diktatora. Ne mogu da razumem kako naši fudbaleri, koji su vodeći igrači u evropskim klubovima, zaborave da igraju fudbal preko noći. U čemu je tu problem? Ne razumem kako neko može da zaboravi, recimo, da štopuje loptu. Kako može da zaboravi da odigra dupli pas i da tačno uposli svoga saigrača. Ne razumem zašto ne trče i zašto se ne bore. Nisu se bili ni oznojili. Da li to smeju da urade u svojim klubovima? Ne smeju. Zašto ne smeju? Plaše se kazne. Plaše se da ne ispadnu iz tima. Plaše se da će izgubiti novac. Plaše se neuspeha. Kada igraju za reprezentaciju toga straha nema. Za reprezentaciju se igra iz ljubavi i prestiža. Iz ljubavi, da što bolje reprezentujete svoj narod i da mu povratite, makar malo, veru u život. Iz prestiža, zato što vašu igra nekoliko stotina miliona ljudi na planeti tog trenutka prati…

Ako bi vas lično, dok radite svoj posao, gledalo nekoliko stotina miliona ljudi na planeti, kako biste se vi ponašali? Da li biste bili ležerni, nezainteresovani, mlitavi i uobraženi, uvereni da ste super zvezda?

Problem je, dakle bio, po ko zna koji put, u našem mentalnom sklopu koji ima hroničan nedostatak profesionalizma, poštovanja neprijatelja i skromnosti. Nemci su pobeđeni zbog našeg inata da ne prezamo od moćnijih i jačih od sebe. Uostalom i sami Nemci imaju večiti problem sa nama, istorijski sindrom Srba ih neprestalno muči i lakše im je da ispraše Englesku, nego da se sa Srbima nadmeću na terenu. Pobedili smo Nemce jer smo nebeski narod spreman da strada u borbi sa velikim silama. Poraženi smo od Gane i Australije jer smo prepotentni i manijakalno opsednuti svojim istorijskim pobedama, koje su se završavale stravičnim žrtvama po naš naivni narod. Maestralni smo u nipodaštavanju i ponižavanju onih koje smatramo slabijim od nas. I to nam je usud. Od Maričke bitke do NATO intervencije. Nikako da se oslobodimo mitova i da postanemo racionalni, praktični i organizovani u pobedama.

Ni selektor Antić, uprkos ogromnom iskustvu, nije uspeo da pobedi srpski mentalni sklop. On je najveći krivac za naš fudbalski debakl. A šta je trebalo da uradi? Da juri razmažene fudbalere po kafićima i da im zabranjuje da piju i da puše? Mislio sam da je on autoritet i da se nikada neće spustiti na nivo Borisa Tadića koji priziva diktaturu. Diktatura nije pomogla ni Severnoj Koreji. Pored discipline u igri, morate, ipak, da imate znanje, talenat i strategiju. To što su građani Severne Koreje sprečeni da gledaju direktne prenose svojih fudbalere, to ništa ne znači za Miloša Bojanića i Borisa Tadića, koji su se udružili da u direktnom prenosu monopolizuju sve televizijske ekrane u Republici koja se pretvara u lični režim Farmera. Antić nije hteo da uvede diktaturu igračima, jer smatra da to ne donosi uspeh u igri. Boris Tadić ne može da uvede diktaturu, jer mu pravila igre to zasada ne dozvoljavaju. Ali ne mora se on držati zakona kao pijanac plota. I zakoni se mogu menjati po potrebi diktatora.

***

DINAR – Nastavlja se izvlačenje špekulativnog kapitala iz Srbije. Pljačka se privodi kraju. Sve manje je ostalo državne imovine za rasprodaju. Glavni igrači pakuju kofere i izvlače svoj kapital. Dinar propada, dok je 1,36 milijardi evra napustilo od početka godine Srbiju, upakovano u sterilnu izjavu birokrata Narodne banke da su morali da intervenišu da bi sprečili prevelike dnevne oscilacije kursa. Devize polako, ali sigurno, odlaze. Ostalo im je još toliko evra da potroše. Dospele neisplaćene obaveze su oko 1,7 milijardi evra. Niko ne zna kako će se to isplatiti. Stranih investitora nema. Privreda propada. Uprkos velikom radu i zalaganju Miloša Bojanića i Borisa Tadića, dinar je nastavio da pada. Tajkuni su zabrinuti jer im preti bankrot. Ne plaše se diktature Borisa Tadića. I to je bolje, pre će napraviti neke nove aranžmane, nego da pobedi demokratija i republikanska ideja, koja negira ukradeni kapital tajkuna. Miloš Bojanić se ne plaši diktature Borisa Tadića. Miloš voli disciplinu. Mora da se uvede red na Farmi. Makar opala i gledanost.

***

BODO – Bodo je misteriozno došao i još misterioznije je otišao. Večiti Asistent je morao da zaštiti svoje tajkune. Međutim, suviše se zaigrao. Zaboravio je da je Bodo Hombah moćan i da ima jake ljude iza sebe. Lični sukob domaćih i stranih tajkuna ministar za ekonomiju destrukcije je iskoristio da ispraši međunarodnog špekulanta. Tako je otvoreno pokazao da je ministar tajkuna. Nemački investitori ne prihavataju da ih reketira ministar i tajkun. Nemačka država brani svoje investitore. Da li se oni zvali Bodo ili MilošBojanić i Boris Tadić, njih to ne zanima. Nemačka država brani princip. Princip u kome ne možete da uvodite monopole i diktaturu. Niti možete da pobeđujete na nameštenom glasanju. Ne možete da varate birače i klijente. Nemačka država nema Borisa Tadića. I ne menja pravila igre.

Branko Dragaš

Tabloid broj 210, 8. jul 2010.

 

SHARE