Početna Sadržaj Reagovanja DEVIZNE REZERVE

DEVIZNE REZERVE

1669
0
SHARE

DEVIZNE REZERVE

Branko Dragaš, 08.04.2014

Videli smo da pravilnim upravljanjem bankarskog sistema NBS može vrlo jednostavno da zaposli 634.344 radnika u privredi. To se odnosi na obaveznu rezervu i stanje na žiro računima banaka.

Postoji još jedna velika rezerva za pokretanje privrede, bez zaduživanja i štampanja novca, to je racionalna upotreba  deviznih rezervi NBS.

Kada dođete na tu temu deviznih rezervi, nastaje opšti muk.
To je strogo čuvana tajna.
Nikada mi nije bilo jasno, zašto bi bila tajna gde država čuva naše  devizne rezerve?

Naravno, stvar je vrlo jasna.
Hvale se kako je NBS je nezavisna institucija.
Od koga je nezavisna?
NBS je nezavisna od rada Vlade. Nezavisma od svog naroda.

Kome onda odgovara NBS?
Formalno Skupštini, ali realno MMF-u.
Koji preko NBS kontroliše finansijski sistem nezavisne države, koja gubi nezavisnost, jer  stranci upravljaju NBS.

Toliko proklamovana nezavisnost NBS i ostalih centralnih banaka u svetu je prevara. Isto kao što  su se parlamentarna demokratija, slobodno tržište i ljudska prava pretvorili u veliku prevaru prezaduženih robova.

Šta traže strani državljani u NBS?
Da li naši službenici sede u FED-u?
Da li sede u ECB?
Pa, šta će onda ti mrmoti MMF-a u našoj Narodnoj banci?

Ističu kako je tajna gde se drže devizne rezerve Srbije.
Međutim, stranci to znaju.
Ispada da narod koji je stvorio te rezerve ne sme da zna ono što znaju stranci, koji to ne bi smeli da znaju, jer je državna tajna.
To je sjajna metafora naše unutrašnje okupacije.

NBS je obična menjačnica.
Nije ni narodna institucija, nije ni banka.
O tome sam sve već napisao.
Neću da se ponavljam

Hoću da srušim laž o deviznim rezervama.
Koju su nam nametnuli mrmoti iz MMF-a.

Čemu služe devizne rezerve?

MMF nam je nametnuo koncept da devizne rezerve služe za stabilizaciju deviznog kursa i uredno izmirivanje naših obaveza prema poveriocima. Zato traže da se naše devizne rezerve drže u stranim bankama po niskim kamatam. Onda te naše devizne rezerve, preko stranih  komercijalnih banaka, vraćaju u Srbiju kao kredite bankama, koje primljene devizne kredite prodaju NBS i za dinare kupuju državne hartije i hartije NBS, koje nose kamatne stope nekoliko puta veće.

O tome sam držao čas ekonomije na televiziji.
Ta emisija je bila zabranjena.
Mrmoti su se uplašili da izađu iz svojih rupa na svetlost javnosti.

Mrmoti su zabranili marionetskim vladama da devizne rezerve drže u svojoj Centralnoj banci i zabranili su da mogu da se devizne rezerve plasiraju privredi. Zašto? Niko mi nikada na to pitanje nije znao da odgovori. Tako su rekli mrmoti iz MMF-a. Da li su oni to nama naredili? Nisu. Da li su pismenu odluku doneli? Nisu.
Pa, kako oni to upravljaju našom NBS?

Mrmoti iz MMF-a daju preporuke. Šta to znači? Ništa. Ako se uplašiš i primeniš preporuke, onda sigurno propadaš. Šta tada kažu mrmoti? Zašto si primenio? Pa, vi ste nam rekli. Vi ste nas uslovljavali. Vi ste nas ucenjivali. Mrmoti sve odriču. Oni kažu, mi smo vam dali preporuku. Mogli ste da je odbijete.

To je tačno. Bocvana je pre dve decenije odbila usluge mrmota. Država je procvetala i danas spada u najrazvijenije afričke države. Viktor Orban premijer Mađarke je proterao mrmote iz države. Shvatio je gde se krije opasnost.

Naš problem je što imamo marionetske vlade, koje ne smeju da se suprostave mrmotima iz MMF-a. Zato i propadamo. Problem nije u mrmotima, nego u nama.
Našoj podaničkoj vlasti.

Zalažem da se sve devizne rezerve povuku iz inostranstva i stave na račun NBS.

Kolike su devizne rezerve?

Prema poslednjim podacima za januar 2014 – 11,126 milijardi evra.

Kolike devizne rezerve treba da budu?
Ako uzmemo odnos prema obimu prosečnog mesečnog uvoza zemlje ili obimu kratkoročnog duga zemlje, onda su naše devizne rezerve pet puta veće.

Zašto držimo pet puita veće devizne rezerve neuposlene ili loše uposlene? Zašto višak deviznih rezervi ne plasiramo u izvozne poslove naše privrede? Zašto bi naše devizne rezerve bile sigurne u bezvrednim državnim papirima SAD, koja štampa dolar bez pokrića i tako od 1971 vara čitav svet? Zar naše devize nisu sigurne kada mi upravljamo sa njima, kada su pod našom kontrolom i kada mi dirigujemo visinu prinosa?

Svetska finansijska kriza i raspad finansijskog sistema, potpuni slom dolara i evra, daje mi za pravo da budemo nepoverljivi prema onima koji upravljaju finansijama sveta i najbolji način da zaštitimo naše devize je da budu u našim rukama i pod kontrolom naše države.

Ukoliko uzmemo ove odnose deviznih rezervi prema makroekonomskim pokazateljima kao tačne činjenice, onda nam ostaje oko 9 milijardi evra slobodnih deviznih sredstava, koje možemo investirati u sigurne izvozne poslove, gde imamo poznate kupce i gde je potrebno, samo za početak posla, država da objedini proizvodjače kako bi oni mogli da nastupe kod velikih igrača i ponude velike količine i sigurnost snabdevanja.

O strategiji našeg izvoza u nekom drugom tekstu.
Imam plan kako možemo desetostruko povećati naš izvoz.

Kada imate sopstveni kapital i kada ga uložite isključivo u izvozne poslove, koji odmah donose devizne prilive, onda sa tih 9 milijardi evra možete da zaposlite novih 2.250.000 ljudi. Pošto smo već izračunali da refikasnijom kreditno-monetarnom politikom NBS može da zaposli 634 344 radnika, to je 2.884.344 novih zaposlenih ili ljudi koji će se prekvalifikovati za nove poslove.

2.884.344!
Novih radnika na tržištu!
Koji stvaraju novu vrednost.
Svi na birou za nezaposlene dobijaju posao i iskorenjujemo kategoriju nezaposlenost. To je jedan milion ljudi. Smanjujemo broj ljudi sa budžeta i umesto milion korisnika budžetskih sredstava, potpunom kompjuterazicijom države, ostaje svega 300.000 ljudi, dok 700.000 ljudi prekvalifikuju se za rad u privatnom sektoru.Preostalih 1,1 milion ljudi se regrutuju iz privrede, sela, rasejanja i onih koji su otišli prerano u penziju, ali su zdravi i mogu dodatno da rade da bi zaradili na tržištu svoju platu.

Pored ovih efekata na zapošljavanje, rast kupovne moći, rast potražnje za robama, veći životni standard, koji se zarađuje ne slobodnom svetskom tržištu, brzog privrednog razvoja i opšteg boljitka za državu i njene građane, plasiran novac u izvoznu privredu doneće zaradu. Ukoliko napravimo takav sistem u kome država deli zaradu sa proizvođačima i izvoznicima, tako da se zarada deli 50:50%,  onda možemo očekivati realnu godišnju zaradu na ovim poslovima 20%, tako da polovina pripadne državi, što je 10% ili 900 miliona evra godišnje.

Prihod od ovakve upoterebe deviznih rezervi je šest puta veći na godišnjem nivou, nego kada naše devizne rezerve leže na računima bankrotiranih svetskih banaka i to u bezvrednim papirima, koji samo predstavljaju kompjuterske brojeve za igranje pohlepnih špekulanata sa Vol Strita.

Trošenje tih prihoda može biti isključivo za socijalna zbrinjavanja grtađana, iskorenjivanja gladi, siromaštva,  prosjačenja, beskučništva, za lečenja, za edukacije, za kulturu, nauku, pronalazaštvo i za sve što utiče na duhovno uzdizanje građana Srbije.

E, dragi moji prijatelji, ovo su reforme koje trebaju Srbiji.
Sve ostalo je traćenje dragocenog vremena.

Na osnovu ove analize rada samo jedne važne državne institucije NBS, možemo da vidimo kako mudra i pametna Vlada može zemlju da izvede iz krize.

Sve ostalo je propala politika.
Ceh ćemo platiti mi, građani.

Beograd, 08.04.2014

SHARE