Ni nova vlast nije donela zakon o denacionalizaciji. Tako je usporen proces reformi u Srbiji i nepotrebno je stvoren dodatni problem u procesu privatizacije. Svi znamo da bez privatizacije nema uspešne tranzicije. Meðutim, nemoguæe je krenuti u privatizaciju ako prethodno nije uraðena denacionalizacija. Zašto je važna denacionalizacija?
Važno je da se, napokon, ispravi decenijama duga istorijska nepravda koja je uèinjena vlasnicima privatne privatne imovine od strane ostrašæene i ideologizovane komunistièke vlasti. Sistem koga hoæemo da izgradimo danas u Srbiji mora poèivati na privatnom vlasništvu. Kako æemo izgraditi taj sistem ako nismo prethodnim vlasnicima vratili njihovu otetu imovinu? Pogrešno je, takoðe, vršiti privatizaciju društvenih preduzeæa koja su nastala na osnovu konfiskovane privatne imovine pojedinaca koji su samo drugaèije mislili od vladajuæeg režima. Kako se može privatizovati imovina koja veæ ima svoga vlasnika?
Znaèi, nesporno je da takav zakon mora što pre biti donet, kao što je nesporno da æe biti poništeni svi ugovori koji budu zakljuèeni na osnovu prodaje tuðe imovine.
Posebno je pitanje, koje uporedo treba raditi sa zakonom o denacionalizaciji, kako æe se izvršiti operativno denacionalizacija. Odmah da kažem da nema jedinstvenog modela, veæ se mora zakonski okvir za privatizaciju a od sluèaja do sluèaja iæi sa r4ešenjima. Posebno olakšanje je što veæ postoji nekoliko udruženja porodica kojima je oduzeta imovina i što se sa njima mogu postiæi vrlo brzi dogovori. Negde æe imovina biti odmah vraæena nakon napuštanja objekata dosadašnjih korisnika, negde æe država preneti svoje vlasništvo na ošteæene porodice koje æe se onda dogovoriti sa korisnicima prostora, negde æe, opet, biti data moguænostda se uništena imovina nadoknadi iz druge državne imovine ili državnih hartija od vrednosti ili gotovinskom isplatom u predstojeæem modelu privatizacije.
Naèin se, dakle, može pronaæi, bitno je da postoji dobra volja države da se otpoène taj proces. Ne vredi više èekati. Dužnost je nove vlasti da ispuni svoja predizborna obeæanja. Ne smeju se više zaklanjati iza lažnih parola o demokratiji i tržišnoj privredi.
S druge strane, svi vlasnici moraju da prihvate odredbu zakona o privatizaciji da država neæe nadoknaðivati nikakvu štetu za protekli period kada je ta njihova kada je ta njihova imovina bila nacionalizovana. Nerealno je oèekivati da država to uèini jer, iz dobro poznatih razloga, nemamo sredstva za tako nešto. Patriotska dužnost vlasnika otete imovine je da to ne traži od nove, demokratske vlasti.
Ukoliko se izvrši sve ovo što sam ovde naveo, a o tome pišem i govorim veæ godinama, postoji velika moguænost da izaðemo na pravi put i izvršimo sveopšti preporod države i nacije. Iskreno se nadam da danas u društvu imamo snage za to.
O neæemu suprotnom neæu ni da razmišljam.
Srbija je zrela za denacionalizaciju.
Samo nam treba prava vlast koja æe to da uradi.
Odmah.
Beograd, 01.08.2002. god.
