ДЕМОНСТРАЦИЈЕ
Зашто се незадовољство народа, које се излило на улице, називају протести?
Зар није логично да се називају – демонстрације?
Разлика је огромна.
Намерно се форсирају протести, уместо демонстрација.
Протести значе да се још увек тестира незадовољство народа.
Тачније, строго се контролише и усмерава незадовољство.
Циљ протеста је да се ништа не промени и да тоталитарни систем опстане.
Упркос незадовољству народа, који ће да буде, опет, шетњама преварен.
Протести се завршавају сменом политичких олигархија.
Али, политички тоталитаризам се не мења.
Демонстрације садрже у себи демонску снагу демоса.
Снагу побуњеног народа, који више нема тутора.
Народ више неће да трпи ропство.
Очајнички се бори за свој биолошки опстанак.
Зато је одлучан да демонски сруши све тоталитарне стеге.
Свесно се руши из темеља тоталитаризам, јер се не верује у протесне шетње.
Траже се нови, хуманији односи у новом друштвеном систему.
Демонстрације, дакле, из темеља мењају друштво.
Мењају и сваког човека.
Ново друштво не може да настане без суштинске промене човека.
Нови човек гради нове друштвене односе.
Демонстрације су катарза новог човека.
Који се ослобађа страха и старих заблуда и обмана.
Одлучан је да сам освоји своју слободу.
И не чека да га неко други ослободи.
Када протести прерасту у демонстрације, онда смо на правом путу.
Почећемо да рушимо тоталитарни политички систем.
И ослободићемо се унутрашње окупације.
Београд, 7532.г, трешњар, дан четврти