Branko Dragaš, predsednik Snaga Srbije, pokreta koji æe imati svoje kandadate na izborima u decembru
Snaga Srbije je pokret koji æe na decembarske izbore izaæi sa svojom listom. Na njoj æe se, osim struènjaka iz raznih oblasti, naæi uglavnom privrednici, vlasnici malih i srednjih preduzeæa, koji veruju da spas i buduænost Srbije leže pre svega u pokretanju privrede.
O programu i ciljevima „Snaga Srbije“ za Glas govori njen predsednik Branko Dragaš.
– Mislimo da je ekonomska situacija u Srbiji toliko tragièna, da ovde može da proðe samo privredna prièa. Nažalost, ona nije u prvom planu. Mi smo udruženje malih i srednjih privrednika, vlasnici firmi u kojima radi od 15 do 500 zaposlenih. Ne možemo više da izdržimo ovako nakaradnu politiku. Zato smo rešili da se udružimo i iznesemo novi ekonomski program. To je nastavak Programa za spas Srbije iz 1999. godine, koji smo tada ponudili DOS-u.
Zajedno sa drugim privrednicima želeo sam da pomognem pokojnom premijeru Ðinðiæu oko pokretanja privrede, ali je on zagovarao potpuno drugi, neoliberalni koncept G 17. Taj koncept je doveo do kraha srpske privrede, a isti ljudi hoæe i dalje da ga sprovode. Smatramo da je ovde neophodna javna rasprava o tipu reformi.
Spoljnotrgovinski deficit u poslednjih 30 meseci, koliko je DOS bio na vlasti, iznosi 11,5 milijardi dolara i to je najveæi spoljnotrgovinski deficit u istoriji Srbije. Nezaposleno je 986.250 ljudi, hiljadu firmi je u steèaju, 28.560 preduzeæa, sa oko 400 hiljada ljudi, je pred steèajem. To je velika armija onih koji nemaju ili uskoro neæe imati od èega da žive.
Vlada spasa
Šta nudi „Snaga Srbije kao izlaz iz ovakve situacije?
– Zalažemo se za formiranje Vlade nacionalnog spasa. U nju treba da uðu poslovni ljudi. Plata ekonomskog dela Vlade neka bude jedan dolar godišnje, a da zaradu ostvaruju na osnovu ostvarenog bruto društvenog proizvoda. Trenutni BDP je 12 milijardi dolara, a ne 19, kako prikazuje Ministarstvo finasija. Ta vlada bi imala premijera, dva potpredsednika, èetiri ministra za ekonomski i pet za politièki deo.
Smatramo da treba proglasiti bankrot države, jer smo u dužnièkom ropstvu, i uvesti radni steèaj za sve državne službenike, kako bi došlo do ozdravljenja privrede. Treba napraviti institucije sistema, uhapsiti neke ljude iz prošlog i ovog režima, koji su bili povezani sa kriminalom, oèistiti one ljude u sudstvu i policiji koji su imali veze sa kriminalom. Predlažemo da se formira sudski budžet i da se odredi procenat BDP koji bi išao u taj budžet. Tako bi sudije dobile nezavisnost. Državni tužilac bi morao da se bira opštim glasanjem, a policija da se demilitarizuje.
Kako biste pokrenuli srpsku privredu?
– Prvo nam je neophodna javna rasprava o tipu reformi. Èitavu privredu i vanprivredu smo podelili na 30 grana. Usvakoj grani imamo po 30 struènjaka i još sto ljudi iz rasejanja. Osim toga, u 161 gradu imamo po 6 struènjaka. To èini oko 2 hiljade ljudi koji treba da upravljaju reformama i to bez obzira na stranaèku, versku ili nacionalnu pripadnost. Oni treba da odgovore na pitanje kako dalje. Treba da ukljuèimo timove ljudi koji æe svoj lièni interes naæi u pokretanju privrede. Ne verujemo više u profesionalne politièare. Umesto slogana Samo sloga Srbiju spasava, naš slogan je – Samo interesi Srbiju spasavaju.
Pravi igraèi
Da li æete u svoj tim ukljuèiti i naše ljude iz rasejanja?
– Dovešæemo ljude koji znaju da prave novac. Na našoj listi biæe pravi igraèi na svetskim tržištima. Osnovno pitanje u Srbiji treba da bude da li znate da pravite pare za državu ili ne. Podržavamo svakog ko to zna. Potrebne su nam stope rasta od preko 10 odsto godišnje. Kapaciteti za to postoje, ali ako ostane ova vlast, ove godine privrednog razvoja neæe biti. Naš dug je prešao 13,3 milijardi dolara, zaduženost raste i nalazimo se u dužnièkom ropstvu.
Neophodno je da se naprave timovi struènjaka koji æe da reše ovu situaciju, a za to nam treba i dijaspora. Nudimo joj sedam stvari: pravo glasa, državljanstvo, uèešæe u parlamentu, u Vladi, da se formira srpska banka sa sedištem negde u EU, da se formira Srpski investiconi fond sa sedištem u Švajcarskoj i da se formira srpska satelitska televizija.
Da li ste razmišljali o predizbornim koalicijama?
– Svaka stranka ima struènjake, ali ni jedna nema struènjake koji mogu sve da reše. Nas interesuje samo da formiramo zajednièke timove za Vladu nacionalnog spasa. Neka svi stave na sto imena svojih struènjaka, zajedno sa imenima ljudi iz rasejanja. Bez toga nema razgovora. Zašto se plaše tržišta? Demokratija poèinje onog trenutka kad imate pune novèanike. Vladi treba dati tri do šest meseci i ako u tom roku ne pokažu rezultate, treba izabrati novu. „Snaga Srbije“ se zalaže da imamo izbore na svakih 12-14 meseci.
Zar to ne bi bilo prilièno skupo?
– To košta manje nego šteta koja je naneta prodajom samo jedne cementare. Izbori najmanje koštaju u odnosu na ono što je rasprodato i koliko su gubici Srbije zbog toga. Ko je protiv izbora, taj nije tržišno orijentisan, veæ je budžetski štreber koji potkrada budžet i pravi kombinacije za svoje partijske prijatelje. Raèunamo da æemo proæi cenzus i da æemo predstavljati ozbiljnu snagu tek na sledeæim izborima.
J. Mitiæ
Preneto iz lista «Glas»
2003-11-24
