Početna Sadržaj Književnost Demagozi

Demagozi

1302
0
SHARE

Idu izbori! Idu izbori! Sve se zakuvava. Plakati i grafiti na sve strane oblepljeni i ispisani. Ceo grad se pretvorio u jednu nezaustavljivu trku. A u toj trci takmiče se političari. Svima je samo u glavi da dođu do cilja i da osvoje vlast i narod. Svašta su obećavali i po celoj zemlji su proputovali govoreći kako za njih treba glasati. I tako su tekli ti burni dani pred velike izbore.

Jovan Jovanović nije bio član nijedne stranke. Stanovao je u malom stanu, ali je u njemu stvarao velika dela. Zapravo on je bio književnik. Pisao je svakakve knjige. Humoristične i satire, sve do tragedija i ozbiljnih rasprava.

Jednog dana, sede Jovan Jovanović na stolicu za stolom. Uze olovku, ispred sebe stavi čist papir i poče da razmišlja. Razmišljao je o tome šta da napiše. Napisao je dosta knjiga. Ovog puta je hteo da napiše nešto što bi nateralo ljude da ga masovno čitaju. Nije on pisao zbog novca. Njemu je novac bio na poslednjem mestu. Pisao je zbog sebe i zbog drugih. A ovog puta je hteo da napiše nešto protiv političara – nešto o čemu nikada ništa nije zapisao. Mnogo su ga nervirali političari i sada je hteo nešto da napiše o njima, njihovoj zlobi i lopovlucima. Međutim to nije bilo lako. Morao je da, pre nego što napiše knjigu, prođe malo gradom i snimi situaciju. Hteo je da vidi kako izgledaju obični ljudi i šta oni misle o predstojećim izborima. Takođe je hteo da dođe na miting nekog političara. Bilo kojeg. Samo da vidi kako sve to izgleda.

Prvo je otišao na miting. Polako je padalo veče i masa je sa nestrpljenjem čekala političara i njegove ljude. Posle par minuta, na binu su izašli predsednik stranke i njegovi saradnici. Jovan Jovanović je sve to posmatrao hladnokrvno. Pri sebi je imao malu svesčicu i olovku. Predsednik stranke je počeo govor. Govorio je brzo tako da ga je Jovan Jovanović slabo razumeo. Ipak, u par navrata, Jovanović je zabeležio par glupih rečenica koje je izgovorio glupi predsednik. U njima su bila iskazana obećanja. Svašta je predsednik stranke obećao. Obećao je kako će rešiti problem nezaposlenosti, obećao je duplo više fabrika, izjavio je da neće njegova stranka biti u minusu već da će se potruditi da cela država bude u plusu u poređenju sa drugim zemljama. Narod je na to možda i nesvesno pljeskao. Jovanović je sve to posmatrao, zatim se prekrstio i napustio glupi miting.

Sledećeg dana je malo propitivao ljude na ulici šta misle o izborima. I svi su rekli i predložili svoje kandidate. A onda je Jovanović shvatio u čemu je stvar. Otišao je kući i odmah je seo za istu stolicu pred istim papirom i olovkom. I dao je naslov svojoj novoj knjizi: „Demagozi“.

Od tog dana, Jovanović je pisao kao lud. Pisao je, pisao je sve dok nije napisao. Pa je onda ponovno prepravljao knjigu. I tako nebrojeno puta. Sve dok je nije priveo kraju.

Ubrzo mu je knjiga objavljena. Ljudi su postepeno počinjali da je čitaju i neki su u njoj pronalazili pravu stvar i prave vrednosti, dok su drugi smatrali da je knjiga loša.

Zašto se Jovanovićeva knjiga zvala baš tako? On je zapravo pisao o političarima, koji su u knjizi predstavljeni kao demagozi. Ko je demagog? To je čovek koji je laskajući narodu došao na vlast. Kada dođe na vlast, on počinje masovno da laže i da obećava. Obećava tako neostvarljive zamisli. On želi da utopiju pretvori u stvarnost. Iza njega nije stajao nikakav težak i uporan rad. Drugi su rintačili i toliko snage izgubili, a on ništa. Laže narod koji to ne shvata. Narod za njim ide nesvesno. Kada demagog kaže neku važnu rečenicu, svi viču njegove ime. Mašu zastavicama i srećni su zbog toga. A to je strašno. Ali Jovanović je to u svom gradu pokušao da spreči. I delimično je uspeo. Mnogi ljudi su promenili svoje mišljenje i prestali da „navijaju“ za stranke. Jovanović je pokušao da pomogne ljudima i to je jednim velikim delom uspeo da uradi. Za svoju knjigu nije dobio novac, ali je dobio poverenje svojih čitalaca. Srećan je zbog toga. On ne želi da kroz svoje knjige obećava koješta i da laska nekome. On je samo uradio ono što je trebao da uradi.

Međutim, demagozi su se pobunili protiv toga. Mnogi su smatrali da Jovanovićeva knjiga ne valja i da ona ne treba da bude objavljena. Međutim narod je sve više postajao naklonjen njemu a ne pravim političarima. To se njima nije svidelo. Pokušali su da odvrate narod koji se našao u velikom rascepu. Istog dana narod je saznao gde Jovanović stanuje. Velika masa se skupila ispred njegove zgrade. Svi su klicali njegovo ime. Želeli su da vide Jovanovića i da im on održi govor.

Jovanović je sedeo u sobi i zamolio svog brata da izađe na terasu i da narodu kaže da Jovanović nije kod kuće. To je i uradio. Masa se onda ubrzo povukla.

– Zašto si to uradio? Zašto nisi izašao na terasu i nešto rekao?- upitao ga je njegov brat iznenađeno.

– Zato što bih i sam postao demagog – odgovori Jovanović i ode na spavanje.

Izvor: Maštarije

SHARE