Početna Sadržaj Poreklo Dejanovići Dragaš

Dejanovići Dragaš

2345
0

Dejan (oko 1310 — pre decembra 1371[1]) je bio srpski velikaš iz doba Carstva, rodonačelnik porodice Dejanovića, koji je sa titulama sevastokratora i despota upravljao oblašću oko Kumanova i Velbužda[2].

Crkva Zemenskog manastira, čiji su jedni od ktitora bili Dejan i TeodoraNjegovo poreklo nije poznato, a posle braka sa Dušanovom polusestrom Teodorom, dobio je visoku titulu sevastokratora, sa kojom se poslednji put pominje 10.08.1355. ][1] Posle toga su mu ili Dušan ili njegov sin i naslednik Uroš dodeli despotsku titulu.

On je uživao veliki ugled u tadašnjoj Srbiji, o čemu svedoči papa Inoćentije VI. On je svoje poslanstvo, upućeno u Srbiju (maj 1355) radi pregovora o sklapanju crkvene unije i zajedničkoj akciji protiv Osmanlija, preporučio Dejanu[2][1].

Dejan je svoj posed, koji je obuhvatao župe Žegligovo i Preševo, proširio na oblast oko Velbužda i gornjeg toka reke Strume, koji mu je dodeljen na upravu, kao i područje oko Melnika.[2] U doba kada je raspad Srpskog carstva sve više uzimao maha, on se sve manje uključivao u borbe oko vlasti, najverovatnije zbog toga što je tada već bio jako star.[2][1] Veći deo vremena provodio je vodeći računa o svojim zadužbinama, prvenstveno Arhiljevici kod Kumanova koju je podigao na potpuno novom mestu[n 1] (što svedoči o njegovog ekonomskoj moći[2]) i Belovi kraj Zemena[2].

Smatra se da je despot Dejan preminuo pre 1371. godine, a ne zna se pouzdano da li se pre smrti povukao sa vlasti i zamonašio[2][1]. U braku sa Teodorom Nemanjić, imao je troje dece[1]:

Jovan Dragaš, despot koji je sa bratom do smrti (oko 1378) upravljao porodičnim posedima
Konstantin Dragaš, koji je sa bratom i kasnije samostalno do pogibije na Rovinama (1395) upravljao porodičnim posedima
Teodora Dragaš, koja se udala prvo za Žarka (oko 1356), a posle njegove smrti