Početna Sadržaj Izdvajamo DEJAN MIROVIĆ

DEJAN MIROVIĆ

1093
0
SHARE

ČETIRI EKONOMSKA ARGUMENTA PROTIV EU sreda, 20 jun 2012 14:12 .U realnosti EU put Srbiji donosi novo zaduživanje, siromaštvo, nezaposlenost i urušavanje poljoprivrede

 

Uporedni podaci iz novih istočnovropskih članica EU pokazuju šta čeka Republiku Srbiju na takozvanom evropskom putu. Ulazak u EU je doveo do vrtoglavog rasta spoljnog duga novih članica, poput Mađarske, Bugarske, Rumunije, Slovenije ali i drugih zemalja). Mađarski spoljni dug je porastao za neverovatnih 100 milijardi dolara nakon ulaska u EU. Takođe, poljski spoljni dug je porastao za preko 200 milijardi dolara u istom periodu. Slična situacija je i drugim istočnoevropskim članicama EU.

Tabela 1: Zaduživanje/ u milijardama dolara; [1]

Pre EU 2003.             Posle EU 2011.

Mađarska       42                        146

Poljska             86                      306

Češka             28                       101

Slovenija      11                           61

Slovačka       14                          72

Rumunija       18                        136

Bugarska       12                          39

RAST NEZAPOSLENOSTI Prethodni podaci pokazuju da se radi o tendenciji koja je je zajednička za sve nove članice EU iz Istočne Evrope. Naravno, Srbija neće u tom smislu biti izuzetak (kada se radi o rastu spoljnog duga i njenom članstvu u EU). Takođe, uporedni podaci iz istočnoevropskih država pokazuju da je ulazak u EU, pored rasta spoljnog duga, doveo i do rasta nezaposlenosti u novim članicama. Nezaposlenost je porasla nakon ulaska u EU u Mađarskoj, Rumuniji, Sloveniji i drugim zemaljama. Na primer, u Mađarskoj je nezaposlenost skoro duplirana nakon 2004. godine. Isto se dogodilo u Letoniji i drugim baltičkim državama (nekada „baltičkim ekonomskim tigrovima“). Slična situacija je i u Rumuniji i Poljskoj, ali je masovan odlazak radnika iz ove dve zemlje u zapadne države EU formalno ublažio rast stope nezaposlenosti (slično kao i u SFRJ 60-tih godina, kad je Brozov režim dopustio emigriranje na Zapad zbog ekonomskih problema u tadašnjoj državi).

Tabela 2: Rast nezaposlenosti:

Godina ulaska 2004.             Posle, 2011.

Mađarska             5,9%                  10,9%

Slovenija            6,4%                  10,8%

Litvanija             8%                        15,6%

Letonija             8,8%                  13%

Estonija                  9,6%                  12,1%

Rumunija (2007)    4,5%                  7%

RAST SIROMAŠTVA Ipak, uporedni podaci iz istočnoevropskih država članica EU koji najviše zabrinjavaju su svakako oni koji se tiču rasta populacije koja živi ispod granice siromaštva. Na primer, ulazak u EU je doveo do povećanja broja ljudi koji žive ispod granice siromaštva u Mađarskoj, Rumuniji, Sloveniji i drugim državama koje su posle 2004. godine postale članice EU.

Tabela 3: Rast siromaštva / populacija ispod granice siromaštva

Pre ulaska                   Posle ulaska

Rumunija      14,1% (2003)            21,1% (2011)

Mađarska        8,6% (1993)            13,9% (2010)

Bugarska       14,1% (2003)             21,8% (2008)

Estonija         5% (2003)                  17,5% (2010)

Kada se prethodni podaci o rastu siromaštva u novim istočnoevropskim državama članicama EU imaju u vidu, onda je više nego jasno zašto su 2012. godine izbili veliki socijalni neredi u Rumuniji (povod je bio ukidanja prava iz oblasti zdrastvene zaštite). Ili zašto se broj stanovnika Bugarske na evropskom putu između dva popisa stanovništva u toj susednoj zemlji smanjio (u periodu od 2001. do 2011. godine) za preko 560.000. Takođe, prema podacima Eurostata, u Rumuniji je 48 odsto mladih izloženo riziku od siromaštva, a u Bugarskoj 44 odsto. Ovome treba dodati i da je u Srbiji je nakon potpisivanja SSP 2008. godine stopa apsolutnog siromaštva povećana sa 6,9 odsto u 2009. na 9,2 odsto u 2010. godini. [2]

Dakle, EU (u realnosti) za istočnu Evropu i njene građane, znači povećanje siromaštva (i sve veće socijalne razlike).

SLOM POLJOPRIVREDE Takođe, ulazak u EU je doneo velike gubitke za poljoprivredu Poljske, Mađarske, Bugarske, Rumunije i ostalih istočnoevropskih zemalja. Pre svega, novim članicama iz istočne Evrope je 30. decembra 2002. godine u Kopenhagenu zabranjeno da imaju više od 25 odsto subvencija u odnosu na subvencije koje EU daje starim članicama. Ovakav (skoro robovlasnički) odnos između bogatih i siromašnih članica EU će trajati sve do 2013. godine. Nakon ulaska u EU obradiva zemlja u Mađarskoj smanjila se sa 4.500.000 hektara na 3.487.792 hektara. [3] Kvote, ukidanje carina, smanjenje subvencija, dovele su do toga da Bugarska, kao nekada najpoznatiji istočnoevropski proizvođač povrća, uvozi krastavce i krompir iz EU.

Takođe, industrija šećera u Rumuniji i Bugarskoj je skoro uništena. Godine 1991. slovenačka prehrambena industrija zapošljavala je 36.000 radnika, a nakon ulaska u EU zapošljava 19.000 radnika. U Rumuniji hektar vinograda je 25 puta jeftiniji nego u zapadnoj Evropi (cela oblast Banata u okolini Temišvara je u stranim rukama.) Dovoljno je da stranac registruje firmu u Rumuniji i može da kupi zemljište. Istovremeno, u oblasti Transilvanije nadničarenje je jedan od načina preživljavanja, a isti ljudi rade po dva posla u rudnicima i na njivi za svoje potrebe. [4] Sa druge strane, prema članu 63, stav 3 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Republike Srbije od 29. aprila 2008. godine, Srbija se obavezuje da „dopusti državljanima država članica Evropske unije da stiču svojinu nad nepokretnostima u Srbiji“. To znači da će stranci moći (kao i u Rumuniji), da kupuju bez ograničenja naše poljoprivredno zemljište. Zato nije teško predvideti šta će primena člana 63 SSP značiti za srpsku poljoprivredu i poljoprivrednike u budućnosti.

U međuvremenu, srpski poljoprivrednici će morati i da precizno ispunjavaju besmislene standarde iza kojih se kriju necarinske barijere. Na primer, patke i guske moraju dobiti mogućnost da povremeno zagnjure glavu u vodu (?!). Ili – banana u EU mora da bude „13,97 centimetara dugačka i 2,69 debela, bez nenormalnih devijacija“. Breskve moraju da imaju prečnik od 5,6 cm, krastavci dužinu od 10 cm. Ove besmislice (ili prikrivene necarinske barijere) dodatno će otežati poslovanje naših poljoprivrednika koji neće moći da izdrže subvecionisanu konkurenciju iz zapadne Evrope. Da bi situacija bila još teža, zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda će biti ukinute ili smanjene na minimalni nivo do 2014. godine.

Dakle, u realnosti EU put Srbiji donosi novo zaduživanje, siromaštvo, nezaposlenost i urušavanje poljoprivrede.

_________

 

SHARE