Početna Sadržaj Reagovanja DŽEFRI SAKS

DŽEFRI SAKS

958
0
SHARE

  Džefri  Saks

piše : Branko Dragaš, 20.03.2012

Džefri Saks nominovan za predsednika Svetske banke.To je obelodanio- Džefri Saks! Svetska banka se nije oglasila. Tako mali mrsomud i štreber sam lobira za sebe.Spreman je sve da pregazi samo da postane prvi čovek Svetske banke.Makijavelista gazi preko mrtvih da bi izlečio svoje komplekse.Ništa mu nije sveto. Uštavljeni folirant i ekspert za prodaju magle očekuje da dobije zaslužno mesto predsednika SB.Nekada je bio ekonomski ubica te iste SB. Uništavao je privrede nezavisnih država i stotine miliona ljudi je zavio u siromaštvo.Nametao je šok terapiju državama i zavrtao je ruke onima koji su se protivili.Ako je neko bio neposlušan i nije hteo da prihvata pogubni koncept Džefri Saksa, onda je mali štakor slao prijavu Pentagonu. Sa Pentagonom nije bilo pregovaranja. Neposlušni su ubijani. Vođeni su ratovi sa neposlušnim državama da bi Džefri Saks nametnuo recept koji će uništiti te države.

 

Džefri Saks je danas direktor Zemaljskog instituta Univerziteta  Kolumbija i specijalni savetnik Generalnog sekretara UN-a Ban Kin-Muna za, obratite pažnju,milenijumske razvojne ciljeve. Ni manje ni više! Milenijumske razvojne ciljeve! Mali,iskompleksirani pacov je zadužen za milenijumske razvojne ciljeve. Ova civilizacija mora da propadne.Ova civilizacija mora da nestane sa ovakvim banditskim njuškama,koji su zaduženi za milenijumske razvojne ciljeve.

Apsurd da bude veći, ovaj ekonomski ubica je poslednju deceniju radio na projektima za iskorenjivanja siromaštva i za ublažavanje siromaštva u zemljama u razvoju,kojima je,deceniju ranije, isti ekonomski ubica nametao neoliberalni koncept i tako doveo do njihovog uništavanja i stvaranja stotine miliona siromašnih robova na planeti. Kakva podlost? Kakav zlikovac? I nije mu bilo dosta što je uništio te države i te narode, nego se vratio na mesto zločina da ih, parama građana planete, spašava od siromaštva i bede. Ljudi moji! Gde mi živimo! Kakvo ludilo! Kakva perverzija!

I ja treba da budem kulturan i fin prema ovom satrapu?!

Sećam se kako su me 1990  ministri i savetnici premijera Ante Markovića besno kritikovali što sam napao čuvenog gurua tranzicije u Istočnoj Evropi, profesora sa Harvarda, maga ekonomije i zvezdu kojoj se svi dive. Nisam popustio.Nisam se povukao.Nastavio sam još žešče da kritikujem tog smešnog klovna koji ništa ne zna o našoj zemlji, koji ništa ne zna o tržištima, koji nikada na tržištu nije napravio nijedan dolar,koji nikada nijednom radniku nije isplatio platu,koji je harvardski folirant i štreber, poslat u Rusiju,Poljsku,Rumuniju i Jugoslaviju da uništi privrede tih država da bi multinacionalne kompanije dobile monopolsko tržište za izvlačenje ekstra profita.Sve sam to izrekao u jednom dahu ne upotrebljavajući nijednu ružnu reč.Pogrešio sam. Trebao sam da ga napušim i da ga izvređam, njega, njegove zadivljene ministre i čitav taj njegov ekspertski personal.Samo da znate kako su prepotentan nastup imali.. Ne možete da verujete kako je taj skot prepotentan bio.Ponašao se kao da smo svi mi niža rasa.Kao da smo mi svi sa grane pali. Kao da smo urođenici koje on treba da civilizira svojom šok-terapijom.

Na prvom skupu gde sam ga upoznao,čak smo se i rukovali,ima neku malu ručicu i ljigav stisak šake, nije mi se svideo,jer sam prepoznao prevaru.Naime, imam osećaje za ljude na prvu loptu kad ih vidim . I nikada me moj prvi osećaj  ne vara. Grešku pravim kasnije, kada  zanemarim moj prvi osećaj. U ovome slučaju, napustio bih te sastanke, ali me je bilo sramota zbog premijera Ante Markovića. Visoko me je poštovao i zamolio me je da budem prisutan i da mu iskreno kažem svoje mišljenje. Bio sam brutalno otvoren u slučaju Džefrija Saksa.Nisam birao reči kada sam premijeru prenosio svoje utiske. Smejao se do suza.Na kraju, odbio sam da idem na te sastanke. Ubrzo je sve propalo . U oktobru 1991 Ante Marković više nije bio premijer.Jugoslavija se u krvi raspala.

Kasnije sam tog ekonomskog ubicu sretao u Poljskoj i Rusiji. Uvek smo bili na suprotnim stranama. I uvek ista priča. Neverovatno! Kao da je omađijao sve te ljude. Velika pljačka je bila spremna. Moji saveti nisu prošli.Političari u Poljskoj i Rusiji su me ubeđivali da nisam u pravu i da je Džefri Saks ugledni profesor sa Harvarda, da je najumniji ekonomista planete, da je jako tražen i da su jedva uspeli da dođu do njegovog angažmana. Bio sam poražen. Odbio sam bilo kakvu saradnju sa tim likom i njegovim banditima. Povukao sam se i usmerio na svoj privatni biznis.
Sve se završilo katastrofom.Džefri Saks i njegova banda je bila proterana iz Rusije i Poljske.Najveća pljačka u istoriji tih zemalja je izvršena. Rusija je bila uništena. Boris Jelcin se odao piću, zemlja se raspadala i onda je 19.avgusta 1998 došlo do kraha rublje u nekoliko sati. Savetnik Borisa Jelcina za bankarstvo od 1992 Robert Rubin, sa kojim sam se žestoko sukobio zbog nasilne i lažne stabilizacije rublje i zbog uvođenja državnih hartija od vrednosti na špekulativno tržište, pobegao je iz Rusije. Zemlja je bila u bankrotu. Budalasti Klinton se sprdao sa pijanim ruskim medvedom Jelcinom. A onada je sanpeterbuška grupacija iz državne bezbednosti izvršila tihi državni udart i Putina dovela na vlast.

Pozdravio sam dolazak Putina na vlast. Rusija se spasila katastrofe.

O Džefriju Saksu nisam više razmišljao. Nije me zanimao taj skot. Sve do kraja novembra 2000 godine, posle petooktobarskih protesta građana na ulici, kada sam , na molbu mandatara Đinđića, došao da govorim na skupu privrednika u Kragujevcu. Sala je bila prepuna.Đinđić mi je rekao da moram da budem na tom sastanku,jer me privrednici znaju,sastanak je stručan, moramo da pokažemo privrednicima da će nova vlast dovesti naše najbolje stručnjake u svoj tim,da je važno da govorim i da iznesem svoje predloge za pokretanje privrede.Na tom sastanku je trebao da govori budući ministar za trgovinu Slobodan Milosavljevič, koji je preko mene došao na tu funkciju, koji je bio preplašeni dečko, radio je u Institutu za tržišta,nije nikada bio u privredi, imao je veliku želju da bude ministar i gajio je nesnosno strahopoštovanje prema Đinđiću. Na ulazu u salu mi je prišao jedan nalickani,mali gmaz,prepotentan, nadobudan i serviralan.Pozdravio me je pred svima  i rekao da se zove – Božidar Đelič, da sve zna o meni, da sam ja veliki stručnjak i da moli da mu pomognem na njegovom novom poslu, jer je on kandidat za ministra finansija,ali, baš tako je rekao pred svima, nije baš najbolji u finansijama.Želeo je da ostavi što veći utisak na mene i pohvalio mi se da je on učestvovao u timu Džefrija Saksa.

Bio sam zaprepašćen. Šokiran! Šta je,bre,ovo?! Ko je ovde lud?!To novi ministar finansija.? Taj mali gad,koji se hvali da je bio u timu ekonomskog ubice Džefrija Saksa? Taj odvratni tip koji čak liči na Saksa. Gde biraju te male prepotentne i iskompleksirane skotove? Nisam mogao da verujem. Posle predavanja sam pozvao Đinđića na mobilni telefon. Nisam biro reči.Nisam mogao da se obuzdam. Urlao sam!Znam da mi je samo rekao da je morao da uzme Đelića.Poludeo sam. Ko nama da nameće? Zar smo se tolike godine borili za demokratiju da nam danas nameću ovakve likove? Svi moji  protesti su bili uzaludni.Đinđić je popustio. Predao se u ruke tih ekonomskih ubica. Na kraju, sve se desilo po dobro izrežiranom scenariju.

I šta sad?
Ništa.
Napisao sam ovo zbog onih koji me čitaju i koji me prate. Napisao sam da bi mi bilo lakše.Napisao sam da bismo napravili jedinstveni pokret optpora protiv ekonomskih ubica.Uništena nam je država i opljačkan narod. Uništena je demokratija i Republika. Čeka nas velika borba za slobodu,nezavisnost i životni standard.I nećemo da se predamo. Borba je tek počela. Ko se uplašio ili umorio, neka se povuče. Mi idemo dalje. Nema predaje i nagodbe. Branimo temeljne vrednosti našeg nacionalnog identiteta.

Ako Džefri Saks zaista postane predsednik Svetske banke, onda je idealan kandidat za premijera  Srbije – Božidar Đelić. To je onda ubrzava bankrot Srbije. Građani će se naći u čudu. Rasprodaće se sve što je preostalo za rasprodaju i država će se još zadužiti. Političari će blebetati dok sve ne bude uništeno. Građani neće imati izbora – moraće da izađu na ulicu. Ko je došao sa ulice, mora biti srušen na uličnim protestima. To je istorijska nužnost.

 

SHARE