Početna Sadržaj Reagovanja DECENTRALIZACIJA

DECENTRALIZACIJA

833
0
SHARE

Branko Dragaš,30.04.2011
Prevarant  Dinkić pokušava ponovo ,po ko zna koji put,da obmane građane Srbije.Sve što je ovaj politički diletant do sada uzeo u svoje ruke je potpuno obesmislio. Od izvršene petooktobarske kontrarevoluciji i upada u Narodnu banku,preko programiranog uništavanja državnih banaka,prevare oko Nacionalne štedionice,besplatnih akcija,novih radnih mesta i rušenja vlada u kojima je bio,sve je on radio protiv interesa države i protiv interesa samih građana.Sada su ga koalicioni partneri izbacili iz vlasti. I on je postao,preko noći, najveći kritičar režima.On je u opoziciji, a njegova partija je na vlasti.Takva šizofrena pozicija nije moguća nigde na svetu. Osim u državi kojom suvereno gospodari još jedan diletant – Boris Tadić.
Dinkić se danas bori za svoj opstanak u politici. Politika mu je jedini spas pred hapšenjem i zatvorom. Dok se to ne dogodi,nakon pada totalitarnog režima Borisa Tadića,on smišlja novu prevaru.Političku prevaru koja treba da mu donese prelazak cenzusa i spas od suđenja i robije.Zato je smislio i priču o decentralizaciji. Igra na poslednju kartu.Igra hazarderski i prljavo.Političar koji je,kada je bio ministar finansija i ekonomije, sve konce držao u svojim rukama i koji je  otvoreno ucenjivao druge da glasaju za njega,što je,ne samo nemoralno i izvan dobrog političkog ukusa,nego je i krivično delo.Zašto tada ministar Dinkić nije izvršio decentralizaciju? Zašto tada nije razvlastio Beograd?

To tada nije uradio jer imao interes da sve bude centralizovano i pod njegovom kontrolom.Danas više nema centralnu vlast i traži decentralizaciju. Dinkić traži decentralizaciju?!? Neverovatno šta nam se sve dešava.Prikuplja potpise,pregovara sa opozicijom, nameće se Nevernom Tomi,koketira sa mrljavim Koštunicom,mediji prate sve njegove aktivnosti i sprema se da ponovo uđe u vlast.Ako se to,ipak, i dogodi,ako diletant i štetočina Dinkić ponovo bude ministar,onda smo mi definitivno izgubljen slučaj.Onda će Srbija zaista da nestane,jer ne može da opstane država u kojoj građani glasaju za prevaranta Dinkića.
Zato je važno da obznanimo ovu novu Dinkićevu prevaru.Svojevremeno sam nesretnom Koštrunici,dok je bio opozicija Đinđićevom režimu,objašnjavao kakav je poguban po državu i naciju ekonomski koncept na delu i kakva je uloga u tom konceptu demagoga Dinkića,razgovor se vodio kod Koštunice u stanu, tražeći od njega, kada budemo oborili režim, da promeni koncept i uhapsi ideologe tog koncepta i da im se sudi za veleizdaju.Nažalost, Ideolog verbalnog legalizma ne samo da me nije poslušao, nego je Dinkića uzeo u svoju vladu da nastavi da uništava privredu Srbije. I to spada u šizofreno ponašanje političara.A takvo ponašanje političara je uzrok naše propasti.
Zašto je opasna ova propaganda o decentralizaciji? Opasna je jer takva decentralizacija nije potrebna Srbiji.Opasna je jer će dovesti do rasparčavanja dalje Srbije.Opasna je jer je demagoški trik.Opasna je jer se potpiruje mržnja prema Beogradu. I ,na kraju,opasna je jer je pakleno oružje jednog političkog nitkova.
Opominjem građane Srbije da ovo nije decentralizacija koja Srbiji treba.
Ovo nije politička grupacija koja će doneti istintsku decentralizaciju koja je neophodna Srbiji.
Propaganda o decentralizaciji je nova politička prevara propalog političara Dinkića.
Kakva nam decentralizacija treba?
U Programu za spas Srbije iz 1999 godine izneli smo kakva decentralizacija treba Srbiji.Tadašnja opozicija ,došavši na vlast,nije prihvatila naš državotvorni,nacionalni i ekonomski program za spas Srbije,nego su uzeli nametnuti,nakaradni i opasan koncept šok-terapije,koga su smislili prevaranti uiz čikaške škole,zaposleni u MMF-u i Svetskoj banci.
Koja je to prava decentralizacija?
Suština decentralizacije se sastoji u tome da onaj koji stvara novu vrednost upravlja trošenjem te vrednosti.Jednostavnije, da svaki građanin razume, onaj ko pravi pare treba da odlučuje kako da se troše te pare.To je prirodno stanje,zar ne? Najteže je napraviti legalno novac na tržištu.Ako je neko znao da napravi novac na tržištu, normalno je da mu se ostavi da odlučuje o tome kako će se taj novac trošiti.Morate da priznate da je teže praviti novac na tržištu,nego ga trošiti.
Zato je moja ideja bila, ideja koju su podržali iskusni stručnjaci iz matice i rasejanja, da se čitava naša praksa,koja je dubila na glavi, zaokrene i postavi na noge.To bi praktično značilo sledeće: pošto se nova vrednost stvara na tržištu i tu vrednost stvara privreda, predložo sam da privredi ostane većina novca koga ona stvori.Umesto da privredi ostane oko 30%,dok takozvana nagradnja otima,preko političke oligarhije,preko 70%, moj predlog je bio da 75% stvorenog novca ostane privredi,dok bi za ostale državne namere ostajalo 25% stvorene vrednosti.
Na taj način došlo bi do finansijskog razvlaščivanja politike i politika više ne bi bila najunosnije zanimanje i najbolje mesto za korupciju,nego bi se istinska ekonomska i finansijska moć zadržala u privredi, gde joj je i mesto i gde prirodno i pripada.Država bi sa svojih 25% morala da ima malu,efikasnu,racionalnu,produktivnu,kompjuterizovanu i obrazovanu administraciju, koja bi radila u interesu privrede i građana.Administraciju koja se ne bi uvećavala i čiji bi standard bio direktno vezan za uspeh privrede.
Nažalost, te vizionarske i racionalne ideje nisu prošle.Partijski nitkovi su manipulisali biračkim telom, zapošljavali su sve svoje rođake i prijatelje na državne jasle i tako smo došli do neverovante cifre da 600.000 ljudi živi na budžetu direktno i da još ,indirektno,1.100.000 radnika radi u uslugama,odnosno troše ono što 600.000 proizvođača stvori, pa je sve to kulminiralo u nezaposlenosti koja je dostigla cifru od 1 milion radno sposobnih ljudi.Podaci koje imamo su katastrofalni.Prosečna plata se iskazuje na 350 evra, ali taj prosek uvećavaju plate administracije i parazita u javnim preduzećima, dok je realna plata u privredi pala na nekih 230 evra mesečno.
Znači, prva decentralizacija se mora napraviti u privredi i mora se sprovesti takva ekonomska politika koja će ostaviti 75% vrednosti privredi,dok će preostalih 25% biti raspoređeno za čitavu nadgradnju. Ukoliko se bude sprovela takva ekonomska politika,onda neće doći do pritisaka da se radno sposobni ljudi zapošljavaju u administarciji i monopolizovanim javnim preduzećima, partije će izgubiti mogućnost da ucenjuju i reketiraju građane, dok će privreda dobiti ekonomsku i finansijsku moć za svoj razvoj.Privrednici najbolje znaju gde treba novac da ulože i ne trebaju im političari da otimaju novac i onda na kašičicu vraćaju kako bi privrednici bili kooperativni u finansiranju njihovih ličnih partija.
Zašto Dinkić nije sproveo ovakvu decentralizaciju?
Dalje, ako smo uspeli da se izborimo da privredi ostane 75% novca, dok država za nadgradnju uzima 25%, , onda nam je ostalo da vidimo kako se u državi deli taj njen novac.Pošto bi privredni subjekti zadržali 75% novca kod sebe i pošto se njihovo poslovanje odvija na teritorije lokalnih samouprava, lokalne samouprave bi se otimale da kompanijama ponude što bolje uslove za privređivanje,što bi dovelo do sveopšte konkurencije u državi i da bolje alokacije resursa na nivou čitave države.
Ako ukupan prikupljeni novac na lokalnoj samoupravi izrazimo kao 100% sredstava koje se prvo slivaju u budžete lokalnih samouprava, onda bi lokalnim samoupravama ostalo 75% novca koji se stvara na njihovom lokalnom nivou, dok bi se 25% novca bilo prebacivano u Republiku za podršku zajedničkim državnim poslovima. Ko bolje od lokalne samouprave zna da rasporedi novac koji je napravljen na njenom terenu? Za lokalne samouprave u Vojvodini bi isti procenat ostajao kao i kod drugih lokalnih samouprava po drugom delu Srbije, razlikovalo bi se samo što bi 5% odlazilo u Pokrajinsku vlast u Novi Sad, a preostalih 20% u Republiku za potrebe čitave države.
Na ovaj način  izvršena decentralizacija upravljanja novcem u državi dovela bi do niza pozitivnih promena,ali zbog ograničenosti prostora, navodim samo dve značajne : razvlastila bi se moć republičke birokratije,kojom upravljaju centrale stranaka iz Beograda, i došlo bi do sveopšte konkurencije lokalnih samoprava i njihovog međusobnog povezivanja na tržišnoj osnovi, bez posredovanja administracije iz Beograda.
Ovde bih želeo da istaknem jednu opasnu tezu prevaranta Dinkića. Tezu na kojoj on stvara dalji razdor u građanstvu.Opasna igra ima uporište u svim lokalnim samoupravama koje nisu vezane za Beograd.Naime, krstareći svakodnevno Srbijom svedok sam ogromne mržnje koja se pothranjuje prema Beogradu. Zašto prema Beogradu,pitao sam moje srdite sagovornike koji su pokazivali visoko poštovanje prema meni. Pa, i ja sam iz Beograda. Sve pare odoše u Beograd, sledio je brzi odgovor.Gde u Beograd? Kod vas tamo u Beograd odoše sve pare iz Srbije.Mi propadosmo a Beograd se gradi i odvlači nam decu.
Međutim,to nije bilo tačno.Pare nisu dolazile svim stanovnicima Beograda, jer je najveći deo građana Beograda izuzetno siromašno,mnogi nemaju vode ni struje,pojedini delovi grada izgledaju kao Džakarta,mnogi nemaju valjanu kanalizaciju,mnogo građana Beograda je nezaposleno.Istina je samo jedna, pare nisu dolazile građanima Beograda, nego u Vladu Republike Srbije u Nemanjinu br.11. U tih nekoliko zgrada oko Vlade Republike Srbije slivao se sav novac i sva moć.Beograđani su o tome odlučivali isto onoliko koliko su mogli da odlučuju,recimo, žitelji Kuršumlije ili Horgoša. Beograđani nisu imali nikakve veze sa rasporedom tog novca , niti su imali lično neke velike koristi.
Taj uzeti novac se slivao u državnu kasu kojim je upravljao upravo Dinkić, političar koji nije imao nijedan dan radnog iskustva u bankarstvu kada je postao  Guverener Narodne banke, koji nije imao nijedan dan iskustva u finansijama kada je postao ministar finansija,koji nije imao nijedan dan rada u privredi  kada je postao  ministar ekonomije. On i njegovi partijski gangsteri su upravljali državnim novcem, bez dana iskustva u struci.
Zašto tada Dinkić nije tražio decentralizaciju? Zašto tada,kada je imao najveću finansijsku i ekonomsku moć u državi,nije sproveo decentralizaciju? Zašto? Nije to uradio jer je to bilo protiv njegovog ličnog interesa.Nije hteo da sam sebe razvlasti.Nije želeo da decentralizuje na pravi način Srbiju, kada je mogao,ali danas, kada je postao politička prošlost Srbije ,kada je sproveo sve naredbe svojih nalogodavaca,čiji je osnovni cilj bio da se ekonomski slomi kičma Srbije,kako bi se Srbija kaznila kao remetilački faktor na Balkanu, taj politički gmaz , taj lažni ekspert,nitkov i podlac, propagira politiku o regionalizaciji i decentralizaciji Srbije,gusla napamet naučene tekstove,samo sa jednim jedinim ciljem da se Srbija feudalizuje i da njegovi karikaturalni pajtosi Verko,Boško,Maja i ostali kokošari i secikese,postanu spahije na sopstvenim posedima i da kmetovima nastave da deru kožu još gore nego što je danas deru republičke spahije.
To je Dinkićeva decentralizacija.
Otvoreno pišem o tome i obaveštavam građane Srbije da ne nasedaju na tu prevaru.Molim građane Srbije, da ne prodaju svoj glas na izborima za lažna obećanja,poput besplatnih akcija od hiljadu evra,da ne prodaju svoj glas za 100gr kafe i da dobro razmisle kada podržavaju ideju o decentralizaciji.
Decentralizacije – da, ali ne sa prevarantom Dinkićem.

SHARE