ДЕЦА НИСУ КРИВА
Читам текст о образовању наше деце.
Преко 40% ученика је функционално неписмено.
Не разумеју или не могу да репродукују прочитани текст.
На другој страни, имамо у школама 41% одличних ученика.
Добри и врло добри су у мањини.
Испада да су за такво стање у образовању крива деца.
Деца нису крива!
Криви смо сви ми.
Банкротирана држава, лош образовни систем, незадовољне васпитачице, учитељице, наставници, професори и избезумљени родитељи.
Свако носи свој део кривице.
Деца су онаква какви смо ми.
Не могу деца да буду боља од нас.
И то је болна реалност.
Како то да променимо?
Шта да радимо?
Све је врло једноставно.
Лош образовни систем је део лошег политичког система.
Ако хоћемо да променимо образовни систем, морамо да променимо политички систем,
Постојеће системе морамо да срушимо.
Велики Ресет није могућ.
Ако се то не догоди, губимо генерације деце, која ће бити све глупља и лењија.
Ми њих такве стварамо.
Нови политички систем непосредне демократије враћа у друштво морал.
Без духовне обнове друштва нема нам спаса.
Нови образовни систем ствара новог човека.
Човека који има – образ!
Човек са образом се ствара у породици, вртићу, школи и факултету.
Свака карика је важна у процесу учења.
Циљ учења није бесмислено бубање и понављање непотребних података, него стицање животних знања и вештина.
Зато се мора из основа да промени образовни програм.
Када заврши школовање, млади човек мора да буде спреман да се одмах укључи у живот.
Паметна држава отвара нова радна места и организује сталне едукације у земљи и иностранству за оне који хоће даље да уче и да стичу знања.
Образовни систем је директно повезан са државним и привредним потребама.
Нема незапослених, има само оних који неће да раде.
Образовни програм је прилагођен генерацији дигиталног доба и вештачке интелигенције.
Васпитањем и образовањем чувамо наше древне духовне вредности и савремене технологије стављамо у службу ослобођеног човека.
Темељна промена образовног система значи да су васпитачице плаћене боље од државних саветника.
Учитељице и наставници боље од чланова управних одбора јавних предузећа.
Професори боље од политичара и министара.
Њихова одговорност је много већа, јер раде са најзначајнијим капиталом у држави.
Деца су наш највећи капитал!
Темељна промена образовања значи да наша деца уче да буду слободни и поштени људи.
Уче да воле породицу, заједницу и човечанство.
Уче да чувају национални идентитет и да поштују све различитости.
Уче да имају радне навике, да зарађују и штеде.
Уче да помажу и да дају.
Темељна промена образовања учионице претвара у стваралачке радионице.
Које дају могућност свакоме детету да се на свој начин изрази.
Учи се кроз дружење и игру.
Стичу се обавезе и одговорност.
Добијају се животне вештине и умећа.
Деца иду у школу, јер воле школу.
Не иду зато што морају.
Воле да се друже са другом децом и да уче од својих васпитача .
Уче да живе и раде у заједници.
Уче да своје личне интересе усагласе са интересом заједнице.
Уче да раде посао који воле.
Родитељи не уче уместо своје деце.
Родитељи не могу да купе љубав деце.
Родитељи су животни ослонац деци.
Васпитавају их да поштују знање и рад.
Уче их да буду добри, скромни и штедљиви.
Васпитачи, учитељи, наставници и професори воле свој посао.
Волео посао јер воле децу.
Мале људе обликују да постану велики људи.
Успех великих људи је успех њихових васпитача.
Који су поносни што су учествовали у њиховом васпитавању.
Нема глупе деце, постоје само лењи и незаинтересовани васпитачи.
Преко четири деценије преносим моја знања младима.
Преносим знање, јер знање не сме да се крије.
Моја обавеза је да знање пренесем на што већи број људи.
Бољи је живот у заједници добрих и образованих људи.
Преносим знање и искуства да сви могу да ме разумеју.
Нису криви оних 40% функционално неписмених ученика.
Криви су они који су им држали предавања.
Нису добро урадили свој посао.
За кога су били плаћени.
Волим изазове у предавању.
Спреман сам групу од 20 функционално неписмених ученика да описменим.
Доказаћу да они нису криви.
Криви су они који су били плаћени да их описмене.
Који не воле свој посао.
Деца нису крива!
Деца су чист лист папира.
Ненаписана књига.
Коју ми пишемо.
Ако умемо да пишемо.
Београд, 7531.год. , лажитрава
