Početna Tekstovi ДЕБАКЛ

ДЕБАКЛ

691
0

ДЕБАКЛ

Прво да пођемо од  политичког стања након одржаног референдума.

Велеиздајничка власт Узурпатора слави убедљиву победу на референдуму.

Лажљива и поткупљена опозиција слави своју победу, оптужујући режим за крађу гласова.

И једна и друга политичка опција најављују своју победу на априлским изборима.

Али, обе политичке групације избегавају да кажу истину, да је на референдуму изашло само 30,65% грађана.

Значи, лични режим Узурпатора је добио 59,71% гласова изашлих.

То је 18,3% укупног бирачког тела.

Како је тоталитарни режим криминалаца на власти покрао, према мојој процени, сигурно 6% гласова, онда долазимо до тога да Узурпатор има подршку 12% укупног бирачког тела.

То тврдим последњих пет година.

Скоро 70% грађана није изашло на референдум, јер су схватили да се ради о великој политичкој превари.

Па, шта онда славе разбојничка власт и њена поданичка опозиција?

Зар ово није њихов велики политички дебакл?

Када би имали трунку политичког морала и историјске одговорности за судбину државе и нације, они би одмах поднели оставке.

То се, наравно, никада неће да догоди.

Узурпатор је свој живот везао за власт.

Опозицији је власт једини начин да се докопа великог новца.

Ни једне ни друге не занима држава и народ.

Нити демократија.

Они мрзе свој народ и све најгоре о њему мисле.

Залажу се за одбрану тоталитарног система пропале представничке демократије, јер желе тако да управљају покореним и окупираним грађанима.

Јавно сам изашао са политичким ставом да бојкотујемо референдум из следећих логичних разлога:

  1. Парламентарни избори у јуну 2020.године су биле нелегитимни и о томе сам све написао и рекао последњих две године,
  2. Изабрана Народна Скупштина је нелегитимна и једнопартијска,
  3. Изабрана Влада је нелегитимна и нестручна,
  4. Све донете одлуке Народне Скупштине и Владе су нелегитимне, посланици и чланови Владе ће одговарати пред законом, након смене тоталитарног политичког систем,
  5. Предложени референдум је нелегитиман и неуставан, јер га је предложила нелегитимна Влада и нелегитимна једностраначка Скупштина,
  6. Није било никакве стручне расправе о промени Устава,
  7. Није било никакве јавне расправе о промени Устава,
  8. Медији су сви цензурисани и под контролом су Узурпатора,
  9. Прекршене су све уставне одредбе о начину промене Устава,
  10. Укидање цензуса за излазак на референдум је нелегитимно и противуставно насиље Узурпатора,
  11. Референдум је потпуно нелегитиман и неуставан,
  12. Грађани Србије, који живе на окупираној територији Косова и Метохије, нису имали могућност да изађу да гласају, што је подли план Узурпатора да призна терористичку државу ОВК,
  13. Излазак на намештени и изрежирани референдум је давање легитимитета уздрманом Узурпатору и његовом криминалном клану,
  14. Бојкот референдума је питање логике, принципијелности, доследности, поштења и јасног политичког става против свих злоупотреба Узурпатора,
  15. Бојкот референдума ће озбиљно да угрози пољуљану власт и култ личности Узурпатора.

Несхватљиво је да ове политичке ставове нису разумели људи који себе називају родољубима и који су искрено забринути за судбину Србије.

Посебно ми је несхватљиво да су српски интелектуалци, који су се окупили у Покрету за одбрану Косова и Метохије, у чије моралне особине и добре намере не сумњам, нису имали политичке памети, него су насели на демагогију и лажи Узурпатора, па су позивали грађане да изађу и да гласају за НЕ, затварајући очи пред чињеницом да Срби са КиМ немају могућности да гласају у српској аутономној покрајини.

Зар је било тешко да се разуме зашто треба да бојкотујемо нелегитимни референдум?

О том делу српских родољубивих интелектуалаца, који не припадају поданичкој секти проданих естрадних патриЈота, написаћу посебан текст.

Замислимо, за тренутак, да је лажна и поткупљива опозиција отказала послушност Узурпатору и да су позвали грађане да бојкотују нелегитимни референдум.

Шта би се догодило?

Шизофрени Узурпатор и његова тиранија би били потпуно огољени.

После бојкота из 2020.године, када је његов бандитски клан добио само 24,4% гласова укупног бирачког тела, након нелегитимног и лажног референдума, где је морао да краде гласове, пала би му подршка на свега 18,3%.

Суманути и преплашени психопата би полудео.

Видели смо да је те ноћи, након његове „велике победе“ на референдуму, све било глума и претварање.

Није било победничке еуфорије.

Лудачко грижење усана је више говорило, него све његове безумне, пропагандне и јефтине политикантске пароле губитника.

Мислим да се на излазност од 18,3%  не би појавио на  вечерњој конференцији да прослави велику победу.

 

Тако би се створили неопходни услови за његов коначан политички пад.

Нажалост, они који су позивали да се изађе на референдум су показали политичку незрелост.

Већина њих је део Узурпаторове пропагандне машинерије Зла.

Плаћени су да праве пометњу, слуђују народ и глуме опозицију, како би задржали тоталитарни политички систем.

Њих презирем.

Мањи део оних који су позивали да се изађе и заокружи НЕ немају политичку визију и немају политичке памети.

Бојкот је уздрмао Узурпатора.

Упркос свим онима, нестрпљивим и неразумним, који мисле да се преко ноћи политика може да промени.

Господо другови, не може.

Политика тако не функционише.

Политика је историјски процес.

Тражи време и отрежњење.

 

Врло је важно да се разуме да је доследност у одбијању сарадње са криминалним режимом Узурпатора,  пресудно важна за његово сигурно рушење.

Не можете да  пијете вино са Узурпатором и онда да се претварате како сте његова опозиција.

Никаквог контакта са тим разбојничким режимом не смемо да имамо.

Морамо да га изведемо на чистину.

Ван његове смрдљиве политичке каљуге, где он једино може да победи и влада.

 

Већина грађана није задовољна.

Не жели више ни Узурпатора, нити његову поткупљиву опозицију.

Траже неку нову политичку идеју и неке нове људе.

Налазимо се на историјској прекретници.

Морамо да срушимо Узурпатора и тоталитарни политички систем пропале представничке демократије.

Како то да урадимо?

У следећем тексту.

Понудићу поново решења.

Која годинама износим у јавност.

 

Београд, 7530.год. коложег