Živimo u vreme loših vesti.Iz dana u dan vesti su sve gore, a.nakon pobede satanista na pesmi Evrovizije moramo biti ozbiljno zabrinutiji za našu buduænost. Sve veæi broj gubitnika tranzicije uzima sebi život. I nikoga to ne ineresuje.
Politièki skotovi u parlamentu potkradaju poreske obveznike u zemlji gde više od 60% stanovništva živi na 1-2 $ dnevno. Japanci izdvajaju dnevno za kravu – 8$. Život u Srbiji èetri puta manje vredi nego život japanske krave.
To ne brine crkvene velikodostojnike. Oni žive nekim drugim životom. Životom koji se razlikuje od života njihovog naroda. Zato su odluèili da narodu saopšte lošu vest. Posle mnogih nesuglasica, crkveni velikodostojnici su objavili – cene svojih usluga. Napokon su maske pale. Crkveni velikodostojnici odluèili su da nas modernizuju. Dosta je bilo pravoslavne proizvoljnosti i metiljavosti. Nema više slatkoreèivog zavoðenja siromašnog naroda. Pravo je vreme da se izaðe sa cenovnikom usluga.
Živimo u komercijalnoj civilizaciji i moramo da poštujemo tuði rad. Cena je nerilo neèijeg rada. Ko hoæe da veruje, neka plati. Ko plati, pravi je vernik. Ko plati više, bolji je vernik od onog koji plati manje. Ko plati dobru cenu, može da iskaje sve grehe.Visina postignute cene umanjuje vašu grešnost. Ako se dobro isprsite, možda æete postati i bezgrešni. Ko ne plati, nije dobar vernik. To su danas dobre vesti koje nam šire naši duhovni oci. To je njihov doprinos tranziciji.
Posle svega, ostala je samo – cena! I šta da kažemo? Sram vas bilo, gospodo sveštenici! Nakon svega što nam se dogodilo, ubijate nam poslednju nadu u izbavljenje. Ubijate samu veru zbog crkvenog cenovnika. Tako se poslednja institucija koja je mogla sa izbavi ovaj unesreæeni narod, pretvara u menjaènicu Otpoèela je kupoprodaja duša. Berza nemorala je otvorena.A sveštenici postaju mešetari.
Ali, to me ništa ni ne èudi. Objavljeno je ono što vernici uveliko znaju. Ono o èemu se krišom prièa. Ono što je uveliko postalo praksa. Pošto sam pravoslavac, a nekada sam bio i veliki donator naše Crkve, oseæam moralnu odgovornost da otvoreno kažem šta mislim o stanju u našem pravoslavnom domu. Cenovnik objavljenih usluga pokazuje koliko su naši duhovnici postali pohlepni i bahati. Naša Crkva je prepuna mešetara i zaludnih ljudi. Prepuna fariseja i sadukeja koji su izgubili svaku meru. Osim njihovog liènog interesa, njih ništa drugo ne zanima. Vera je samo pokriæe za gramzivo nagomilavanje materijalnih dobara.
Kako objasniti onoliki luksuz i raskoš vladike Kaèavende koji, kako vidim, ulazi u trku i za patrijarha? Zar je pravoslavlje to što on pokazuje u svom vladièanskom dvoru? Zar siromašni narod treba da poljubi tu gramzivu ruku? Ili, sluèaj mitropolita zagrebaèkog Jovana, koji je pobegao u teškim trenucima od svog naroda i smestio se u Trstu da bi bezbrižno ubirao devizne prilive. Ili sluèajevi vladika koji voze nove mercedese ili audi ili BMW. Kako može pravoslavlje da se širi iz BMW? Kako može prevoslavlje da se širi iz luksuznih palata i stanova? Trebaju li crkveni velikodostojnici da postanu graðevinski mešetari i dileri deviza? Da le je dobro da postaju fabrikanti? Zašto se o tome æuti? Zašto èestiti i siromašni sveštenici otvoreno ne govore o onome što svi vidimo i èega se i oni stide? Zašto æute? Èega se plaše?
Nema spasa naroda ako se našu Crkvu ne oslobodimo secikesa, prevaranata, psihopata, lopova, pedofila i homosekcualaca. Nema spasa ako se ne vratimo temeljima hrišæanstva. Ako se na vratimo samom Isusu. Srpski duhovnici oslobodite se luksuza, zarada i provizija i posvetite se širenju jevanðelja.
Dobra vest je da Bog nije umro. Živi u nama vernicima. Dora vest je da je na poèetku bila reè i da je reè bila u Boga. Dobra vest je da još uvek ima èestitog sveta koji mora da izbavi ovaj zalutali i zavedeni narod.
Kako? Sveto Jevanðelje o tome nas poduèava..Što govorite u tami, kazujte na videlu. Što vam se šapæe na uvo, propovedajte sa krovova. Isus je rekao da on nije došao da donese mir na zemlju, nego – maè. Poduèavao je da se svetinje ne daju psima. Poduèavao je da se biseri ne prostiru pred svinje. Tražio je od vernika da se ne brinu za život svoj, niti šta æe jesti, niti šta æe piti, ni za telo svoje, što æe obuæi, pa je poruèivao sledbenicima da ne sabiraju sebi blaga, gde moljac i rða kvari, i gde lupeži potkopavaju i kradu.
Sve su to zavetne reèi Sina Božijeg. Reèi koje naši crkveni velikodostojnici ne èuju. Jer neæe da èuju. Jer je odrvenilo srce njihovo.I ušima teško èuju. I oèi su svoje zatvorili. Jer je mnogo zvanih, a malo izabranih. Jer oni previše govore, ali ne èine.
I zato, posle svega, posle objavljivanja cenovnika crkvenih usluga, jedini naèin da izaðemo iz ove tragedije da se vratimo veri drevnoj i da sledbenici Isusa Hrista naèine biè od uzica i da njime izgnaju iz crkve sve lažne proroke, mešetare, menjaèe, probisvete, sve one koji prodavaju veru za novi BMW, sve one koji trguju u Hramu našem pravoslavnom i koji zaraðuju na našoj nacionalnoj nesreæi. Svima njima treba odmah reæi – Idite!Idite iz naše Crkve! Nosite vaše provizije i poslove! Jer Isus æe razvaliti takvu crkvu, i za tri dana æe podiæi novu.
