Početna Tekstovi ЧЛАН

ЧЛАН

2588
0
SHARE

ЧЛАН

 

Шта значи бити члан?

Бити члан значи да припадате некоме.

Изгубили сте своју целовиту индивидуалност и пренели је неком другом.

Преали сте своју слободу у руке неких других људи.

Који уместо вас одлучује и коме морате да се покоравата.

Коме да се покоравате?

Странци,покрету, реду,удружењу, тајној организацији или мафијашкој групацији.

Сами бирате.

То сте урадили  из уверење, интереса, страха или незнања.

 

Потпуно је неважно због чега сте постали члан.

Важно је да више немате слободу коју сте имали, јер сте је предали у руке некоме другоме.

Тај други тражи од вас да се понашате како доликује члану.

Морате да слушате и спроводите вољу већине.

Када већина донесе одлуку, онда морате да је поштујете и извршавате.

Нема сумњања и противљења.

Ако се ви лично са њом не слажете, то је ваш проблем.

Пристали сте да будете члан и морате да извршавате своје преузете обавезе.

 

Проблем настаје када више не желите да будете члан.

Када одлуке већине нарушавају ваш лични морални интегритет.

Ви то више не можете да поднесете и доносите одлуку да напуштате чланство.

Већина, која је донела одлуке, на вас гледа као на непослушног члана који хоће да изда интерес већине.

Зато вас и кажњавају за издају.

И на то морате да будете спремни.

 

Зашто се чудите када вас казна сустигне?

Казна је намењена сваком одметнутом члану.

Не кривите већину, која вам је наметнула своју вољу.

Кривите себе што сте пристали да постанете члан.

Право питање је -зашто сте пристали да будете члан?

Наш мудри народ каже-„ дао динар да уђе у коло, дао би десет да изађе.“

Видите ли размеру односа у цени уласка и изласка?

Добро је када се излазак плаћа новцем.

Опасно је када се плаћа главом.

 

Све ово што сам написао је познато.

Ништа ново нисам открио.

Али је важно да се подсетимо, јер владају многе заблуде и предрасуде.

У овом тексту их приказујем, како бисмо, напокон, нешто научили и то што смо научили применили у свом животу.

 

Ја сам у раној младости био члан.

Односно, као одличног ученика и најбољег радника на радним акцијама, примили су ме у Савез комуниста.

Имао сам непуних  осамнаест година.

Изашао сам из СК после осам година 1986 године у Југобанци.

Моји сукоби са њима су били неиздржљиви.

Повукао сам се да не бих полудео.

Написао сам  крлежијанско писмо, на једној страници, са једном дугачком реченицом, где сам им рекао да су они –морално смеће и да их напуштам.

Пословодство банке ми је запретило да никада нећу постати директор у банци, био сам најталетованији и највреднији млади банкар, ако не повучем писану изјаву.

Одбио сам.

Напустио сам државну банку 05.12.1989.године и отишао у приватнике.

То је била цена моје непослушности.

 

После овог негативног искуства, нисам био члан ниједне странке.

Пошто сам 1990.године финансирао Демократсу странку, обично су мислили да сам члан те странке, али то није била истина.

Тако сам до данас остао слободан.

Имам посебну одбојност према  тајним удружењима.

Не само због тога што гуше слободу личности, него и због тога што су ми ти њихови тајни обреди одвратни.

Какво понижење треба да доживиш да се облачиш у некакве одоре и изговараш непознате речи само да би постао део неке организације која ти узима и слободу и разум.

 

Има један искомплексирани политички идиот који тврди како ми, Срби, ако желимо да опстанемо, морамо да уђемо у све тајне политичке органиизације, да постанемо њихови чланови, и онда, када смо се већ инкорпорирали, можемо да их мењамо изнутра.

То је толико глупо, да није вредно мог коментара.

Довољно је да забележим ову јавно изречену глупост.

 

Када ово знамо, онда можемо да видимо како стојимо са подлим планом режима  да Србија постане  члана ЕУ.

Наравно, грађане Србије о томе нико ништа ни не пита.

 

Лажна представничка демократија је у служби корпоративног фажизма мултинационалног капитала.

 

Аца Драмосер и његова банда издајника и жута мафија, која је владала пре њега на исти начин, доведени су од стране Великог Брата да окупирају и опљачкају Србију, да признају Косово као независну шиптарску државу и да нас уведу у распаднуту и банкротирану, тоталитарну ЕУ.

 

Режим ништа није научио из страдања премијера Ђинђића.

Они који вас доведу на власт, који вас финансирају и који улажу у вас, траже да спроводите њихове планове.

Ко одбије, мора бити кажњен.

Ђинђић, нажалост, то није разумео.

 

Када сам у лето 2000. године, после пола године њиховог непрекидног звања и инсистирања да се сретну са мном, пристао да се нађем са високим чиновницима Великог Брата, разишли смо се у старту на суштинским питањима о суверености Србије.

Они су, наиме, тражили предузимача који ће да спроводи њихов неолиберални програм шок терапије, док сам ја нудио мој национални и државни програм и мој тим домаћих стручњака који ће да га спроведу.

Растали смо се културно , јер нисмо могли да постигнемо никакав договор.

Нисам пристао да уђем у њихово коло и да играм музику коју они свирају.

 

Онај ко је пристао, главом је платио ту непромишљеност.

 

Исти случај је и са криминалом.

Како сам одрастао у Земуну, где је било велики број момака који су били са оне стране закона, природно је било да се у школи, у крају и на спортским теренима срећемо.

Али, то је било једино место где смо били заједно.

Одмеравали смо снаге на спортским теренима.

И док смо ми, после утакмица, одлазили да учимо, они су одлазили у криминал и затворе.

То што смо се познали, није нас увело у криминал.

Били смо два различита света.

Они који су били поводљиви и лакоумни постајали су чланови банде,када би издали, главом су плаћали ту своју издају.

 

Уостало, кодекс криминалаца је изнад кодекса политичког олоша.

Они који су били друкаре и дупљаци,својом главом су плаћали издају.

 

Политички олош нуди главе својих поданика.

Тај олош се коцка нашим животима.

Оно што је страшно је да том олошу грађани верују и гласају за њих.

Грађани плаћају својим животима све промашаје политичких дилетаната.

 

Погледајмо случај шизофреног владара Србије- Аце Драмосера.

Био је радикални српски шовиниста.

Који је свој шовинизам наплатио великим станом на Новом Београду.

Циљ његовог бављења политике је био да се обогати и да излечи своје навијачке комплексе.

Када је пропала шовинистичка политика, преобратио се у Европејца.

Сада је конвертит и издајник који ради по агенди Великог Брата.

Који га пушта да уведе диктатуру у Србији само да испуни све преузете обавезе из агенде.

 

Једна од обавеза је да Србија постане чланица  ЕУ.

Доведен је на власт да изврши све те преузете обавезе.

Отварамо поглавља по поглавља и затварамо своју самосталност и сувереност.

Режим узима претприступна средства из Брисела и мора да оправда своју издајничку политику.

Чланство у ЕУ значи да прихватате све одредбе Брисела.

Који вам, попут комунистичке Коминтерне, шаље интернационалне комесаре да контролишу извршавање преузетих обавеза.

 

ЕУ тражи да се води једна спољна политика.

Логично.

Увела је санкције Русији.

То је велика – глупост.

Али, то је бриселска политика.

Ма колико та спољна политика била глупа , све чланице морају да је поштују.

Упркос многим противљењима и гунђањима, нисам још видео чланицу ЕУ која се отворено побунила против бриселских сатрапа и која је наставила да води сопствену државотворну политику.

Цена изласка из тог кола је велика.

Велика Британија се на то не осврће.

Она неће да буде на ТИТАНИКУ када буде ударио у санту леда.

И када се буде потопио.

 

Која је“генијална“ спољна политика Драмосера?

Србија ће постати чланица ЕУ, али неће увести санкције Русији и неће морати да призна Косово као шиптарску независну државу.

Оваква политика није одржива.

Сулуда је и довешће Србију у велике невоље.

Шта ће лично да буде са Ацом Драмосером, то ме уопште не занима.

Они који су га довели на власт ће одлучити.

Он је изабрао тај пут и сам је узео да управља државом.

Мораће да плати цех своје велике непромишљености.

 

Његов политички дилетантизам ме не занима.

Интересује ме судбина само Србије.

Зато се залажем да Србија не буде чланица ниједне асоцијације.

Негујмо и бранимо нашу независност.

Радимо са свима где имамо интересе.

Чувајмо нашу националну сувереност и национални идентитет.

Када сте члан, онда немате слободу.

 

Мој пријатељ, сељак Васо Петронијевић из Рибашевине, крај Ужица је пре деценију рекао –„ Није проблем да ми уђемо у ту ЕУ, али како ћемо ми из ње да изађемо?“

 

Слушајмо глас нашег паметног народа.

Који је мудрији од проданих интелектуалаца и политичких дилетаната.

Који није члан никаквих тајних организација.

И који негују нашу древну мудрост.

Пуних 7526 година.

 

Београд,01.01.2018

 

 

 

SHARE