Nije moguće da ste iznenađeni? Zašto bi bili iznenađeni? Cirkus koji je nastao u Narodnoj Skupštini je izborna volja građana Srbije. Građani su to tražili. Građani su na izborima u januaru glasali za cirkus. Ko je, dakle, kriv? Krivi su građani koji su glasali za političke pajace. Zašto se sada isčuđavaju? Zar 60% građana nije izašlo na izbore?Zašto su izašli na izbore kada nisu imali za koga da glasaju? Zašto su svoj glas dali cirkusantima? Moramo da budemo iskreni i otvoreni.To je jedini način da izađemo iz programiranog ludila i kontrolisanog haosa. Moramo da priznamo, bez obzira koliko to bolno i porazno bilo, da građani Srbije nisu politički zreli. Nisu još uvek sposobni da državotvorno promišljjaju, nego se opredeljuju prema primitivnim nagonima.
Ko je za to kriv? Nisu nam krivi ni Hrvati, ni Slovenci, ni Šiptari, ni Crnogorci, ni američka administracija ili zavera otuđenih cenara moći koji upravljaju svetom. Krivi smo – MI!. Tačnije, većinski narod u Srbij .Mi, Srbi smo glavni krivci što uništavamo sopstvenu državu i zatiremo srpsku naciju. Srbi imaju problem sami sa sobom. I taj problem, nažalost, traje već nekoliko vekova, ali kulminira u našim tragedijama u XX veku i dobija tragikomična obeležja na samom početku XXI veka. Šta se to dešava sa nama? Koji problem imamo da se tako sumanuto i neodgovorno ponašamo? Zašto ništa nismo naučili iz sopstvenih stradanja? Zašto sve preko noći zaboravljamo?
Otvoriću samo neka pitanja koja me godinama muče: zašto smo 1914 otpočeli rat sa Austro- Ugarskom kada smo imali sasvim pristojnu ponudu, izloženu u šest tačaka, imperije koja je išla „Drang nach Osten“ da zauzme stratečki važna naftonosna polja za novu podelu karata na svetskom tržištu? Zašto se nismo nagodili? Zašto nismo pametno istrgovali? Ubistvo nadvojvode je bila glupost, jer carevine uvek imaju dovoljno nadvojvoda u rezervi koji jedva čekaju da uđu u političku igru. Epilog znamo, preko 64% muškaraca Srba je poginulo.
Zašto? Koji je smisao? Zar je toliko stradanje trebalo da bismo ušli u lažni brak sa Slovencima i Hrvatima? Šta nam je to trebalo? Samo zbog toga da bi pohlepni Aleksandar Karađorđević, za čiju svadbu stari kralj Pera nije imao para, nakon jedne decenije postao jedan od najbogatijih ljudi Evrope. Samo zbog toga da bi podli Nikola Pašić mogao da ostvari svoja megalomanska muljanja i petljanja na mnogo većem političkom tržištu.
Glas mudrog vojvode Živojina Mišića niko od političke kvazielite nije hteo da čuje. Glas razuma čoveka koji je državnički prozreo prljavu igru Slovenaca i Hrvata i koji je smatrao da Srbi ne treba da prave zajedničku državu sa njima. Zašto Srbi ne slušaju svoje pametne ljude? Zašto su Srbi povodljivi? Zašto su spremni da ginu za ološ i fukaru koja se nametnula za vođe? Ni opomena Domanovića da je vođa slep nije otreznila Srbe.
Bahato i nadmeno odbijamo četri tačke iz ponude Hitlera, koju je Ribentrop doneo na potpis u Beograd. Zašto? Zašto smo prvi dizali ustanak protiv fašizma u vreme kada je Hitler spokojno pio kafu u okupiranom Parizu? Kakva je to borba protiv okupatora kada Srbin komunista ubije srpskog žandarma? Kakva je to borba za slobodu kada ratuju srpski republikanaci protiv srpskih monarhista?
Zašto je Ranković potpisivao smrtne presude zatvorenicima, a oslobađajuće J.B.T.?Zašto smo prodavali Slovencima voće i kupovali Fruktalove sokove od našeg voća? Zašto je hrvatski trgovac kupovao robu u jednom srpskom OOUR-u i prodavao drugom srpskom OOUR-u u okviru istog preduzeća? Da li su to Srbi mogli da rade u Sloveniji i Hrvatskoj? Zašto izvoznik malina iz Arilja obara u Minhenu cenu malina izvozniku iz Požege? Zaštu su u Strmici kraj Knina srpski policajci hapsili srpke vernike na njihovu slavu? Zašto Milošević 1989 godine, nakon pada berlinskog zida, nije postao lider zemalja u tranziciji?Zašto nismo postali most između Zapada i Istoka? Zašto nismo naplaćivali mostarinu? Zašto se Srbija nije prva odvojila od SFRJ? Zašto nismo napravili konfederaciju nezavisnih država? Zašto prvi nismo upokojili komunizam? Zašto smo ratovali? Zašto nismo otpočeli prvi finansijske, trgovačke, kompjuterske i marketinške ratove? Zašto smo hiperinflacijom pljačkali sopstveni narod? Zašto smo 1999 ušli u rat sa NATO? Kakav je to rat sa 19 najmoćnijih zemalja sveta? Zašto je mali Srbin odustao od rata kada su mu isključili struju i kada su zamrzivači počeli da se tope?
Zašto srpski političari mrze srpski narod? Zašto su reformatori sklopili pakleni savez sa tajkunima, kriminalcima i tajnom policijom? Zašto Srbi ubijaju svog premijera? Zašto srpska vlada radi za interes multinacionalnih korporacija? Zašto srpski političari rasprodaju svoju državu? Ako smo u srednjem veku jeli zlatnim kašikama, zašto smo danas najgori narod u Evropi? Da li su Srbi lud narod, kako je tvrdio prof.dr. Rašković? Da li su Srbi najgluplji narod, kako to tvrdi onaj engleski sociolog?
Šta se to sa nama dešava? Mislim da je krajnje vreme da odgovorimo na sva navedena pitanja. I na mnoga druga koja traže odgovore. Moramo reći istinu o stanju naše nacije. A istina je porazna. Naša nacija je bolesna i mora da se leči. Društvo u Srbiji je opasno obolelo od megalomanije, laži, krađe, pohlepe, zavisti, lenjosti, primitivizma, kiča, banalnosti i svega najgoreg što preko noći kopiramo iz razvijenog sveta.
Zašto od razvijenih zemalja uvek uzimamo ono što je najgore? Potrebno je, dakle, da utvrdimo tačnu dijagnozu bolesti kako bi pacijenta uspešno lečili. Ne leči se bolest zabijanjem glave u lične interese.Ne leči se bolest cirkuskom predstavom političkih pajaca u parlamentu. Ne leči se bolest kretenizmom Velikog brata, kičom Grand parade, primitivizmom Javnog servisa, idiotizmom FOX televizije, Miškovićevom tajkunizacijom javnog života, svakodnevnim prenosima fudbalskih utakmica i modnim revijama na kojima bleji srpski džep-set.
Bolest srpskog društva se leči samo moralnom katarzom. Lustracijom zlikovaca, ubica, gangstera, tajkuna, političkih skotova iz svih partija, medijskih mogula, jajara, kokošara, secikesa koji prodaju državu i naciju za šaku vlasti i novca. Sve ono što smo gledali u skupštini je odraz nas samih. To smo mi. Mi koji smo prodali svoj glas za sto grama kafe, dva kilograma šećera, dvadeset evra, obećanje za radno mesto koje nikada nećemo dobiti, virtualni asfalt u našem selu, upravni odbor javnog preduzeća ili bilo koju privilegiju kojom ćemo produžiti kolektivno ludilo.
Cirkus smo mi stvorili. Red je i da prekinemo predstavu i spustimo šatru. Vanredno stanje neće izlečiti bolest. Vanredno stanje će samo vanredno uvećati naše kolektivno ludilo. A ludilo je jako opasno. Neki srpski Čaves može da ugasi svetlo u cirkusu. I onda sve počinje iznova. Nije moguće da ste iznenađeni? Zašto bi bili? Vi ste krivi za taj cirkus. Ne krivite ogledalo, ako vam je lice ružno. A ružno je mnogo.
