Početna Tekstovi ЦИЉ

ЦИЉ

5452
0
SHARE

Вечна тема.
Циљ одређује средства.
Или.
Циљ оправдава средства.

Шта кажу мислиоци?

Кант је моралиста.
Звездано небо изнад мене и морални закон у мени.
Категорички императив.
Између средстава и циљева не сме да буде апсолутно никакве разлике.
Приватно је исто што и историјско.

Хегел сматра да то не важи за историју.
Не важе иста аксиолошка мерила која су на снази у приватном животу.
Он уводи појам – светски дух.
Када светски дух постигне свој циљ, отпадају сви појединачни животи.
Цезар се борио за своје личне интересе да би освојио римско царство.
Остварујући тај свој похлепни циљ испунио је вољу светског духа.
Цезар више није ни битан. Он је само празна љуска која отпада од сазрелог језгра.

То је Хегел назвао лукавство ума.
Ум се неоштећен држи у позадини и управља, тежећи универзалном и хармонији.
Историјске личности за његов рачун изгарају на позорници светске историје.
Лични интереси и страсти , без обзира колико су неморалне, стварају универзално и умно.

Макијавели заговара да циљ одређује средства.
Он није рекао, како му се приписује, да циљ оправдава средства.
Циљеви и средства су код њега повезани и нема између њих никакве несугласице.
Политичка средства су искључиво прилагођена освајању и одржавању власти.

Језуита Лојола је творац политичке филозофије да циљ оправдава средства.
Ако је нешто нашим очима бело постаје црно, када то правоверна црква одлучи.
Када људи цркве нису хвале вредни, не треба говорити против њих да се народ не окрене против својих старешина.
Старешине језуитског реда, организовани као војна формација, изједначавао је са ауторитетом Сина Божијег.

Како придобити следбенике?

Лојола је изричит: „ При сваком опхођењу, помоћу кога желимо да некога придобијмо за ствар Божију, ваља да поступамо слично Ђаволу, када овај хоће неког доброг човека да увуче у мрежу порока – само с том разликом што ми то зарад добра чинимо“.

Фаустовски савез са Ђаволом не доноси добро.
Наш народ каже – ко с Ђаволом тикве сади о главу му се лупају.

То упорно деценијама понављам нашим политичарима.
И онима који говоре како треба направити савез са Ђаволом и после освајања власти Ђавола се отарасити.
Грешка!
Продали сте душу Ђаволу и он вас неће пустити.
Пустио би ти њега, али неће он тебе.

Лењин је направио такав савез са Ђаволом.
Канта је прецртао.
Хегелову улогу светског духа су преузели професионални револуционари.
Који су добили Лојолину језуитску недодирљивост.
Војничка врлина дисциплине је покорила револуционарну врлину слободе.
Христове војнике су заменили војници радничке класе.Бољшевици.
Којима се класна политичка свест мора да унесе само споља.
Доктрином Лењина и мангупа из његових редова.

Који обучавају раеволуционаре да убијају шпијуне.
Нападају банке ради конфискације средстава за устанак.
Пљачка и убиства!
Лењинова средства за остваривање комунистичког циља.

Лењин пише:

„ Немојте се плашити ових експерименталних напада. Они се, наравно, могу изродити у крајност, али то је НЕВОЉА СУТРАШЊЕГ ДАНА“.

НЕВОЉА СУТРАШЊЕГ ДАНА?!?

Све је речено.
Ово треба да запамте сви они који се политички ангажују.
Који су сујетни и желе власт само за себе.
То су мотиви њиховог политичког ангажмана.

Желе да реше само своје личне проблеме.
Немају никакав однос према Заједници.
Све лажу и глуме. Обмањују.
Они задржавају тоталитарни систем.
Када се докопају власти, остварили су свој лични циљ.

Тако опстаје тоталитаризам.

Мој политички ангажман није професионалан.
Намера ми је да се , коначно, сруши тоталитаризам.
И све што радим је усмерено на рушење тоталитаризма.
Мој сукоб са другима је управо из тих фундаменталних разлика.

Лојолини и Лењинови следбеници све остављају невољи сутрашњег дана.
Нека се наследници муче изрођеној крајности.
Простачка је потреба да се све одмах узме и прогута.
Халапљиво грабљење острашћених револуционара уништава политику.
Мурта и Курта су дојадили и Богу и народу.

Ако хоћемо да досегнемо Хуманизам као политички идеал у друштву, онда политиком морају да се баве хумани људи.
Морални и добри људи, који ће бити у служби хуманих идеала.
Добри људи воде добру политику.
Добра политика доноси добробит друштву.

Категорички имперетив је да морају у политику да уђу добри људи.
Који склапју савез са Богом и који доносе Светски дух.
Уместо војника револуције, добијамо братство праведника.
Нема невоље сутрашњих дана.
Све се решава на почетку.
Циљ пдређује наша средства.

Београд, 25.12.2015
http://www.blic.rs/vesti/cilj-opravdava-sredstvo/c2wrn24

SHARE