ЦЕХ
У тексту Промене, покушао сам да објасним зашто нема кључних, системских, политичких промена у Србији.
Сада ћу то исто покушати да објасним, служећи се економском терминологијом.
Приметио сам, наиме, да се много лакше разумеју друштвене појаве када их оголимо кроз једноставне економске примере.
Математичка логика економије је убедљивија од произвољних политичких тумачења преплаћених естрадних аналитичара блебетала.
Који, узгред да напишем, служе одржавању тоталитарног политичког система.
Замислимо да су политичке идеје роба.
Коју износимо на политичко тржиште.
На коме, као на сваком другом тржишту, владају закони понуде и тражње.
Када је тражња већа од понуде, тада цене расту.
Када је понуда већа од тражње, тада цене падају.
Равнотежна цена се налази у пресеку кривуље понуде и тражње.
Равнотежна цена је цена по којој се продаје роба на слободном тржишту.
Услов да се постигне равнотежна цена је слободно тржиште.
Када је тржиште монополизовано, онда није слободно.
Цена није више одређена односом понуде и тражње, него се одређује интересима монополиста.
Који увек подижу цене, да би остварили своје што веће профите.
Политичко тржиште је строго монополизовано.
Монополско тржиште ствара паразитску касту, која живи на привилегијама и експлоатацији осталих у друштву.
Ако је ово јасно, онда погледајмо каква је судбина политичких идеја на тржишту.
Узећу за пример мој јавни рад.
Упорно износим четири деценије моје политичке идеје.
Које су увек биле потпуно супротне званичној политици власти у Србији.
Моје политичке идеје нису прихваћене од грађана.
Тачније, моју робу грађани нису хтели да купе.
Купили су робу коју су им понудили политичари свих идеологија.
Какав је резултат такве куповине?
Мислим да данас више није потребно да објашњавам у каквој националној трагедији се налазимо.
Која се, нажалост, још није завршила, јер морамо да ударимо у дно.
Значи, данас је доказано да су грађани купили лошу или бофл робу.
Куповином рђаве робе, грађани су добили рђав живот.
Сматрам да би куповином робе коју сам изнео на политичко тржиште, грађани могли значајно да профитирају.
Али, грађани нису хтели да купе моју робу.
Зашто?
Има много објашњења, али она не могу да нас извуку из садашње несреће.
То што су се све моје прогнозе у четири деценије јавног рада показале тачнима, доказује моју стручност.
То што је мој бизнис уништен и што сам и данас најзабрањенији српски интелектуалц, то је доказ мог поштења и непоткупљивости.
Слобода има своју велику цену.
Коју многи неће да плате.
Наравно, било би много боље за заједницу, да моје прогнозе нису биле тачне.
Ако вредност нечијег јавног рада меримо кроз интерес заједнице.
Да се то догодило, повукао бих се из јавног живота.
Бесмислено је нудити робу, коју нико неће да купи, јер има много бољу робу у понуди.
Али, грађани су купили покварену робу.
И данас већина грађана мора да плати цех лоше куповине.
Рачуни су дошли на наплату.
И то сви одједном.
Старо трговачко правило гласи – рачуни увек долазе на наплату.
Рачуне ће морати да плате грађани.
Драстичним падом животног стандарда.
И општом криминализацијом и несигурним животом у разореном друштву.
То је цех.
Упркос свему, нисам се предао.
Нисам се ни уморио, јер време за праве борбе тек почиње.
Све маске су, напокн, пале.
Настављам да нудим грађанима моје политичке идеје.
Које могу спасити заједницу сигурне пропасти.
Да ли ће грађани данас да купе моју робу?
Не знам.
Није до мене.
Моје је да понудим решења.
Грађани одлучују.
Ако данас погреше, цех ће бити ненаплатив.
Животи наши су на доспелом рачуну.
Београд, 7531.год. жетвар
