Evropska komisija predložila je da farmeri u EU posluju po tržišnim uslovima i da prestane tradicija da države plaćaju proizvodnju koja ne prolazi na tržištu. Ovaj objavljeni predlog Evropske komisije deluje kao otvoreni izveštaj Komisije za reforme Centralnog komiteta Komunističke partije koja, posle velikih ekonomskih problema u državi, priznaje da su reforme propale i da je potrebno nešto hitno menjati. Takav izveštaj je, dakle, potpuno razumljiv u socijalističkim državama koje imaju državnu i društvenu svojinu, gde poljoprivrednu proizvodnju nose državni kombinati i gde farmeri-seljaci nikada nisu bili na državnim jaslama, nego su permanentno izloženi udarima prirode, države i samog tržišta. Ali države EU su kapitalističke, neke vekovima, a neke i više od decenije, pa je prosto zaprepašćujuća ova kominternovska izjava briselske birokratije. Šta ona ustvari znači?
Ako birokrate EU predlažu da farmeri posluju po tržišnim uslovima, to znači da oni danas ne posluju po tržišnim uslovima. Ako ne posluju po tržišnim uslovima, znači da posluju po državnom planu i programu. Ako posluju po državnom planu i programu, onda je to državni kapitalizam u kome nema slobode tržišta. Dodatni zahtev Evropske komisije da država prestane da plaća proizvodnju koja ne prolazi na tržištu potvrđuje da je praksa bila da je država plaćala takvu proizvodnju. Znači, briselske birokratije priznaju da u EU nema slobodnog tržišta i da njihovi proizvođači prodaju robu državi, dok primoravaju sve zemlje koje su u tranziciji i koje se kandiduju za ulazak u EU da rasprodaju državna preduzeća i da svoje proizvođače gurnu na tržište, bez državnih subvencija.
Takva politika briselske birokratije je nakaradna i dovešće da potpunog uništavanja zemalja koje se tek kandiduju za članstvo u EU.
Posle velikog skoka cena hrane u poslednjih godinu dana, sve više se javljaju zahtevi u EU da se potpuno ukine zajednička poljoprivredna politika – CAP. Predlaže se da dođe do ukidanja principa kojima se od farmera zahteva da ostavljaju 10% svojih obradivih površina u parlogu, kako bi se na taj način izbegao problem prevelike proizvodnje, što bi dovelo do pada cene hrane na evropskom tržištu. Ovaj propis je uveden osamdesetih godina i predstavlja ne samo dokaz državnog intervencionizma u privredi, što briselske birokrate stalno napadaju kod drugih država i zahtevaju da se takvo mešanje države hitno obustavi, nego predstavlja i civilizacijski korak unazad. Sama činjenica da 1,5 milijardi ljudi u svetu gladuje i da stotine hiljade nevine dece dnevno umire od gladi, a da, na drugoj strani, pohlepna i sebična politika briselske administracije primorava poljoprivrednog proizvođača da ne obrađuje delove svojih poseda, zbog toga da bi cene hrane zadržale visok nivo na strogo kontrolisanom tržištu, dovoljan su dokaz spremnosti birokratije da zadrži kontrolu nad 10 miliona poljoprivrednika koji, zbog toga što se pridržavaju nametnutih propisa, dobijaju subvencije iz državnog budžeta.
Recimo, planirani budžet EU u 2009 godini iznosi 134,4 milijarde evra, a za poljoprivrednike je namenjeno neverovatnih 57,5 milijardi evra subvencija. Na taj način briselska birokratije kupuje naklonost svojih poljoprivrednika i zatvara tržište pred slobodnom konkurencijom drugih proizvođača.
Istovremeno, čitava propagandna mašinerija je angažovana da drugim zemljama nameće slobodno tržište i konkurenciju kao jedini spas njihovih ekonomija.
Kakav dvojni moral!
Zašto birokrate EU ne gurnu svoje poljoprivredne proizvođače na slobodno tržište?
Stare članice EU se protive agraranim reformama. Stare članice EU smatraju da bi takve agrarne reforme učinile da njihovi farmeri postanu osetljivi na promene tržišnih uslova.
Kakvo licemerje!
A šta je sa farmerima iz drugih zemalja?
Šta je sa farmerima koji moraju da se sami snalaze na tržištu? Da li su i oni osetljivi na promene tržišnih uslova? Da li oni imaju nečije subvencije i zaštitu?
Poseban problem je to da sredstva iz fondova EU često završavaju na računima onih navodnih poljoprivrednika kojima nisu bila ni potrebna. Poznati su slučajevi da sredstva dobijaju i engleska kraljica za svoja imanja, mnoge evropske aristokrate koje imaju obradiva zemljišta i da se tako agrarna reforma pokazuje kao apsurdna i promašena stvar.
CAP treba ukinuti. CAP je antidemokratska, antitržišna i anticivilizacijska tekovina.
EU ne sme da bude bastion državnog intervencionizma i birokratizma.
Neka EU otvori svoje tržište za slobodnu proizvodnju i trgovinu. Neka briselska birokratija u praksi pokaže da je spremna da brani principe demokratije i slobodnog tržišta.
Tek kada to urade, imaju pravo da drže propovedi nižim rasama i da ih primoravaju da se integrišu u višu društveno organizovanu zajednicu.
Ne treba nam povratak u državni kapitalizam ili retuširani srednjevekovni feudalizam.
