Zamislimo politièki život u Srbiji kao privrednu aktivnost. To je ogoljeno stanovište neophodno da bi razumeli sadašnje naše društvene prilike. Zato je važno da objasnimo pojmove koje æemo upotrebljavati. Politièka partija je preduzeæe koje posluje na slobodnom tržištu. Predsednik stranke je glavni menadžer u tom preduzeæu. Roba koju to preduzeæe prodaje na slobodnom tržištu je politièki program stranke. Potrošaèi su biraèi koji na izborima kupuju ponuðene robe. Cilj svakog preduzeæa je da ima što više potrošaèa i da, osvajajuæi tržište, zaradi što veæi profit. Profit je razlika izmeðu ukupnih prihoda i ukupnih troškova. Uspešno preduzeæe teži da maksimizira svoj profit, to jest nastoji da sa što manjim troškovima ostvari što veæe prihode. Zato glavni menadžer racionalno organizuje i vodi preduzeæe, da bi postigao što veæu efikasnost na tržištu. Preduzeæe je primorano da neprekidno smanjuje troškove svog poslovanja kako bi zadržalo konkurentnost na tržištu.
Bez konkurentne robe preduzeæe ne može da privuèe nove kupce. Teško da ono može zadržati i stare potrošaèe sa lošom robom. Potrošaèi odluèno brane svoje interese. Oni hoæe sa što manje sredstava da kupe što veæu vrednost. Ne treba preduzeæe da se brine o interesima potrošaèa. To bolje od njega rade oni sami. Preduzeæe mora da brine o kvalitetu ponuðene robe. Ta roba mora da zadovolji ukuse potrošaèa. Ako ne zadovolji njihove želje, oni je neæe kupovati. Preduzeæe tako neæe moæi da proda svoju robu i neæe ostvariti prihod. Kada ne ostvari prihod, ne može pokriti nastale troškove. To je vrlo opasna pozicija za svako preduzeæe. Tamo gde su troškovi poslovanja veæi od prikupljenog prihoda, ono posluje sa gubicima. Preduzeæe ne može da opstane ako pravi gubitke. Neko mora da pokrije te gubitke ili æe doæi do bankrota.
Kako preduzeæe pokriva gubitke? Najjednostavniji naèin je da se prilagodi novim zahtevima tržišta. Smanjuje troškove poslovanja, poveæava efikasnost proizvodnje, racionalizira organizaciju, nudi konkurentnu cenu i kvalitetan nastup na tržištu zadovoljavajuæi ukuse svojih potrošaèa. Naravno, takvo preduzeæe odmah menja glavnog menadžera. Zašto? Zato što je neuspešan. Zato što je dozvolio da izgubi tržište. Potrošaèi više neæe da kupuju njegovu robu. Preduzeæe se grèevito bori za opstanak. Njegov interes je iznad interesa glavnog menadžera. Zato preduzeæe traži novog, boljeg menadžera. Gubici se moraju hitno pokriti. Tržište se ne sme izgubiti. Novi menadžer prilagoðava kvalitet robe ukusima potrošaèa. Rezultati su vidni. Potrošaèi kupuju ponuðenu robu, prihodi preduzeæa se znaèajno penju i pokrivaju se svi nastali gubici. Preduzeæe ponovo posluje sa profitom. Svi su na tržištu usaglasili svoje interese. Niko nikoga nije silio, primoravao ili osuðivao. Slobodna tržišna utakmica može da se nastavi na opšte zadovoljstvo svih uèesnika. O starom menadžeru više niko ne govori.
To je najjednostavniji, tržišni naèin da se pokriju gubici. Ako, pak, preduzeæe ne izvrši brzo prilagoðavanje novim tržišnim uslovima, ono æe i dalje praviti gubitke. Ukoliko se ništa ne promeni u njegovoj ponudi, tu robu potrošaèi neæe i dalje kupovati i preduzeæe æe praviti sve veæe i veæe gubitke. Gubitke, ipak, mora neko da pokrije. Neko mora da plati nastale troškove neuspešnog preduzeæa.
Ko plaæa te troškove?
Plaæa neko ko ima interes da to preduzeæe radi sa gubicima. Taj neko se nalazi van tržišnih tokova. On finansira proizvodnju robe koju potrošaèi ne kupuju. Tako se gubici pokrivaju izvan tržišnog mehanizma ili konkretnije iz budžeta. Budžeta nekoga koji ne uèestvuje na samom tržištu. Nekoga koji hoæe da ostvari neke svoje interese mimo tržišta. Videli smo da se interesi jedino mogu ostvariti na samom tržištu. Jedino su potrošaèi merilo uspeha nekog preduzeæa. I ne može preduzeæe, voðeno neuspešnim glavnim menadžerom, osuðivati potrošaèe što neæe da kupuju lošu robu. Problem nije u potrošaèima, veæ u preduzeæu i njegovoj neadekvatnoj ponudi. Preduzeæe ne može promeniti potrošaèe, veæ mora promeniti svoju poslovnu politiku.
Problem nije, dakle, u našim biraèima, veæ u našim politièkim strankama. Istraživanja javnog mnjenja jasno pokazuju da ogromna veæina graðana, procenat se èak penje preko 75% biraèa, traži promene. Traže novu robu koja æe da zadovolji njihove interese. Traže novi politièki program za sebe. Postojeæe stranke na politièkom tržištu, kako režimske tako i opozicione, ne nude ništa nezadovoljnim biraèima. Razlog tome je što te politièke stranke nisu nauèene da posluju na politièkom tržištu. One prave gubitke u svom poslovanju koje budžetski pokrivaju iz drugih, netržišnih izvora. Izgleda paradoksalno da oni koji se bore za glasove biraèa, nisu zainteresovani da im obezbede adekvatnu ponudu. Ali, objašnjenje smo našli. Naše politièke stranke nisu tržišne veæ budžetske institucije.
Biraèi to dobro znaju i zato veæina neæe da glasa ni za jednu politièku stranku. To je sasvim prirodno. Biraèi brane svoje interese. Nemaju robu koju bi hteli da kupuju i zato apstiniraju. Èekaju bolju ponudu.
Današnja politièka borba na našem politièkom tržištu odvija se izmeðu dva budžetska principa. Režimske partije pokrivaju svoje promašene investicije i ostale gubitke eksploatišuæi državne fondove. Tako vode državu u propast. Opozicione partije pokrivaju svoje gubitke na politièkom tržištu, takoðe, budžetski. Naravno, nedostupni su im državni budžeti. Stoga one jednim malim delom pokrivaju gubitke iz privatnih fondova onih koje totalitarni režim još nije potpuno uništio, a drugim, znaèajno veæim delom, uzimajuæi pomoæ iz inostranstva.
Dva budžetska principa su u ratu. Oni hoæe da uvuku sve biraèe u taj suludi obraèun. Meðutim, biraèi stoje po strani. Neæe da uèestvuju u takvom nametnutom, izrežiranom politièkom ratu. Oni hoæe nešto sasvim drugo. Traže politièku ponudu koja æe zadovoljiti njihove, biraèke interese. Biraèi traže dobru ponudu. Traže konkurentnu robu. Ne interesuje njih ni preduzeæe ni glavni menadžer. Neka oni brane svoje interese. Mogu glavni menadžeri veèno sedeti u svojim preduzeæima što prave gubitke. To je njihov budžetski problem.
Biraèi traže slobodno tržište. Njima ne treba privid. Veæ prava utakmica politièkih stranaka koje æe im ponuditi kvalitetne politièke programe. Biraèi æe pravilno izabrati. Kupovaæe samo ono za šta budu imali interese. Tek tada æe masovno izlaziti na proteste, demonstriraæe, štrajkovati, vršiti sve pritiske da bi se stvorili tržišni uslovi. Biraèi æe se izboriti za te uslove jer je to u njihovom interesu.
A onda æe, na slobodnim izborima, glasati.
Glasaæe za slobodnu, tržišnu utakmicu politièkih stranaka i njihovih programa.
Glasaæe protiv budžetskog principa.
Glasaæe za sebe i za spas Srbije.
Branko Dragaš
(bankar i koordinator Programa za spas Srbije)
