BREGANA

Nedelja.
Ponoć.
Hrvatsko-slovenačka granica.
Bregana.

Malinar Dobrivoje i ja putujemo u Salcburg.
Nosimo uzorke robe u SPAR.
Imamo sastanak sa čelnim ljudima.
U našem timu je Jadranko Lešić iz Austrije.
Sastanak je u 10,00 u Salcburgu.

Izašao sam u 18,00 iz aviona, koji je doleteo iz Rima.
Prešao u kola i odmah smo krenuli za Austriju.
Ne znamo kakva je situcija na prelazima.
Nikada veću kolonu šlepera nisam video na granici.

Milanović i Vučić vode politički rat.
Počinje predizborni cirkus.
Dokazuju ko je veći Hrvat i Srbin.
Na štetu privrede, koja stvara novac.

Našu i hrvatsku granicu začuđujuće brzo prolazimo.
Nevolja nas čeka na Bregani.
Svega nekoliko stotina metara pred granicu policija nas preusmerava.
Moramo na sporedni put.
Idemo na lokalni prelaz.

Kolona automobila je ogromna.
Posle sat vremena dolazimo na granicu.
Policija nam traži pasoše.

„ Imate li radnu vizu EU?“
„ Radnu vizu?!?“
„ Da. Morete da mate radnu vizu za ulazak“
„ Prijatelju, ulazimo na jedan dan i vraćamo se odmah“
„ Žao mi je, gosn ne morete vuda.“
„ Ali, ne treba nam viza. Da li su noćas uvedene vize?“
„ Ne morete vuda. Dajte na prelaz preko Krapine“
„ Zašto nam to na auto-putu policajci nisu rekli?“
„ Niš ne znam. Prosivam vas ljepa, morete nazad“

Vraćamo se na auto-put.
Zaustavljamo preko puta tri policajca.

„ Zašto nam niste rekli da ne možemo preko prelaza?“
„ Kak ne morete’“
„ Lepo. Vratili nas“
„ Za kaj su vas vratili?“
„ Ne znamo“
„ Ne znamo ni mi“
„ Kako ne znate?“
„ A kak bi znali?“
„ Pa, imate te motorole“
„ Imamo, al nam niš nisu javili“
„ Šta će vam motorole?“
„ Ne trebaju nam. Svakih deset minuta nam daju različita naređenja“
„ Šta se dešava?“
„ Jebe lud zbunjenog! Ludnica! Ne zna se ko koga jebe!“

Nasmejemo se.
I mi i oni.
Pozdravimo.
Uljudno.
Sve je jasno.
Pacijenti su pobegli iz ludnica.
Uzeli su vlast.
Jadni naš napaćeni narode.

Ko će pacijente skinuti sa vlasti?

Odosmo na drugi prelaz.

Beograd, 23.09.2015.