Rođen 15.12.1959. godine u Zemunu.
Ekonomski fakultet smer „Ekonomska teorija“ završio 1982. godine u Beogradu.
Sedmostruki udarnik na radnim akcijama i najbolji vojnik.
Bankar od 1984. godine. Radio u državnoj banci na tržištu novca. Razvio posao do 100 miliona DEM mesečnog obrta kapitala.
Godine 1987. ukazuje na pogrešnu politiku režima i javno nastupa protiv njega.
Godine 1989. prinuđen je da napusti državnu banku zbog političkih pritisaka.
Godine 1989. učestvuje u formiranju opozicije u Srbiji.
Godine 1990. postaje predsednik prve privatne banke u Istočnoj Evropi – KARIĆ BANKE i za dve godine stvara profitabilnu i modernu instituciju koja tržišno posluje.
Piše i nastupa u srpskoj javnosti zalažući se za uvođenje kapitalizma, berze i tržišne privrede.
Od 1990. godine finansira i pomaže demokratsku opoziciju u Srbiji.
1990. Učestvuje u formiranju Beogradske berze.
1990. Savetuje vladu Ante Markovića oko razvoja finansijskih tržišta i uspostavljanje modernog bankarskog sistema.
Godine 1992.g. napušta KARIĆ BANKU zbog neslaganja sa vlasnicima banke.
Godine 1992.godine, uz pomoć privatnih preduzetnika, sa grupom saradnika osniva CREDIBEL BANKU. Zahvaljujući dobroj postavljenoj strategiji i profesionalnom nastupu Credibel banka stiče veliku popularnost.
Od 1992. godine osniva firme u svim istočnoevropskim zemljama i posreduje u plasmanu kapitala sa razvijenih tržišta.
Bio je konsultant u mnogim istočnoevropskim kompanijama i vladama u procesu tranzicije.
1992. Na poziv predsednika države Dobrice Ćosića napisao ekonomski program za ekspoze premijera Milana Panića. Učestvovao u finansiranju kampanje Milana Panića.
1992. Organizovao u Beogradu obeležavanje 100 godina rođenja Miroslava Krleže.
1992. Osnovao i finansirao alternativnu školu „Credibel škola“ , koja je kasnije postala BOŠ Beograd.
1992. Osnivač i finansijer ginekološke klinike “Devana”.
1992. Osnivač izdavačke kuće TERSIT, koja je izdala nekoliko stotina naslova.
1992/1993. Donator je i osnivač mnogih projekata iz srpske kulture kao što je fond „Borislav Pekić“, fond “Radovana Samardžića” i “Stanislava Vinareva” i učestvovao u finansiranju mnogih nacionalnih projekata iz oblasti nauke i kulture.
1992-1995. Vlasnik više od 20 preduzeća iz različitih oblasti u Srbiji i isto toliko u zemljama EU, SAD, Kanadi, Kini, Honkongu, Kipru i svim zemljama u Istočnoj Evropi.
1995. Pokušao da osnuje za prognane iz Hrvatske farmu-kibuc u selu Saranovo kraj Topole – projekat prekinut nasilno u izgradnji.
1990-1996. Finansirao obnovu mnogih manastira i crkava po Srbiji.
1990-1996. Finansirao mnoge opozicione medije u Srbiji ili direktno učestvovao u njihovom pokretanju.
1990-05.10.2000. Zabranjivan od strane režima kao ideolog kapitalizma, pa je održao bezbroj predavanja i nastupa na tribinama i lokalnim medijima.
Odbija ponude režima da se uključi u politiku.
Početkom 1996. godine, zbog opozicionog delovanja, posle silnih pritisaka, režim uništava Credibel banku.
Aprila 1996. godine osnovao portfolio-menadžersku firmu KONDEL.
U periodu od 1997. – 2001. godine objavljuje nekoliko romana i drama.
Bavi se publicističkim radom i ukazuje na katastrofalne posledice režima po srpsko društvo.
U NATO intervenciji 1999. godine 3 meseca proveo na topovima PVO.
Povratkom sa ratišta, jula 1999. godine sa grupom svojih prijatelja, stručnjaka iz različitih oblasti, sačinio Program za spas Srbije. To je sveobuhvatni predlog političkih i ekonomskih promena koje treba izvršiti u državu.
Posle demokratskih promena, oktobra 2000. godine, na poziv premijera Srbije, obišao u 100 dana privredu Srbije i predložio način rešavanja nagomilanih problema.
2001. U februaru mesecu razišao se sa premijerom Zoranom Ðinđićem zbog različitog viđenja koncepta reformi u Srbiji.
2001. Prvi otpočeo kritiku nametnutog neoliberalnog koncepta i ustao protiv sprovođenja šok-terapije, tvrdeći da će taj koncept uništiti srpsku privredu.
2001. Predložio održavanje Okruglog stola o pravcima razvoja društva na kome bi se sučelile različite koncepcije u javnoj raspravi pred građanima Srbije.
2001. Novi režim zabranjuje sve nastupe u državnim medijima.
2001. Objavljuje 05.10. sa grupom autora kritiku neoliberalizma u Srbiji u knjizi „KUDA IDE SRBIJA?“.
Godine 2003.g. osnovao udruženje privrednika Privredna snaga Srbije – PSS.
Decembra 2003.g. bio je nosilac liste na parlamentarnim izborima Privredna snaga Srbije (PSS) i dijaspora – kao grupa građana osvojili – 14.113 glasova.
Ponudio građanima Srbije Novi ekonomski program i Vladu nacionalnog spasa za pokretanje privrede.
Juna meseca 2004.g. osnovao UMA – Udruženje malih akcionara Srbije. UMA Srbije je od juna 2004 – avgusta 2007. udružila preko 200.000 akcionara u preko 1.200 preduzeća, raskinula ugovore u više od 350 preduzeća, podigla cene akcija na berzi u više od 530 preduzeća i održala više od 3000 predavanja širom Srbije.
Novembra 2004. godine postao menadžer Opštine Trstenik.
2005. U julu mesecu osnovao EKONOMSKI POKRET – udruženje građana koje ima politički i ekonomski program za spas Srbije i koje se priprema za izbore 2009-2012.
2001-2006. Traje kontinuirana zabrana od strane režima, uprkos tome što zastupa 210.000 akcionara ili ljudi koji su trebali da dobiju akcije ili one čije su akcije preotete.
Maj 2007 – ekonomski konsultant Srpske narodne stranke u Crnoj Gori.
Septembar 2007 – konsultant UDAU BiH.
Novembar 2007 –konsultant Sindikata pravosuđa.
Decembar 2007 – osnivač POSLOVNE BERZE.
Kolumnista opozicionog lista TABLOID.
Nije član nijedne stranke.
Živi i radi u Beogradu.
