Početna Tekstovi БРАЋО, МУСЛИМАНИ!

БРАЋО, МУСЛИМАНИ!

3279
0
SHARE

БРАЋО, МУСЛИМАНИ!

 

Овај текст посвећујем мојим пријатељима који живе у Рашкој области или, како они зову, на  Санџаку.

Муслиманима који су потекли од православних Срба.

Историјским сплетом околности.

Након освајања Османлија.

Који су поробили све наше крајеве и један део становника превели у ислам.

То је доказао паметни, мудри и добри професор историје Салих Селимовић.

 

Данас је то чињеница која је неоспорна.

И ми морамо да пођемо од те наше реалности.

Та наша верска различитост је наша предност.

За паметне, отворене и добре људе.

Који морају на тој различитости да граде склад у друштву.

Волтер је у својим делима то управо наглашавао.

Различитост треба да нас привлачи  да заједно бранимо ту различитост.

То је тековина на којој градимо наш заједнички живот.

 

Без оваквог приступа није могуће да сачувамо добробит заједнице.

И свакога од нас у тој заједници.

Било да је православан или је муслиман.

То је верско опредељење.

Наше заједничке националне припадности.

Истог семена из кога смо поникли.

О томе је писао мудрац Меша Селимовић.

 

Потекли смо, дакле, из истог семена.

Које је никло у Лепенском виру и Винчи.

Првој светској цивилизацији.

Која је свету подарила писменост и културу.

Прву религију и митове.

Металургију и грађење еколошких кућа са грејањем.

Цивилизација која је стара преко 10.000 година.

И која данас једнако припада православцу из Блаца и муслиману из Тутина.

То је наша заједничка цивилизација.

На коју морамо да будемо поносни.

Наравно, ако смо паметни.

 

Нажалост, постоје они који хоће да заваде православце и муслимане.

То су прорачунати лешинари који се хране несрећом обичног народа.

Видели смо како је то изгледало у пропасти југословенске заједнице.

Словенски народи су се поклали до истребљења на опште задовољсво и интерес германских,франачких, романских и англосакоснских мешетара.

Зар су словенски народи, који су потекли од истог древног семена, заиста толико политички глупи?

Показали су да јесу глупи.

Паметни да су били не би међусобно ратовали.

Сели би као разумни људи, браћа по крви и домаћини да се договоре.

 

Пре три деценије сам међу првима писао да је боље да водимо љубав, него да ратујемо.

Боље је да правимо паре, него да се убијамо.

Али, нажалост,ратне поглавице словенских племена то нису хтели  ни да чују.

Њима је одговарало да отпочне клање народа, јер су они на томе профитирали и постали су барони транзиције.

Шта је тај наш поводљиви народ добио од тих ратова?

Смрт,лешеве, инвалиде,злочине, исељавања и уништавања имовине на све стране.

Како данас живимо?

Сиромашно и бедно.

Народ мора да бежи из древне своје постојбине.

Не може да преживи јер га тржишни талибани опљачкаше.

 

Пљачка је иста и код православаца и код муслимана.

Сиромаштво је исто и код муслимана и код православаца.

Интересантно је да православни криминалци одлично сарађују са муслиманским криминалцима.

Ако дође до невоље, ако их појуре законске институције система, онда се они крију једни код других.

 

Како је то могуће, браћо по крви?

Како је могуће да се барабе и битанге слажу и поштују, док се добри и честити људи свађају и туку?

Где је грешка?

 

Проблем је код добрих људи који су, услед незнања, склони манипулацији.

Код криминалаца,чије је незнање огромно, много већи порив је за отимањем, узимањем, нагомилавањем, богаћењем и остваривањем личног интереса.

Тај порив је јачи и од националне и верске припадности.

Тако се зли људи намећу добрима за вође.

Националне и верске пароле које се јавно избацују су само позоришне кулисе за скривање личних материјалних интереса злих људи.

 

Незнање је када добри људи прихвате тврдња злих људи да се православци и муслимани у Србији мрзе.

Ти демагози и манипулатори намерно шире такве лажи и муте воду.

У муљу се најбоље зарађује.

У новим сукобима, свађама и могућим ратовима, те ништарије траже простор за остваривање својих интереса.

 

Уместо да муслиман и православац поставе заједничко питање – зашто смо ми сиромашни, зашто немамо посла и зашто морамо да бежимо из наше древне постојбине, они наседају на политичке лажи да су православци окупирали Санџак или да су муслимани сви вехабије, џихадисти и талибани, који намеравају да истребе православне.

 

Ево, нека ми неко објасни ово.

 

Како је могуће да мени, православцу, буде ближи мој пријатељ Алексеј из Москве или Сергеј из Тјумена или Игор из Владивастока, него Мехо из Сјенице, Есад из Новог Пазара и Џемо из Тутина?

 

Упркос православној вери, мени је,ипак, ближи онај који је потекао из истог древног семена, из истог поднебља, културе и обичаја, истог менталитета и заједничког живота, него онај који припада потпуно другој цивилизацији.

Када сам, као одличан познавалац руске историје и приватни банкар, направио сам прву приватну банку у Москви 1991.године,имао сам, природно, пословне интересе по читавој Русији, коју сам имао прилике да прекрстарим уздуж и попреко, написао и рекао да су према менталитету Руси ближи Прусима, него нама Србима, многи су остали запрепашћени.

 

Али, то је истина.

 

На исти начин размишљања могу да поставим следеће питање.

 

Како је могуће да  је Самиру из Новог Пазара, Назиму из Сјенице и Емиру из Тутина ближи Тургуш Денкал из Анкаре, Џума ал Нахјана из Абу Дабија или Наџиб Халид из Кула Лумпура?

 

Упркос исламској вери, нашим муслиманима из Санџака је много ближи православац Милорад из Трстеника, Радојко из Ариља или Србољуб из Беле Цркве, него муслимани из Катара, Кувајта или Саудијске Арабије, јер потичемо из истог древно семена, из истог поднебља, културе и обичаја, истог смо менталитета, само нас је вера поделила.

 

Ако се може написати тако јака реч – поделила.

 

За верника је Бог само један.

Како се он зове, то је питање избора сваке верске конфесије.

И ако се поштују верске разлике, онда никада не би смело да дође до сукобљавања.

Нека се свако  моли Богу, без обзира како он тога свог Бога именовао.

 

Тако би требало да буде, али, нажалост, тако у стварности није.

 

Зли људи намерно праве поделе, шире страх и плаше народ са припадницима друге вере, само да би лакше завадили и успоставили своју владавину.

То раде и једни и други.

 

Деценијама се јавно обрачунавам са оним православцима који то раде у име нас православних.

Који се служе свим злоупотребама и манипулацијама, како би припаднике наше правослевне вере удаљили што више од наше браће муслимана.

 

Почео сам летос да то радим и са оним екстремним демагозима ислама.

Засметало ми је једно искривљено тумачење традиције.

Ево текста у коме сам то изнео http://www.dragas.biz/tradicija/

 

Гледао сам, на почетку ове године, неки скуп на коме су били интелектуалци Бошњака који су у Новом Пазару поставили следеће питање : Да ли је 1912.година била ослобођење или окупација?

 

Запрепашћен сам био када су ти интелетуалци Бошњаци једногласно се сложили да је 1912.година била – ОКУПАЦИЈА!

Нисам могао да верујем да је таква острашћеност и мржња према Србима.

Касније сам у многим наступима тих виђенијих људи из Санџака увек слушао да су Срби 1912.године окупирали Рашку област или Санџак.

 

Уместо одговора на ове тврдње , износим једно историјско поређење и онда ћу поставити нека питања тим бошњачким интелектуалцима у Санџаку.

 

Узмимо за пример, ради мог бољег објашњења, рецимо, то да Цар Душан није отрован 20.децембра 1355.године у својој 47 години живота.

И да је он наставио своје ратне походе на оронуло и посвађано Ромејско царство.

Освојио је без борбе Константинопољ и прогласио га за своју престоницу.

Учврстио је власт и оснажио већ посустало и разровано неслогом Ромејско царство.

 

Након тога, Цар Душан  је у наредним годинама, све до своје смрти, рецимо, 1388.године, наставио да шири своје царство на Исток и успео је да  пороби земље турског султана Османа I, оснивача Османлијског царства, којом је тада управљао, после очеве смрти, његов син султан Орхан Гази.

 

Православни Цар Душан Силни Ујединитељ је освојио градове Билецик, Инегол, Гојнuк, Согут, Ексисир и покорио све Турке Османлије, убио њиховог султана и наметнуо српске законе.

 

У тим српским законима Турци су постали раја, који су морали да дају харач Цару, уведено је право прве брачне ноћи, отимана су деца од турских породица и одвођена у Константинопољ да пређу у православце, најбољи су проглашавани  за витезове и могли су да постану деспоти у царевини, раја није смела да јаше коња, када Србин наиђе на путу Турци су дужни  да се склоне са пута, не смеју да погледају у очи Србина, свим богатим Турцима који су прелазили у православље и који су се изјашњавали као Посрбице остављано је богатсво, док су непослушни набијани на колац, мучени најстрашнијим мукама и није им се дозвољавало да живе са Србима и Посрбицама у градовима, него су остајали да живе по селима и планинама.

 

Ево, само неке од богатог репертоара нових закона и обичаја што су донели српски освајачи.

 

Замислимо сада да је неки тамо српски деспот Бранковић 1364.године основао град покрај Инегола и да га је назвао Нови Пазар, да је готово све локално становништво из те области покрстио у православну веру, да их је населио у тај нови град, да је подигао православне цркве и око града манастире.

 

И тако Срби владају том области од те 1364.године све до 1912.године, када се неком турском буном , која је почела још из 1804.године, нису Турци први пут подигли против Срба освајача и угњетача, почели су да ослобађају своју земљу и да протерују Србе, да би 1912.године потпуно протерали Србе из те читаве области.

 

Мислим да је ова метафора била сасвим довољна  за разумевање онога што хоћу да закључим.

 

Моје питање, рецимо, конкретно естрадном политичару Зукорлићу и његовим остаршћеним пајташима истомишљеницима је следеће :

 

  1. Да ли су Турци тај турски Нови Пазар, кога су основали Срби у средњем веку 1364 на турској земљи, ослободили или окупирали?

 

2.Ко је живео на тим просторима пре доласка Срба?

 

  1. Да ли су данас већинско православно становништво у тој области Срби или Турци?

 

  1. Да ли је највећи турски песник, који је опевао прелазак Турака у православље и насилно покрштавање, истрагу Посрбица и издају ислама, опевао борбе против Посрбица и Срба, да ли је тај песник геноцидни песник кога треба забрањивати, јер мрзи Србе и наноси душевни бол православцима?

 

  1. Да ли ти православци у турском Новом Пазару  могу да стављају на своје институције и куће заставе Србије и  Српске православне цркве?

 

 

  1. Како би реаговао Ердоган да прави српски председник, не ова будала данашња, дође у ту Турску област у посету и одржи ватрени говор пред својом православном браћом, окупи се стотину хиљада православаца, одбивши да дође у посету председнику Турске у Истамбулу?

 

  1. Како би реаговао Ердоган, када би неки православни политичар из те Турске области, затражио да се одвоји од фашистичке Турске и позвао Путина да посредује у сукобу између Турске и тог турског Новог Пазара?

 

 

  1. Како би реаговала турска јавност да  екстремни православни митрополит скине мантију и крст, да обуче грађанско одело и почне да се бави политиком, постане посланик и естрадна звезда?

 

  1. Како би реаговала држава Турска да православци из те области траже да се уједине са православном браћом из читавог света под владавином цара Путина?

 

Заинтересовани могу сами даље да набрајају питања.

Мени је ово сасвим довољно.

 

Да ли смо нешто научили из овог примера?

Двоструки стандарди ће нас одвсети у нове сукобе.

Искључивост и острашћеност су окидачи нових немира.

Незнање се као пожар шири.

Подмеће се и кривотвори историја на све стране.

 

Браћо муслимани,

Браћо православни,

 

Запамтите да сте настали из истог древног семена.

Пренесите то свом потомству.

Нека се наша древна историја преноси са колена на колено.

Никада не смемо да заборавимо наше заједничко корење.

Оно је једино гарант да нећемо начинити нове глупости.

 

Верске разлике треба да нас зближе.

То је наше историјско богатсво.

Чувајмо га.

Учимо једни од других.

Поштујемо се међусобно.

Различитост нам помаже.

Да заједно опстанемо.

 

Београд, 7527.година, коледар, дан тринести

 

 

 

 

 

SHARE