Početna Tekstovi i kolumne Svedok Botulizam Carnexa

Botulizam Carnexa

1837
0
SHARE

BOTULIZAM od latinskog BOTULUS – kobasica je medicinski pojam koji izuèava trovanje pokvarenom hranom, naroèito pokvarenim mesom. Šta je botulizam u srpskoj privatizaciji? Botulizam u procesu privatizacije namerno fabrikovanje laži o lošem poslovanju preduzeæa koje je najveæi gigant u proizvodnji mesa, da bi se pokvarila vlasnièka struktura kapitala i prevarili mali akcionari koji su, zaplašeni medijskom epidemijom, prodali za male pare svoj veæinski paket akcija. E, taj izmišljeni botulizam desio se najveæem proizvoðaèu hrane koji je u vreme nekadašnje zajednièke države kontrolisao 8 odsto tržišta. Naravno, reæ je o vrbaškom agroindustrijskom kompleksu CARNEX A. D koji je, pred našim oèima, dok su tržišni talibani velièali uspehe promašenih reformi a mrljavi legalisti brabonjali o pravnoj državi, otet berzanskim manipulacijama iz ruku uplašenih i osiromašenih malih akcionara za tepsiju ribe, kako to vole da kažu paori.

No, poðimo redom. Moram da objasnim svim mladim èitaocima, koji nisu imali prilike da se upoznaju sa velièinom i znaèajem CARNEX-a, šta je to CARNEX. Ovaj proizvodno preraðivaèki kompleks nastao je 1958. god. i njegova osnovna delatnost je biljna proizvodnja, proizvodnja stoène hrane, skladištenje žitarica, uzgoj stoke, proizvodnja, obrada, hlaðenje i zamrzavanje životinjskog mesa. Impozantna osnovna delatnost je posledica zaokruženog ciklusa proizvodnje hrane od njive do trpeze. Verujem da nema ni jednog deteta koje nije odrastalo na CARNEX- ovim proizvodima.

Utoliko nam svima teže pada sve ono što se desilo u preotimanju firme na Berzi. Ne mogu da kažem privatizacija pošto je CARNEX veæ bio u rukama privatnika. Privatnici su bili mali akcionari. Ali nekome se takva struktura vlasništva nije sviðala. Uoèi operacije botulizma, struktura vlasništva je bila sledeæa: mali akcionari su imali 59,14 odsto vlasništva, Akcijski fond 31,10 odsto i PIO fond 9,76 odsto. Broj zaposlenih je bio 3.378 radnika i ništa nije nagoveštavalo da æe doæi do preuzimanja preduzeæa. Kada se pogledaju bilansi stanja i uspeha za period 2000.-2002.g. jasno se vidi da nisu bile taène prièe koje su namerno plasirane u javnosti kako je preduzeæe poslovalo sa gubicima. Prema bilansu uspeha CARNEX je sve tri godine pre botulizma ostvarivao prihode: 2000. – 9.642.000, 2001. – 10.833.000 i 2002. – 2.264.000 dinara. Kada se uporede neto obrtna sredstva, ekonomski pokazatelj koji uporeðuje obrtna sredstva i kratkoroène obaveze, onda se vidi da su neto obrtna sredstva bila u plusu èitavih 402.299.000 dinara. Prema Prospektu preduzeæa koji je bio istaknut na sajtu Beogradske Berze trajni kapital na dan 31.12.2002.g. iznosio je: osnovni kapital 1.589.112.000 dinara, revalorizacione rezerve 834.875.000 dinara i nerasporeðeni dobitak od 26.869.000 dinara. Kada taj dinarski iznos pretvorite u deviznu protuvrednost dobijamo podatak da je vrednost CARNEX-a bila – 38.294.625 €.

Meðutim, ni ta vrednost procene kapitala od strane poslovodstva, koje je potpisalo Prospekt i tako krivièno odgovara za sve netaènosti i umanjivanje kapitala, isto kao i Ministarstvo privrede, Agencija za privatizaciju i Komisija za hartije od vrednosti, koje su po službenoj dužnosti, zašto ih inaèe plaæamo mi poreski obveznici, bili obavezni da procene stvarnu tržišnu i realnu vrednost kapitala; dakle, ni ta procena kapitala iz Prospekta nije bila taèna. Koliko je stvarno vredeo CARNEX? Prema mojoj proceni koju sam radio uz pomoæ struènjaka iz poljoprivredno-prehrambenog kompleksa i uz dragocenu podršku bivših radnika CARNEX-a, samo vrednost nepokretnosti: 2.689 ha poljoprivrednog zemljišta pod zalivnim sistemom, 3.940 ha poljoprivrednog zemljišta, 582.360 metara kvadratnih graðevinskog zemljišta, 63.500 metara kvadratnih proizvodno-magacionog prostora, 85.500 metara kvadratnih farmi, 16.600 metara kvadratnih mašinskog parka, 74.200 T silosa i 12000 metara kvadratnih upravnih zgrada iznosila je 66.203.500 €. Kada tome dodamo preraðivaèke kapacitete klanièke industrije: klanièko odeljenje, pandleraj, solara, kobasièaresko odeljenje, odeljenje konzervi, gotava jela, vakum, mašæara, crevara, hladnujaèe, mesare, FSH „Vitanux“ i fabrika nameštaja „Drina„ Vrbas; onda se taj kapital uveæava za još 70.167.900 €. No, ni to nije sve. Ako dodamo trajnu robu na zalihama 15.000.000 €, poslovne jedinice u drugim zemljama 5.790.000 €, magacin materijala 6.700.000 €, oprema 6.500.000 €, mehanizacija 2.800.000 €, vozni park 3.400.000 €, i Brend – 8.000.000 € ; to sve zajedno èini sumu od – 189.090.000 €.

To je minimalna, donja cena kapitala CARNEX-a. Iskusni struènjaci iz preduzeæa tvrde da preduzeæe vredi izmeðu 250-300 mil €. Nazdravlje! Ostaje otvoreno pitanje za sve graðane naše zemlje – zašto je firma koja vredi najmanje 189.090.000 € prodata na Berzi za bednih 14.5 mil €? Zašto? Zašto je firma prodata za iznos robe koji je bio u magacinu? Može li nam neko iz države na to pitanje da odgovori? Recimo, èuveni ministar za rasprodaju srpske privrede Vlahoviæ? Koji je kao „ekspert“ ušao u politiku za koju je tvrdio da ga ne interesuje. Ili neko od demokratskih snaga? Zašto su dozvolili da procena kapitala CARNEX- a bude toliko niska. Razumeo bih da je umanjena vrednost kapitala za 10-20 odsto, ali za skoro 15 puta, to je ravno zloèinu. Naroèito naèin na koji je to uraðeno.

Na osnovu prikupljenih izjava akcionara, kao i na osnovu podignutih kriviènih prijava od strane izmanipulisanih ljudi, prodaja akcija bila je nameštena za unapred poznatog kupca. Naime, nekoliko meseci pre prodaje poslovodstvo preduzeæa je perfidno, uz dogovor sa pretstavnicima vlasti, plasiralo u medijima lažnu aferu – BOTULIZAM. Svi se seæate kako je brzo pukla vest da su paštete pokvarene i da deca mogu da obole ako jedu zaražene proizvode. Paštete su bile idealno odabrane a deca su bila ubaèena da bi se afera što pre proširila. Cilj ove lažne afere je bio da potrošaèi prestanu da kupuju robu, da poslovodstvo povuèe iz mreže sve na zalihe, da se zalihe znaèajno uveæaju i da potencijalni kupac, kad otkupi veæinski paket akcija, dobije preduzeæe za iznos zaliha.

Istovremeno, afera pokvarenih ljudi je trebala da se prikaže kako se preduzeæe nalazi u rasulu, kako je kapital obezvreðen i kako dolazak strateškog partnera jedino može spasiti akcionarsko društvo od steèaja. Posledica takvog gomilanja zaliha i povlaæenja robe iz prometa bio je drastièan pad prihoda i neisplaæivanje plata zaposlenima, što je stvorilo kod radnika veliku napetost, nesigurnost, strah za radno mesto i dalju sudbinu kompanije. Planski se stvarala atmosfera brze propasti kompanije. Kada su radnici sa svojim porodicama slati u menzu da se prehrane, onda je to bio psihološki pritisak na ljude bez plate da se, radi preživljavanja, što pre odreknu akcija i tako nekako saèuvaju standard u padu.

Jednog jutra generalni direktor preduzeæa sakupio je zaposlene u restoranu društvene ishrane i izjavio je pred èitavim kolektivom da radnici treba da što pre prodaju akcije jer æe preduzeæe otiæi u – STEÈAJ. Prema odredbama zakona, kada preduzeæe ode u steèaj zaposleni se šalju na biro rada a mali akcionari gube akcije. I drugi direktori su nagovarali radnike da prodaju što pre akcije jer æe preduzeæe sigurno iæi u steèaj. Direktori preduzeæa su pretili radnicima otkazima i angažovali su sindikalne lidere da se ukljuèe u kampanju brze prodaje akcija. Uplašeni mali akcionari, naroèito oni èije su èitave porodice radile u CARNEX-u, bili su primorani da prodaju po niskim cenama svoje akcije verujuæi da æe se tako spasiti steèaja. Kakva podvala?! Kakva prevara?! Kakva manipulacija nesretnim ljudima koji nisu znali da su upali u zamku prevaranata.

Tako su mali akcionari CARNEX-a izmalipulisani. Da li se to moglo dogoditi u nekoj pravnoj državi kojoj toliko stremimo? Može li se uæi u evropske integracije na pljaèki malih akcionara? Gospodo reformisti, neæete moæi da uðete u Evropu pljaèkanjem siromašnih akcionara. Opljaèkali ste privatnu svojinu koja je svetinja u razvijenom svetu. Botulizmom se ne može zaraziti Evropa. Šibicari ne mogu da budu reformatori. Na Berzi ne smeju da rade partijski èinovnici. Brokeri ne smeju da budu ekspoziture novobogataša. Neko mora zaštititi male akcionare. Neko mora da objavi ovu državnu prevaru. Zašto državnu? Zato što je država dozvoljavala da se uz njenu pomoæ sve to dogodi. Kupac preduzeæa nije kriv. On mene uopšte ni ne zanima. Kupac hoæe uvek da kupi što jeftinije. Zašto bi akciju plaæao 7.000 dinara kad može samo 1.103 dinara?

Ali, ostaje nam samo još jedno pitanje: kako ispraviti nepravdu? Imam rešenje. Tražimo reviziju vrednosti procene kapitala CARNEX-a. Tražimo reviziju pustupka privatizacije i nadoknadu štete od strane države svim prevarenim. Ili – dodela novih akcija. Razlika do tržišne cene. Zakon o privatizaciji èlan 2, koji govori o naèelima privatizacije, taèka 4 kaže da æe se preduzeæe prodavati po tržišnim cenama. To tražimo! Tržišnu cenu! Tržišna cena CARNEX-a je 189.090.000 €. Platite to gospodo! Pa onda prièajte o Evropi, demokratiji i legalizmu. Plati, kume! Ili jesi ili nisi pokvaren!

Svedok 5. april 2005

SHARE