Početna Sadržaj Izjave Boris sa Koštuničinim likom

Boris sa Koštuničinim likom

1344
0
SHARE

Pakt DS i DSS
Predsednik države je, poput premijera vlade, legalista i u mnogome će se oslanjati na zakone i biti deo tima koji će provoditi reforme, kaže analitičar Zoran Vacić, ne očekujuci veće sukobe medju njima
Privreda je u potpunom strajku, budžet je prazan. To su ključna pitanja, a ne Tadić i Koštunica. Da li se oni lično izmedju sebe vole ili ne – to nas uopšte ne zanima. Glavna pitanja su: prazan budžet, promašena privatizacija, reforma neostvarena, siromaštvo na sve strane, tvrdi Branko Dragaš

NAREDNI dani će pokazati da li je Tadićev pakt sa Koštunicom otporan na medjusobnu netrpeljivost DSS-a i DS-a. Jedno je, medjutim, izvesno: Tadić neće biti šef države koji se „ne meša u svoj posao“, te otuda i opaska da je kohabitacija na duže staze kod nas teško zamisliva zbog strančkih sukoba, a i zato što se smatra da naši partijski lideri nisu navikli na tako nešto. Nedavno se, na ovu temu, oglasio i potpredsednik vlade Miroljub Labus opservacijom da kohabitacija u nas može biti samo neiskrena, jer, kako reče, „vlast u našoj zemlji deli samo onaj ko mora“.

Drugi, pak, tvrde da je kohabitacija (ravnoteža moci) idealan model – ako hoćemo pravu podelu vlasti i njenu stvarnu kontrolu. Trezveniji upozoravaju da savez Tadića i Koštunice predstavlja sada najbolju šansu Srbije za napredak, a tome u prilog ide i saznanje da su njih dvojica psihološki dosta slični, da se lako i brzo dogovaraju.

U tom kontekstu, brojni su analitičari koji se ovih dana pitaju koliko dugo predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica mogu da saradjuju, a da se ne posvadjaju. Dok jedni predvidjaju da će do svadje doci tek krajem ove godine, drugi smatraju da bi već septembarski rezultati lokalnih izbora mogli da dovedu do razlaza.

Sta treba očekivati?

– Verujem da su Koštunica i Tadić dogovorili sve uslove svoje buduće saradnje u trenutku kada je Koštunica trebalo da donese odluku o podršci Tadiću, kaže za „Nezavisnu Svetlost“ Zoran Vacić, predsednik Centra za liberalno-demokratske studije. – Tadić je sam rekao da je rok od godinu dana najkraći rok u kome će DS podržavati ovu vladu, te pre njegovog isteka ne treba očekivati ništa dramatično na relaciji DS – DSS.

Inače, ne mislim da lokalni izbori mogu da utiču na razlaz izmedju ovih stranaka. Pre očekujem da će u mnogim opstinama, zahvaljujući novom izbornom zakonu koji će se sada primeniti, DS i DSS činiti koaliciju koja je vladajuća – i da to može da učvrsti neke njihove odnose. U interesu i jedne i druge stranke je da ova vlada ostane što duže i da se izbori raspišu kada se situacija u potpunosti bude stabilizovala.

Branko Dragaš, predsednik Privredne snage Srbije – udruženja privrednika, na predstojeće dane gleda kroz drugačiju prizmu.

– Očekujem socijalne nemire, strajkove na sve strane – to je danas ključno pitanje u Srbiji. Očekujem lokalne i pokrajinske, a do kraja godine i vanredne parlamentarne izbore. Mislim da ta njihova izmišljena reč kohabitacija apsolutno ne može da funkcioniše.

Prikriveno suparništvo

Bora Kuzmanović, profesor socijalne psihologije, tvrdi da je Boris Tadić pod odredjenim pritiskom ljudi iz sopstvene stranke, kao i onih, poput Mićunovića, koji će sada u nju da udju. A i sam Koštunica, bez obzira što izgleda da je neprikosnoveni vodja u DSS-u, pod pritiskom je svojih koalicionih partnera: Draškovića, Ilića…

– Racionalno gledano, i jednom i drugom ne odgovaraju brzi parlamentarni izbori, kaže Bora Kuzmanović. – Tadiću zbog toga što jos nije učvrstio sasvim položaj u sopstvenoj stranci, što tamo jos ima ljudi koji čekaju na krivini da se oklizne; što mora da ispuni neka od datih obećanja… Koštunica, pak, mora da vodi racuna o mišljenju koalicionih partnera. Ipak, verujem da će kohabitacija potrajati nešto duže – bar do sledeće godine.

Za Nadu Kolundžiju, doskorašnjeg republickog poslanika, bilo bi najbolje da se postigne dogovor oko promene ustava, a onda i sporazum oko parlamentarnih izbora. Bio bi to, veli, nekakav dokaz da postoji dovoljan stepen odgovornosti da se, pre svega, urade stvari koje su izuzetno važne. Ima mišljenja da njih dvojica nisu losa kombinacija za vladanje državom, da se odlikuju tolerantnoscu, da su politicki neistomišljenici, ali ne i neprijatelji. Treba podsetiti, medjutim, da su krajem 2000. godine mnogi verovali kako su Koštunica i Djindjić idealni dvojac na čelu države. Da li će tandem Koštunica – Tadić biti bliži?

– Smatram da će i Koštunica i Tadić bolje da funkcionišu u medjusobnim odnosima i obavljanju funkcija nego što su to mogli Koštunica i Djindjić, kaže Zoran Vacić. – Pre svega, zato što je ocigledno postignut vrlo jasan dogovor izmedju njih. I buduci da su obojica ljudi koji drže do dogovora i koji stoje iza svoje reči, mislim da nekih velikih sukoba neće biti. Znacajna je razlika u nacinu pristupa politici i bavljenja politikom izmedju Tadića i Djindjića i ja verujem da će upravo ona biti osnov za stabilnost vlade i predsednika Republike. Znaci, za stabilnost izvrsne vlasti. Vacić podseca da je Djindjić važio za pragmaticnog politicara, koji je bio sposoban da preskace po nekoliko stepenika da bi dosao do odredjenog cilja, da se pritom nije mnogo obazirao na važeće zakone, na ustav…

Imao je cilj kome je težio i smatrao je da je sve dozvoljeno na putu ka njemu. Za Tadića Vacić misli da je, poput Koštunice, legalista i da će se u mnogome oslanjati na zakone, da će biti deo tog tima koji će dalje sprovoditi reforme u Srbiji.

– To je samo prikriveno suparništvo – i to nije rešenje za Srbiju, kategoričan je Branko Dragaš. – Mislim da prvo moramo da dobijemo premijera – čoveka koji zna privredu i novu ekomomsku politiku, potpuno suprotnu sadašnjim modelima koje sprovodi G17 i koja je dovela do potpunog kolapsa privrede. Potreban nam je i predsednik koji će biti tolerantan – i sve to ispunjavati.

Neće ići glatko

Nada Kolundžija veruje da je zbog iskustva i svega što se desavalo, a što pokazuju i izbori, ovog puta moguće da se taj dogovor postuje i da se napravi nekakva strategija u kojoj će se utvrditi prioriteti, jer su svi shvatili da se bez dogovora ne mogu rezresiti mnogi problemi.

– Koštunica i Tadić biće bliži, kaže Bora Kuzmanović. – Najkraće rečeno, to je bolja kombinacija. Medjutim, racionalno kad se posmatra, kombinacija Djindjić – Koštunica bila je najbolja. Djindjić je bio premijer vlade, a Koštunica predsednik države. Ali, tacno je da je izmedju njih postojala lična netrpeljivost. I zbog toga ta kombinacija, koja je spolja izgledala dobro, nije mogla lako da se ostvari. Ova kombinacija Koštunica – Tadić sada je, u svakom slucaju, u tom smislu bolja. Dakle, manja je lična netrpeljivost.

Kuzmanović podseca da će taj savez zavisiti i od ljudi oko njih, i od koalicionih partnera. Tadić će biti pod pritiskom odredjenih ljudi u sopstvenoj stranci, a i Koštunica nije toliko tolerantan koliko se zamišlja. Ima on, veli Kuzmanović, odredjene sujete, te stvari neće ići sasvim glatko. Ali, ta kombinacija je, ipak, bolja od one Koštunica – Djindjić.

Koliko je istine u opaskama da Tadić poseduje kapacitet za saradnju, a da je Koštunica presao preko svih ranijih svadja sa DS-om?

– Mislim da se oni uopšte neće pitati, veli Branko Dragaš. – Znači, dogadjaji će ići mimo njih dvojice. Jer, nevolja je mnogo velika. Privreda je u potpunom strajku, budžet je prazan. To su ključna pitanja, a ne Tadić i Koštunica. Da li se oni lično izmedju sebe vole ili ne – to nas uopšte ne zanima. Glavna pitanja su: prazan budžet, promašena privatizacija, reforma neostvarena, siromaštvo na sve strane… To je ključni problem! Pod naletom takvih saznanja vrlo brzo će se menjati i politika. Na scenu će stupiti novi ljudi, jer su ovi potpuno istroseni.

Nada Kolundžija smatra da je teško proceniti koliki je Tadićev kapacitet za saradnju i da li je Koštunica presao preko svih ranijih svadja sa DS.

Medjutim, ono što njoj izgleda važno je „sposobnost i jednog i drugog da realno procenjuju stvari i da se opredeljuju za one koje su od strateškog interesa za zemlju“.

– Ne verujem da je Koštunica sukobe sa DS-om doživljavao kao lične ili kao trenutak koji treba dugo pamtiti, kaže Zoran Vacić. – Očigledno je da su oni bili potreba tadašnjeg rukovodstva i tadašnje politike DS da bude sama u čitavom jednom prostoru vlasti i da potpuno eliminiše sve one koji su nepoželjni. I to shvatanje DS doživelo je svoj krah. Stranka sada ima potpuno novu političku filozofiju koja se ogleda u reči saradnja.

Tadić je strpljiv

Vacić smatra da DS i DSS, zahvaljujuci velikom kapacitetu za saradnju koji poseduju i Tadić i Koštunica, mogu i duže od tih godinu dana da kohabitiraju u vlasti – i da je dobro da DS ne ulazi u vladu u tom periodu. Jer, ona se, podseca Vacić, na taj nacin najsiroj javnosti prikazuje kao opoziciona stranka koja treba da okuplja nezadovoljne politikom vlade. Ako bi usla u vladu biraci nezadovoljni radom vlade morali bi, po prirodi stvari, da odlaze ka opozicionim stankama, što bi, upozorava Vacić, dovelo do jačanja SRS.

– Boris Tadić poseduje kapacitet za saradnju, strpljiv je i relativno mlad čovek kojem se, cini mi se, previse ne žuri, kaže Bora Kuzmanović. – Verujem da je iskreno rekao da želi stabilnost, jer u takvim uslovima učvrscuje svoju poziciju, pojacava svoju ulogu i funkciju, a donekle, može se reči, i harizmu. I Koštunici u ovom trenutku ne odgovaraju izbori, posto je sve pod senkom neuspeha Marsicanina. Zbog toga mislim da i jednom i drugom odgovara da se sve to malo produži. Ubedjen sam da i gradjanima smucilo od tolikih izlazaka na birališta.

Da li će slaganje izmedju premijera i predsednika trajati onoliko koliko to bude odgovaralo Zapadu?

– Volela bih da to traje onoliko koliko odgovara nama, kaže Nada Kolundžija. – I volela bih da obojica to imaju na umu, i ne samo njih dvojica već sve ono što predstavlja nekakav demokratski potencijal zemlje. Ono što bude odgovaralo nama, mislim da će prihvatiti i Zapad – ukoliko osnovni strateski cilj bude približavanje zemlje Evropskoj uniji.

Branko Dragaš tvrdi da Zapadu uvek odgovara onaj koji izvršava njegove naloge, da su protekli izbori, na kojima je pobedio Tadić, imali kampanju u kojoj se govorilo da će biti izolacije i svega onoga što je uplašilo ljude. Lokalni izbori, a zatim i vanredni parlamentarni, pokazaće, po njegovim rečima, pravo stanje stvari. Zapad je vrlo praktican, pogotovu Amerikanci, koji idu s onim koji je najjači na tržištu. Dragaš smatra da će Koštunica pasti na svojih pet posto glasova, a da Tadić neće moci tako brzo da revitalizuje DS.

Zapad i Srbija

– Nažalost, mislim da Zapad ima ovde dosta veliki uticaj, veli Bora Kuzmanović. – Ako počne dobro ta saradnja i nova vlast bude funkcionišala kako odgovara Zapadu, oni će vrsiti pritisak da to i traje. Ako im se, pak, učini da to ne funkcioniše najbolje i da bi se promenom odnosa snaga ili nekim manevrom stvari izmenile nabolje, Zapad će vrsiti pritisak u tom smislu. Razlika izmedju Koštunice i Tadića na tom planu je u tome što je Tadić pod većim uticajem Zapada, ali nije ni Koštunica bas neosetljiv na te pritiske.

Zoran Vacić ne misli da je Zapad imao neki presudni uticaj na njihovu odluku da kohabitiraju u vlasti. Pre je, veli, na to uticala trenutna politicka situacija u Srbiji s jedne strane i, s druge – državnicka vizija Vojislava Koštunice i Borisa Tadića. Dakle, to je ono što je uticalo da se uspostave ti kontakti, da se postignu dogovori i da se po prvi put, podseca Vacić, kod nas uspostavi saradnja dve partije u vodjenju države. S tim da jedna bude u vladi, a druga u opoziciji – ali da ima predsednika države.

– Zapadu će odgovarati da Srbija ulazi sve snažnije u prostor demokratije, kaže Zoran Vacić. – On samo treba da pokaže, ako pod Zapadom podrazumevamo Ameriku, EU i druge najbogatije zemlje sveta, dobru volju da pomogne njima dvojici da kola koja su upala u blato budu izvucena na suvo. To, pre svega, mogu učiniti smanjenjem pritiska na vlast, poštovanjem naše vlade i države kada je u pitanju Kosovo i podsticanjem svojih privrednika da investiraju u Srbiji. To su nacini na koje oni nama mogu da pomognu. Inače, verbalna podrska ništa ne znači.

Predsednik Srbije Boris Tadić, po preuzimanju dužnosti, naglasio je da će biti predsednik svih gradjana i politickih partija, a da će mu prioritet biti uspostavljanje politicke stabilnosti u zemlji, jer je ona preduslov za ekonomski razvoj.

Gradjanima, posle ovih verbalnih zaklinjanja, ostaje zebnja da li će Tadićeva pobeda najaviti jedno novo poglavlje u srpskoj strančkoj politici, ili će se se obnoviti trvenja. Tacnije, da li će kohabitacija, kako reče Labus, ostati lepa strana reč, ili će nam, pak, predstavljati razuman i poželjan model za podelu i stvarnu kontrolu vlasti.

Piše: Slobodan CUPARIĆ
Nezavisna svetlost 460 17, jul 2004

SHARE