Podaci su poražavajuæi. Pad proizvodnje u maju mesecu ove godine u odnosu na maj prošle za 7,3% neshvatljivi su nam. Kako je moguæe da, posle izvršenih demokratskih promena, privreda lošije radi nego u vreme despotije i sankcija? Kako to objasniti?
No, nažalost, to je tako.
Znaèi li to da promene nisu izvršene ili da još uvek nema demokratije? Prirodno je bilo za oèekivati da æe, padom sankcija, privreda oživeti i da æe beležiti bolje poslovne rezultate. Ali, kao što vidimo, to se nije dogodilo. Objašnjenja mogu biti razlièita. Ipak, mogu se, èini mi se, svrstati u dva: ili je nova vlast nesposobna da pokrene privredu ili to neæe namerno da uradi. Neko treæe objašnjenje teško da možemo da pronaðemo.
Ako je nova vlast nesposobna, rešenje je da se zameni sposobnijom. Zamena se može izvršiti putem novih izbora. Ako i nova vlast bude takva imaæemo ponovo izbore. Dakle, izbora æe biti dok god ne dobijemo sposobnu novu vlast koja æe imati dobre rezultate. Princip je slièan kao u sportu. Menjaæemo ekipe dok ne dobijemo tim koji zna da pobeðuje. I niko ne treba da se ljuti. Takva su pravila tržišne utakmice. Naravno, o pobedniku æemo govoriti sve najbolje. Za graðane nije važno ko æe to biti, važno je da se pobeda ostvari.
Meðutim, mnogo gora situacija je ako nova vlast to namerno radi. Postavlja se pitanje: zašto to èini? Neki valjan razlog mora da postoji. Ako to radi po neèijem nalogu, onda je naša situacija izuzetno teška. Ne kažem da nije rešiva, veæ da je mnogo komplikovano izboriti se za pravi put. Opet, sledeæe pitanje je: po èijem nalogu i zašto? Jedan odgovor se nameæe: od nekih mentora spolja koji žele da pokore Srbiju i da otklone moguænost buduæih konflikta na Balkanu. Najbolje se to postiže ako otkupe srpsku privredu. Naravno, što je moguæe jeftinije.
Postoji, dakle, opasnost da u sopstvenoj zemlji budemo u kolonijalnom položaju i da izgubimo samostalnost i nezavisnost. Znajuæi šta se sve desilo u poslednjoj deceniji, ne možemo iskljuèiti ovo objašnjenje kao moguæe.
Teèe proces nasilne globalizacije i nije teško pretpostaviti da uvek ima malograðana koji æe se, za sitne privilegije, dodvoravati moænijima. Neki æe to èiniti samo da bi se dopali. Neki da bi postali njihovi namesnici u zemlji da bi iz toga crpeli svu politièku i ekonomsku moæ.
Ukoliko grešimo, pretpostavimo i tu moguænost, onda se zamiranje privredne aktivnosti i nedonošenje zakonskih okvira može objasniti èisto tržišno. Nova vlast ima potpuni politièki monopol u zemlji i želi da ga zaokruži i ekonomski. Pošto se plaši konkurencije jer je nestruèna i nesposobna da prati tržišnu igru, ona namerno usporava tempo igre da bi dobila veæi prostor za sebe i svoje bogate prijatelje iz zemlje. Ti novobogataši, koji su privilegijama despotskog režima stekli kapital, sada žele da ga legalizuju i saèuvaju. Nova vlast je sklopila savez sa njima. Plaæanjem jednokratnog porez na ukradenu imovinu iskupiæe svoje služenje despotu. Moral nije bitan. Onaj koji želi moral u politici, kako govori ideolog nove vlasti, neka ide u crkvu.
I tu je osnov svega. Taèka našeg razilaženja.
Nova vlast gleda na graðansko društvo slièno kao despot. Funkcionisanje države odvija se na isti naèin. Razlika je što je despot bio u sukobu sa èitavim svetom, nova vlast je prinuðena da saraðuje.
Suština vladavine, ipak, ostaje ista. Sistem se nije promenio. Mislim da je sada jasnije zašto nema bržih promena u društvu i radikalne reforme koje bi uspostavila vladavinu prava i tržišne institucije.
Jedno je jasno, nova vlast to ne želi. Suviše bi to bilo opasno. Ko zna kako bi se završila tržišna utakmica? Možda bi neki drugi ljudi stekli kapital a ne njihovi novi prijatelji. Kako njih onda kontrolisati?
Otvaranje društva ukinulo bi monopole. Partijska oligarhija ne bi više mogla na tajnim sednicama politbiroa da upravlja državom. Graðanske institucije bi dobile na znaèaju i država bi poèela da se oporavlja.
Ovako kako se danas radi, bojim se da neæemo dobiti bolji život za osiromašene graðane. Predviðam da æe život u Srbiji biti u narednoj deceniji izuzetno težak. Raslojavanja æe se poveæati. Nova vlast i novobogataši iz despotskog režima biæe sve bogatiji dok æe siromašniji jedva preživljavati.
Tim putem ne smemo da idemo. Zbog oktobarskog prevrata koga su graðani na ulici izveli. Jer, koji je onda smisao promena?
Srbija može opstati kao nezavisna država ako pronaðe svoje mesto pod globalnim suncem. Ne treba da se plašimo globalizacije. Ona nam je potrebna da ubrzamo naš oporavak i brzo nadoknadimo propuštene godine. Prilagodiæemo se svetskim tržištima negujuæi sopstvene duhovne vrednosti. Spajamo tradiciju sa savremenim civilizacijnim stremljenjima. Suprotnosti nema. Jedno sa drugim može da ide.
Ne moramo postati kolonija da bi nas svet razumeo.
Nešto možemo i iz sopstvene glave da izmislimo.
A to mogu smo novi ljudi. Sposobni da igraju na svetskim tržištima. I novi sistem upravljanja državom.
Tada æe se srušiti sve blokade. Pravila igre æe se uspostaviti i svi æe morati da ih poštuju. A ko æe pobediti, pokazaæe samo igra.
Graðani hoæe slobodu izbora. Ne mogu više da èekaju. Neka nas predvode pobednici. Slaviæemo ih i velièati. Dok ne izgube. Tim je važan. Tim ruši sve blokade. Treba nauèiti igrati u njemu. Ne možete sve sami.
Beograd, 20 jun 2001
