Početna Sadržaj Privatizacija Bilans privatizacije u Srbiji

Bilans privatizacije u Srbiji

901
0
SHARE

Kusi rezultati od prodaje
Mnoga preduzeća posluju lošije nego pre privatizacije, kaže prof. dr Gordana Kokeza

Iako su u periodu od 2002. do 2005. godine rezultati privatizacije ispod očekivanja, ovogodišnji finansijski bilans je znatno poboljšan prodajom dva velika preduzeća „Hemofarma” i „Mobtela”, pokazalo je istraživanje koje je uradila dr Gordana Kokeza, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

Ipak, zaključak je da je proces privatizacije u Srbiji zapao u krizu, pa zbog toga treba pribeći novim rešenjima u prilagođavanju metodama i tehnikama privatizacije specifičnim uslovima srpske privrede, izboru kupaca koji raspolažu kapacitetima za oporavak i razvoj kupljenih preduzeća, efikasnijoj kontroli poštovanja ugovora o privatizaciji. Gordana Kokeza predlaže da ove mere budu pokrenute i koordinisane od Vlade Srbije, dok će preduzeća nužno biti nosioci budućeg privrednog razvoja.

Podaci o rezultatima privatizacije u periodu 2002 – 2003. godina ukazuju da je na prodaju ponuđeno 2.089 preduzeća. Od tog broja prodato je njih 1.572, ili 75 odsto. Najveći broj preduzeća privatizovan je 2003. godine (51 odsto), a najmanji 2005. godine (179 preduzeća ili 11 odsto).

– Srbija je sa zakašnjenjem ušla u proces privatizacije, što samo po sebi nije moralo da predstavlja problem, budući da smo bili u prilici da se učimo na tuđim greškama. Međutim, data komparativna prednost nije adekvatno iskorišćena zbog čega su i rezultati ispod očekivanja i mogućnosti – kaže dr Gordana Kokeza.

– Manjkavost celog procesa privatizacije – ističe ona – jeste u tome što se nije vodilo računa o ekonomskoj snazi novih vlasnika, već se žurilo s prodajom, bez obzira na sposobnost kupaca da realizuju dalji razvoj preduzeća. Kao posledica toga, ni glavni cilj privatizacije da se poveća efikasnost privređivanja u najvećoj meri nije ostvaren. Većina preduzeća je prodata a da se nije gledalo kome se prodaju, često su pripala onima koji nisu bili sposobni ili nisu imali motiva za pokretanje razvoja. Zato se desilo da mnoge firme posluju lošije nego pre privatizacije. Sve to odrazilo se i na porast nezaposlenosti i na pad zarada (u Srbiji ima 27 odsto nezaposlenih, dok se taj pokazatelj u Evropskoj uniji kreće na nivou od devet odsto).

Sa stanovišta tehnika prodaje, u procesu privatizacije korišćene su: tenderska prodaja, aukcija i tržište kapitala. Na tenderima je privatizovano 35 preduzeća sa prosečnom uspešnošću od 52 odsto. Na aukcijama je prodato 913 preduzeća sa 86 odsto uspešnosti, a putem tržišta kapitala je prodato 169 preduzeća sa manjinskim paketom i uspešnošću od 57 odsto.

U procesu pripreme za privatizaciju nalazi se još 800–900 preduzeća, dok broj neprivatizovanih preduzeća iznosi oko 1.100.

Pri analizi rezultata privatizacije neophodno je uzeti u obzir i finansijske efekte koji su ovim procesom postignuti. Ukupni finansijski efekti privatizacije, po rečima naše sagovornice, u posmatranom periodu u Srbiji iznosili su 1.551.572.000 evra.

Najveći finansijski efekti od prodaje preduzeća ostvareni su na tenderima tako da je na ovaj način dobijeno 843.253.000 evra, ili 54 odsto ukupnih sredstava. Osnovni razlog što je tenderska prodaja na prvom mestu po finansijskim efektima jeste to što se na ovaj način prodaju veliki sistemi. Iako ova preduzeća čine samo tri odsto ukupnog broja prodatih preduzeća, na njih otpada 54 odsto finansijskih efekata prodaje. Najmanji finansijski efekti ostvareni su prodajom preko tržišta kapitala i iznosili su 229.690.000 evra, ili 15 odsto prihoda od prodaje, dok je na ovaj način prodato 22 odsto ukupnog broja preduzeća.

Posmatrano po godinama, neuporedivo najveći prihodi ostvareni su 2003. godine – čak 40,2 odsto u ovom trogodišnjem periodu. Te godine prodato je 792 preduzeća ili 51 odsto. Razlog za to je što je tada u ponudi bio veliki broj društvenih preduzeća i to mahom onih dobrostojećih. – S druge strane, ako se ima u vidu da su prodata skoro sva najbolja preduzeća, ostvareni finansijski rezultati mogu se smatrati veoma skromnim. To je uslovilo i dalji drastičan pad prodaje narednih godina kako po broju preduzeća, tako i po finansijskim rezultatima. Nije utešno, ali se mora reći da, po mnogim stručnim mišljenjima, dobrih preduzeća za prodaju gotovo da više i nema. Zato se u sferi privatizacije moraju preduzeti određene mere kako bi se ovaj proces nastavio i okončao na odgovarajući način – istakla je dr Gordana Kokeza.

Politika 08.10.2006.

SHARE