BEZOBRAZLUK
piše : Branko Dragaš. 15.01.2013
Evo još nekoliko zapažanja oko šeika.
Uzmimo primer prodaje i zakupa poljoprivredne zemlje šeikovoj kompaniji.
Sve da su i namere šeika poslovne i dobre, postavlja se pitanje – zašto režim ne ponudi
sopstvenim građanima i našim ljudima u rasejanju, kao i našim domaćim kompanijama, da oni kupe upropašćene poljoprivredne kombinate,koje je ekonomski ubica Dinkić uništio u procesu privatizacije?
Svetski podaci govore da će rast potrošnje hrane u narednim godinama biti preko 70%.
Investitori sa svetskih tržišta traže ulaganje u poljoprivredu. Šeik,dakle, nije slučajno došao. U istoriji nema nikakve slučajnosti. U biznisu nema ljubavi. Samo interesi i proračunati.
Da li neko u vlasti brani srpske nacionalne interese? Da li neko zna da uradi nacionalni proračun? Da li postoje investitori izvan šeika?
Građani Srbije imaju u parazitskim bankama 8 milijardi evra devizne štednje. Šeik namerava, kako je objavljeno, da uloži 200 miliona evra. To znači da su građani Srbije mogli da budu veći investitor nego prebogati šeik. Pored toga, naši građani iz rasejanja imaju preko 100 milijardi dolara kapitala. Niko im ništa nije ponudio. Zašto?
Moja ideja iz ranih devedesetih je bila da građani iz zemlje i rasejanja otkupe društvenu imovinu i da budu oni vlasnici imovine. Ponudio sam tako da mi, građani Srbije i naši sunarodnici iz rasejanja, otkupimo cementare, pivare,duvansku industriju,mlekare, poljoprivredne kombinate, autoputeve i sve društvene i državne kompanije koje imaju sigurnu budućnost. Uvek prodajete prvo ono što vam ne treba i gde nemate nikakve interese. Tako rade mudre državne politike. Ekonomske ubice su,međutim, dobile druge zadatke. Danas ih u tome podržavaju Neverni Toma, Mali Sloba i Aca Sila. Zemlja se nudi šeicima na prodaju. Pobunili su se udruženja paora i ponudili su da oni otkupe obradivu zemlju. Niko od imenovanih nema hrabrosti da im se javi. Kakav bezobrazluk?!?
Na kraju, još jedno važno pitanje.
Aca Sila se svim silama bori protiv kriminala i korupcije u državi. Uprkos tome što se to radi teledirigovano iz Vašingtona, da bi se prikrila i priznala funkcionalna nezavisnost Kosova, podržao sam taj čin odmotavanja zamršenog tranzicionog klupka. Aca Sila je povukao konac klupka i više nema povratka na staro. Klupko je počelo da se odmotava. Nema više zaustavljanja. To klupko se dokotrljalo i u vlastito dvorište.
Kako je moguće da se Aca Sila tako medijski otvoreno i neukusno, najavljuju se hapšenja u novinama, što se nije radilo i u zloglasna Staljinova vremena, bori protiv kriminala i korupcije kada državnu zemlju prodaje i izdaje bez tendera i bez zakonske procedure? Nema javnog nadmetanja, što je osnov svake demokratije i institucionalne državne politike. Da li je negde raspisan tender? Nije. Otkuda znate da je to baš tržišna cena? Zašto niste pustili da se investitori takmiče i konkurišu? Kakva je razlika između prodaje SARTIDA, C-marketa i prodaje državne zemlje i izdaje zemlje u zakup? Nema razlike. Sve je rađeno bez prisustva javnosti. Danas se ti akteri hapse. To znači da će se današnji akteri hapsiti na leto, kada propadne ova vlast, kada se formira nova vlast koja će znati da poštuje demokratsku proceduru.
I to je glavni problem srpske politike. Taj politički bezobrazluk.
Svako hoće da bude iznad države, institucija, demokratije, republikanske ideje i iznad tržišta i slobodne konkurencije. Došlo je doba propasti takve banditske, gangsterske i partijske kriminalne koalicione politike. Novo doba traži novi politički sistem i nove ljude. Moramo, napokon, da se naučimo i disciplinujemo da poštujemo demokratsku proceduru. To je osnov demokratske kulture. Posle sve ide mnogo lakše.
Beograd, 15.01.2013
