Početna Tekstovi i kolumne Svedok Berze i špekulacije

Berze i špekulacije

2099
0

Mada su italijanski trgovci u periodu XII – XIV vek upotrebljavali menice za meðusobna plaæanja, ipak rodonaèelnik savremene berze bila je holandska trgovaèka porodica van de Burse iz Briža u èijoj kuæi su, na kojoj je bio grb sa dve kožne kese (lat. bursa), održavani trgovaèki sastanci. Kasnije trgovci sele svoje sastanke u Antverpen gde je preduzimljiva gradska uprava 1531. god. sagradila berzansku zgradu. London dobija berzu tek 1566-70, pod nazivom The Royal Exchange.

Krajem 1590. godine holandsku berzu zahvata tulipomanija. Tulipani ili, po naški, lale potièu iz Turske, ali su se te godine prvi put pojavili u Holandiji. Najtraženija lala »Sempet Augur« plaæena je ogromnim bogatstvom koje se merilo koèijom i parom konja. Godine 1624. bilo je samo 12 lukovica, a cena po komada je bila 1200 florina, što je primamilo mnoge investitore. Uskoro su se lukovice poèele gajiti u svim baštama. Odmah treba reæi da se tih godina berzanske transakcije koncentrišu u Amsterdamu, gde se trguje deonicama Istoènoindijske kompanije koje donose prihode i po nekoliko stotina odsto. Još veæu zaradu donose prihodi od trgovine lalama, tako da se tokom 1634. god. licitacije lala odvijaju po kafanama, a trgovinom su se poèeli baviti skoro svi društveni slojevi od plemiæa do luèkih radnika. Kako su lale prodavane tokom cele godine dok se kupljena roba isporuèivala u leto, dolazilo je do vremenskog raskoraka koji je omoguæavao trgovcima da špekulišu. Ubrzo se sve više ljudi, privuèeni velikom i brzom zaradom, poèelo ukljuèivati na strani prodaje. Hronièari kažu da su se transakcije toliko ubrzale da su neke lukovice menjale za jedan dan na desetine vlasnika. Na kraju, 1637. god. došlo je do prvog istorijskog kraha berze jer je investicioni mehur postao toliko prenapregnut da je pukao. Nije više mogao da izdrži toliki raskorak ponude i tražnje. Nastala je panika. Dolazi do drastiènog pada cena i hiljade ljudi bankrotira.

Bila je to prva špekulacija na berzi koja je slomila samu berzu. Razlog, pohlepa investitora. To æe ostati osnovni motiv propasti mnogih berza do danas. Menjale su se ideologije i tehnologije, uvedeni su kompjuteri koji su ubrzali finansijske transakcije i povezali svetsko tržište praveæi od njega gradsku pijacu, ali pohlepa je uvek bila uzrok propasti tržišta. Igraèi na berzi i njihove gazde nisu mogli da savladaju sopstvenu gramzivost. Kraljevi profita su halapljivo gutali sve slabije na slobodnom tržištu, ostavljajuæi iza sebe milionsku sirotinju, nezaposlene i bedu koja se najbolje videla u Velikoj ekonomskoj krizi 1929- 33. I ta kriza zapoèela je krahom na Vol Stritu u Njujorku. Interesantno je da su se kriminalizovani novobogataši, nastali na špekulaciji i pljaèkanju države, uvek pozivali na slobodno tržište i konkurenciju. Berza je srce tržišne privrede. Nastala je kao prirodna potreba trgovaca da ubrzaju meðusobno poslovanje. Berza je pumpala finansijski krvotok kapitalizma i omoguæavala mu da, putem akcionarstva, razvije sve ono što mali investitor sam nije mogao: železnice, puteve, industriju i nove tehnologije. Uprkos svim špekulacijama i finansijskim mahinacijama koje se odvijaju na savremenim berzama, savršeniji instrument tržišne privrede još nije izmišljen.

Nažalost, to zloupotrebljavaju špekulanti. Danas više nego ikad. Oni koriste sve moguænosti koje im berza pruža da bi zgrnuli novac varajuæi naivne investitore, služeæi se lažnim bilansima, izmišljenim firmama, fiktivnim ugovorima, podrškom potkupljive birokratije ili rupama koje zakonodavac nije uspeo da zatrpa. Suština je da se za što kraæe vreme otme što više novca. Ako su nekada berzanskim mešetarima trebale decenije da zgrnu bogatstvo, današnji trejderi, zahvaljujuæi finansijskom balonu u SAD koji se svakodnevno naduvava, uspevaju u nekoliko finansijskih transakcija, obièno preko egzotiènih finansijskih ostrva, da postanu milijarderi. Prema poslednjim podacima 36 milijardera ima u Rusiji teških 118 mld$, što je 28 odsto BDP. Svoje bogatstvo su stekli pljaèkajuæi državu dok su radili sa naftom, gasom ili prirodnim bogatstvima. Lako se postaje bogat kada se zavlaèi ruka u državni budžet ili otima deo društvenog bogatstva. Poslednje afere na Vol Stritu odnele su malim investitorima preko 4.500 milijardi $. Pohlepa menadžera preti da uništi institucije tržišne privrede. Kada pogledate najveæa bankrotstva u SAD: WorldCom 107 mld$, Enron – 63,4 mld $, GlobalCrossising 25,5mld $, Adelphia Communications 24,4 mld $ ili PacificGas and Electric Co. 21,2 mld $, onda vam se zavrti u glavi od velièine tih gubitaka. Poreðenja radi 7,5 mil graðana Srbije godišnje napravi svega 12 mld $.

Opet, tolika bankrotstva ne spreèavaju moderne menadžere da sebi isplaæuju fantastiène bonuse. Recimo, Berni Evans jedan od menadžera »WorldCom-a« dobio je od kompanije zajam od 350 mil $ u trenutku kada je vrednost akcija pala sa 61 $ po deonici na 0,80 $ i kada je otpušteno preko 17.000 ljudi. Kako je ovo moguæe? Bilo bi interesantno da nam to objasne tržišni fundamentalisti i njihovi preplaæeni ekonomisti. Krajem prošle godine u specijalnoj akciji FBI uhapšeno je u jednom danu, preko èetrdeset brokera i dilera sa Vol Strita. Razlog je bio taj što su se van organizovanog tržišta dogovarali o berzanskim cenama akcija i tako rušili samu suštinu kapitalizma.

Kakva je situacija kod nas? Prvu berzu osnovali su trgovci u Beogradu na temelju zakona od 03. XI. 1886. god. i ona se intenzivno razvijala sve do Drugog svetskog rata. Komunisti su zatvorili berzu, ali su pri svim republièkim centralama Narodne banke otvarali DOM – devizno obraèunsko mesto. Poèetkom 1990. god. bio sam jedan od osnivaèa Beogradske berze i njen najveæi promoter u javnosti. Ako pogledate štampu iz tog perioda videæete kako sam jedini tražio da se predratna Berza vrati na svoje staro mesto, za naše mlaðe èitaoce današnji Etnografski muzej. Nažalost, ništa od toga se nije ostvarilo. Uprkos svim nastojanjima da dobijemo pravu berzu, naši arogantni reformatori su obesmislili pojam berzanskog poslovanja i sveli ga na postupak koji omoguæava da sumnjivi novobogataši peru novac kupujuæi dobre firme u procesu privatizacije. Umesto da Berza postane mesto gde æe svi investitori na najbolji naèin investirati svoj kapital, bez obzira na iznos slobodnih sredstava koja imaju, naša današnja Berza se pretvorila u mesto koje služi preuzimanje firmi. Sama èinjenica da Berza nije na poèetku godine radila 41 dan najbolji je dokaz apsurdnosti našeg primitivnog finansijskog tržišta. Zaustaviti rad Berze zbog nekakvog upisa u Centralni registar je samo po sebi besmisleno kao kada bi hirurg na neko vreme zaustavio rad srca pacijenta kako bi ga upisao u bolesnièke spise.

Ali, kod naših reformatora je sve moguæe. Potpuno neizgraðeno finansijsko tržište i loša zakonska regulativa doveli su do niza špekulacija u praksi. Stradali su naši mali akcionari kojih ima preko 700.000, jer ih niko nije obuèio za akcionarstvo, niti su im objašnjavali naèin funkcionisanja tržišta hartija od vrednosti. Bivši ministar sprdao se govoreæi da su to neke hartije. Direktori firmi su pritiskali male akcionare da prodaju u bescenje akcije kao bezvredne hartije. Osiromašeni graðani, opljaèkani radnici i penzioneri i mnogi drugi koji su živeli na samom rubu egzistencije namerno su obmanuti da bi što pre prodali svoje akcije. Tako su nastale velike prevare o kojima æu tek da pišem. Ostali ekonomisti æute. Plaše se i ne žele da se suprotstave oligarsima.

Poruèujem svim malim akcionarima – udružujte se i ne prodajite akcije! Meðutim, na terenu, u praksi, meðu malim akcionarima raste bunt protiv špekulanata koji su uspeli da preuzmu dobre firme na štetu malih akcionara. Pošto sam stao u odbranu interesa malih akcionara jedan od vodeæih oligarha je podigao tužbu protiv mene zbog klevete. Sledeæi mesec æe biti prvo roèište. Pozivam sve male akcionare da iznesu svoje sluèajeve. Pozivam medije da obelodane sve špekulacije kod preotimanja firmi. Ne dozvolite da naprave od vas berzanske tupane. Tulipani su veæ doživeli berzanski krah zbog špekulacija.