Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Berza

Berza

995
0
SHARE

Skoro dve decenije javno pišem i govorim o potrebi da se ponovo uspostavi srpska Berza. Zbog toga sam od vrha prošlog režima bio optužen kao restaurator kapitalizma. Na svu sreæu, uspeli smo da srušimo taj režim i danas možemo poèeti da izgraðujemo instituciju Berze.
Kažem možemo poèeti, jer sve do sada što smo imali na finansijskom tržištu nije bilo dobro. Uglavnom se radilo o neuspešnom pokušaju imitiranja berzanskih transakcija. Nažalost, ne možemo se pohvaliti da je na pravi naèin otpoèeo rad na Berzi. Premijer je, posetivši Berzu, bio iznenaðen kako ona izgleda. Uopšte mu nije lièila na svetske Berze. Ali kakav Premijer, takva i Berza.

Svetske Berze okreæu dnevno, što u robi, akcijama ili devizama, oko 20.000 milijardi $. Od 1980. ukupan iznos akcija kojima se poslovalo na svetskim berzama porastao je do danas za 1.500 odsto, dok je privredni rast bio veæi samo za polovinu. Kuda to vodi procenite sami.

Turbokapitalizam neizdrživo se globalizuje. Šta æe se desiti kada mehur od sapunice pukne? Jedan moguæi scenario koji nas, po svemu sudeæi, èeka: slom berzi, krah svetske privrede i globalizacije, novac gubi svaku vrednost, ogromna nezaposlenost, beda, socijalni slom i opšta anarhija iz koje izranja novi tiranin – Veliki Brat.

Naša Berza je tek u povoju. Ali, zar mora poèetak njenog rada da otpoène skandalozno. Velika je sramota što se dešavalo sa akcijama Apatinske pivare. Poseban problem je što su ošteæeni radnici, koji su prodavali svoje akcije za 1.350 din po komadu, da bi nekoliko dana kasnije država svoje akcije prodala po 11.300 din komad. Kako verovati takvoj državi koja podstièe špekulaciju u sopstvenu korist? Ne služi na èast svima koji su uèestvovali u ovom nameštenom poslu. Na samom poèetku razvoja Berze akcionari su tako prostaèki prevareni. Zašto? Zar se ne borimo za vladavinu prava i tržišne institucije? Ipak, duboko se nadam da se to više nikada neæe ponoviti. Nadam se i da æe se ubrzati proces privatizacije i da æe na finansijskim tržištima biti raznovrsnija ponuda za klijente.

Ako hoæemo dvocifrene stope privrede rasta, potrebno je mnogo veæi obim finansijskih transakcija na Berzi. Šta moramo da uradimo da bi došli do toga?

Mislim da su nedovoljno liberalni zakoni koji regulišu èitavu ovu oblast i da je potrebno doneti što pre nove zakone. Odmah da istaknem i to, reformatori liberalizuju previše privredu gde to niko od njih ne traži, a s druge strane, tamo gde su potrebni znaèajni iskoraci, oni se ne usuðuju da ih naprave. Predlažem stoga da se pod hitno liberalizuje devizni zakon i omoguæi svim našim graðanima i preduzetnicima da svoja devizna sredstva mogu držati u valuti koju hoæe i da mogu svoja slobodna devizna sredstva da plasiraju na finansijsko tržište. To bi znaèajno ubrzalo oporavak posrnule privrede. Umesto da ? 5 mld graðani drže van finansijskih tokova, najveæi deo tog kapitala bi se našao na Berzi.

Takoðe, preduzeæa bi mogla da pozajmljuju i plasiraju kapital u devizama što bi dovelo do toga da bi se više kapitala unelo koji je sada van finansijskih tokova. Prilivom kapitala smanjile bi se kamatne stope na tržištu i privreda bi lakše dolazila do jeftinijih kredita. Pored toga, odmah treba doneti zakon o hartijama od vrednosti kojima se ukupan dug stare devizne štednje, ulozi kod Dafine i Jezde i drugih piramidalnih banaka, u iznosu od ? 4,3 mld pretvara u obveznice.

Obveznicama bi mogle da se kupuju preduzeæa u procesu privatizacije, državna imovina i da se regulišu sve obaveze preduzeæa i graðana prema državi. Specijalna parlamentarna komisija pratila bi i kontrolisala rad Berze preko svog komesara Berze i spreèavala bi špekulacije koje mogu da štete poèetku njenog rada. Predlažem da se smanji cenzus za otvaranje brokerskih firmi i da on iznosi svega ? 5.000 kako bi se omoguæilo što veæi broj uèesnika na Berzi. Nama je sada potrebno da oživimo Berzu i da pokrenemo privredu, vremenom æe se na tržištu pokazati ko je uspešniji u poslu. Smanjen cenzus ne znaèi da æe se smanjiti kriterijum i kontrola rada posrednika. Važno je da se pruži šansa izuzetno sposobnim mladim ljudima koji nemaju dovoljno kapitala i koji nisu produžena ruka odreðenih centara politièke moæi. Tako æe se izbeæi skandal poput onoga sa Apatinskom pivarom.

Predlažem da cenzus za otvaranje investicionog fonda ne bude veæi od ? 50.000, ali da se pooštre kontrole rada svih fondova. Razvojem akcionarstva moguæe je udružiti kapital u izgradnji izuzetno profitabilnih projekata u Srbiji. Zašto našim graðanima nije ponuðeno da otkupe cementare? Potrebno je da èitavu Srbiju pretvorimo u mešovito akcionarsko društvo. Tako æemo sigurno uspeti.

Posebno istièem, da je neophodno što pre graðane Srbije obuèiti za rad sa akcijama na berzama. Svake veèeri pred Dnevnik, recimo, ovlašæeni brokeri i dileri bi objašnjavali funkcionisanje finansijskih tržišta. Mislite da naši graðani neæe to razumeti? Varate se. Svaki graðanin zna da izraèuna koliko na uloženi novac može da zaradi. Kladionice su ih veæ poprilièno obuèile za to. Sada je vreme da ne igraju više na sreæu, veæ na znanje. Uzgred i zarade æe im biti mnogo veæe.

Zato, poènite da ulažete. Vreme je.

Beograd, 05.06.2002.

SHARE